Glumac Milan Marić razotkriva narativ vlasti o protestima: Nikad ne potcenjujte moć propagande

Glumac Milan Marić je analizu objavio na mreži Iks, ističući da se po prirodi svog posla bavi narativima pozabavio se narativima vlasti o protestu studenata koji je prerastao u protest građana.

Marić je analizu objavio u nizu, koji prenosimo:

„Kao neko ko se zbog posla bavi narativima, zanimljivo je posmatrati narative o protestu od strane vlasti.

Dakle, pisaću o onome što su pisali politikolozi i ljudi koji su se bavili propagandom u hibridnim režimima.

A vi sami procenite da li se to dešava i kod nas.

Prva i osnovna stvar u vezi propagande je – Nikada ne potcenjuj moć propagande i niko nije imun na propagandu. Trenutak kada osvestiš propagandu moguće da je trenutak kada je ona svoj posao završila u određenoj fazi i otišla dalje.

Druga stvar u vezi propagande je da ona ne služi da te nužno natera da poveruješ u suprotni narativ, nego da posumnjaš u svoj.

Dakle, napisaću nešto što je moj sažetak iz pročitanih tekstova i radova na temu propagande u hibridnim režimima.

Pisaću o fazama propagande sa osvrtom i na institucionalni i policijski pritisak koji se u 99% slučajeva sprovodi paralelno sa fazama propagande. Te faze se sprovode i otvoreno i “1 na 1”.

1 – “Prevencija protesta” Propaganda: – Ignorisanje protesta u medijima – Protest prikazan kao marginalan – Trivijalni sadržaji zatrpavaju narative Institucije: – Pooštravanje pravila za okupljanje (dozvole, ograničenja, rute) – Administrativne prepreke (zabrane okupljanja) – Preventivna saslušanja aktivista Policija: – Povećano prisustvo policije, ali bez intervencije (Cilj je da ljudi sami odustanu).

2 “Demotivisanje i demobilizacija” Propaganda: – Narativi “protest je gotov” i “propalo je sve” – Dokumentarci, emisije i analize – Lažne ankete koje pokazuju da je protest okupio manjinu – Etiketiranje učesnika kao elitista, izdajnika, profitera Institucije: – Prekršajne prijave organizatorima i prisutnima – Ciljane poreske ili inspekcijske kontrole – Pravna ograničenja organizacijama Policija: – Snimanje i praćenje učesnika – pritisak (Cilj je povećati osećaj rizika)

3 “Delegitimacija” Propaganda: – Demonizacija protesta (huligani, plaćenici, strani agenti) – Fabrikovani incidenti i isticanje nasilja – Stvaranje lažnog vođe protesta i kompromitovanje – Podela protesta na dobre demonstrante i loše demonstrante Institucije: – Zabrane ruta, termina i prostora – Zabrane protesta zbog javnog reda i mira – Procesuiranje zaras zastrašivanja Policija: – Selektivna hapšenja (Cilj je slomiti organizacionu strukturu) .

4 “Distrakcija i eskalacija” Propaganda: – Kreiranje državne krize – Moralna panika (kriminal, etničke tenzije..) – Kontra-protesti – Ignorisanje protesta od strane vlasti Institucije: – Vanredne mere i specijalne odluke – Zabrane medijskog izveštavanja Policija: Fizičko naguravanje sa masom, konfrotacija (Cilj je zaustaviti momentum protesta “usputnom krizom”).

Kao neko ko se zbog posla bavi narativima, zanimljivo je posmatrati narative o protestu od strane vlasti.
Dakle, pisaću o onome što su pisali politikolozi i ljudi koji su se bavili propagandom u hibridnim režimima.
A vi sami procenite da li se to dešava i kod nas.

— Milan Maric (@eugensmesni) November 20, 2025

5 “Direktna represija” Propaganda: – Narativ o profesionalnom postupanju policije i umerenom delovanju – Prebacivanje odgovornosti na demonstrante – Minimizacija broja učesnika protesta – Stvaranje mita o “pobedi naroda nad haosom” Institucije: – Novi zakoni – Centralizacija moći bezbednosnih službi – Masovne prekršajne prijave – Krivični postupci za “nerede” – Zatvaranje nezavisnih medija i nvo Policija: – Stalni nadzor, targetiranje, pritisak 1 na 1 – Korišćenje sile – Brutalniji obračuni – Angažovanje novih jedinica, paravojnih ili ljudi u civilu (Cilj je fizičko razbijanje protesta)

Ovo su samo neke od propagandih mera koje hibridni režimi koriste u zavisnosti od situacije i okolnosti, ali su mere uglavnom represivnije i intenzivnije što više vremena prolazi i umor postaje veći. Ti režumi uvek računaju na umor, sukobe unutar demonstranata, osećaj beznadežnosti i straha, a najveći saveznik im je vreme, ali im je vreme i najveća opasnost ukoliko protest prepozna i preživi njihove napade. Cilj je jasan i uvek isti: Marginalizacija, demonizacija i distrakcija u cilju oslabljivanja, demotivisanja i odustajanja.