Glavne teme struja i politika

Jedna od glavnih tema u prištinskim medijima je novo poskupljenje električne energije. Drugo od juna. U junu je struja poskupela 4,75, a u avgustu za 5,18 odsto. Narod i mediji se pitaju zašto je to tako i da li je povećanje bilo neophodno i to baš uoči zimske sezone, kada je potrošnja struje veća, a tarifa skuplja. Kako to obično biva i u Srbiji, ali i na Kosovu, kada struja poskupi, očekuje se da i cene ostalih proizvoda porastu. Dodatni problem je i taj što se poskupljenje odnosi ne samo na građanstvo već i na industriju.

Zvanično objašnjenje koje su žitelji Kosova dobili je da je razlog poskupljenja havarija na Termoelektrani Kosovo A, na kojoj se nedavno dogodila eksplozija te jedan blok elektrane ne radi. Uzroci havarije su još uvek nejasni, te se građani pitaju da li je eksplozija posledica ljudske greške, lošeg menadžmenta ili nečeg trećeg. Osnovno pitanje je zašto bi građani plaćali tuđe greške.

Kako su novinaru Danasa objasnili neki žitelji Prištine, Elektrana ima obavezu da kupi struju kada ne može da je proizvede u dovoljnoj količini. To kako nam je objašnjeno i kako se sumnja, nije urađeno, već je dopušteno da dođe do nestašice. Zbog toga privatna kompanija pod nazivom KEDS, koja distribuira struju, mora da je uvozi, pa su zato tražili poskupljenje. S obzirom da je turska kompanija privatizovala distribuciju, narod ko narod ne veruje privatniku i sumnja da je poskupljenje unapred smišljeno i da bi se dogodilo i bez eksplozije, pogotovo što niko nije rekao da će cena biti vraćena na pređašnji nivo kada se poprave posledice havarije.

Druga glavna tema na Kosovu su naravno postizborna dešavanja i pat pozicija u kojoj Skupština još nije konstituisana, a nema ni naznaka nove vlade. Sve bi trebalo da bude jasnije u petak 12. septembra, za kada je zakazana sednica Skupštine Kosova.

Ova apsurdna situacija, kako kažu dobri poznavaoci prilika u Prištini, ali i zakona, mogla bi da potraje u nedogled. Međutim, ona ima ozbiljnije posledice na funkcionisanje institucija na Kosovu nego što se moglo pretpostaviti.

To što od 8. juna, kada su izbori održani, nije izabrano rukovodstvo Skupštine, odnosno parlament nije konstituisan, utiče na rad mnogih institucija. Na primer, mandat članovima nekih upravnih odbora javnih preduzeća ili institucija je istekao ili će isteći, a može biti produžen ili se novi članovi mogu izabrati jedino u Skupštini. Na taj način, osim blokade u kojoj je Skupština, u blokadi su i ostale institucije.

Ozbiljniji problem mogao bi da bude donošenje budžeta za sledeću godinu. Trenutna vlada premijera Hašima Tačija, iako tehnička, može da donosi važne odluke, ali joj je za usvajanje budžeta neophodna Skupština. Zato, ukoliko ona ne bude konstituisana još mesec dana ili se bude išlo na nove izbore, ozbiljno pitanje biće kako usvojiti budžet i kako će Kosovo funkcionisati bez odluke o njemu.