„Spasavanje“ redova Tačija: Ričard Grenel i Edi Rama u zajedničkoj misiji

Nakon što je Ursula fon der Lajen juče na svom zvaničnom nalogu na društvenoj mreži X saopštila da je stigla na Kosovu i da je Evropska komisija „posvećena budućnosti u kojoj su svih šest partnera na Zapadnom Balkanu deo Unije“, stigla je oštra reakcija Ričarda Grenela.

„Vaš Haški sud drži predsednika Tačija već pet godina. Kako možete da dajete pravosudne savete bilo kojoj zemlji? Sedeli ste skrštenih ruku dok je (tužilac) Džek Smit uhapsio tadašnjeg predsednika samo zato što je bio na putu da se sastane sa Donaldom Trampom kako bi postigli mirovni sporazum koji je uključivao ukidanje radnog mesta Džeka Smita / samog suda“, poručio je Grenela, takođe na društvenoj mreži X.

Specijalni izaslanik predsednika Trampa ocenio je i da je „sramotno kako su mediji ignorisali ovaj politički progon“.

S druge strane, Edi Rama je povodom optužbi Samoopredeljenja da je upravo on taj koji je podržao osnivanje Specijalnog suda u Hagu rekao da upravo Samoopredeljenje nije htelo da prizna ni himnu Kosova ni nevinost Hašima Tačija.

Hašim Tači, bivši predsednik Kosova i bivši komandant OVK-s, trenutno se nalazi u zatvoru zbog optužbi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, pod optužnicom Specijalnog suda za Kosovo.

Tači je optužen za učešće u planiranju i izvršavanju širokog spektra zločina, uključujući ubistva, mučenja i prisilna nestajanja, koji su počinjeni protiv etničkih Srba, Albanaca koji su bili protivnici OVK i drugih civilnih osoba. Optužbe se odnose na period od 1998. do 2000. godine, tokom i nakon rata na Kosovu.

On je poručio i da bi Samoopredeljenje volelo da je Tači večno u zatvoru.

Stefan Surlić, docent na beogradskom Fakultetu političkih nauka, komentarišući Grenelovu objavu kaže da je reč o doslednoj, javno vođenoj kampanji za oslobađanje Hašima Tačija koja, kako procenjuje, zasigurno ima lični motiv ili neki dug iz prošlosti.

“Grenel već duže vreme ponavlja liniju da je dug pritvor “mrlja” za međunarodnu pravdu; sada koristi trenutak pojačane pažnje, što je turneja Ursule fon de Lajen po Zapadnom Balkanu i protesti podrške UČK generalima, da pojača pritisak i dobije širu podršku za ovakav stav”, kaže on.

Govoreći o odnosima Edija Rame i Aljbina Kurtija, Surlić smatra da je tu “više buke nego raskda”.

“Rama će i dalje igrati ulogu regionalnog “starijeg brata” i balansirati između evropske agende i nacionalne solidarnosti sa ratnim rukovodstvom dok se Kurti trudi da kapitalizuje narativ o suverenitetu i da je veći patriota od lidera OVK”, navodi on.

Međutim, međunarodni faktor je, ukazuje docent FPN-a, sada nepovoljniji za Kurtija pa mu dodatni sukob s Tiranom “može politički štetiti u EU-SAD arenama čak i ako mu koristi kod dela domaće javnosti”. Definitivno da bi Rama želeo pre da vidi Tačija u Prištini kao sagovornik nego Kurtija, ukazuje Surlić.

Halil Metoši, politički analitičar, kaže da je Tači prihvatio suđenje u Specijalnom sudu jer je OVK bila pod ozbiljnim optužbama za trgovinu ljudskim organima.

“I u kontekstu vremena, ovo je bio patriotski čin ovog rukovodstva, jer je Tužilaštvo Specijalnog suda odustalo od optužbi za trgovinu organima i takozvanu Žutu kuću, koja je bila zavera protiv Kosova u Savetu Evrope. Stoga je Specijalni sud skrenuo sa puta jer su glavni dokazi dobijeni od jedne od zaraćenih strana: Srbije! Sada Kosovari traže pravdu kako bi zaštitili ideju oslobodilačkog rata kao univerzalnog”, kaže Matoši.

Politički analitičar ocenjuje da Aljbin Kurti nije protiv OVK, već da sledeći svoju suverenu ideju, stoji iza principa da je glasanje za Specijalni sud bila greška i zahteva pokajanje od onih koji su za njega glasali. “To je stvar ega”, napominje.

Matoši smatra i da s druge strane, Edi Rama i Ričard Grenel, u novom geopolitičkom kontekstu, smatraju da Specijalni sud treba zatvoriti jer je “nekompetentan i jer odstupa od Rezolucije Evropske komisije, budući da optužba za trgovinu ljudskim organima u ratu na Kosovu nikada nije argumentovana”.

“Dakle, Rama i Grenel žele da njihov čovek, Hashim Tači, bude pušten na slobodu. Veruje se da i Kurti to želi, ali se bori protiv ove dvojice jer prema njemu, koriste Specijalni sud protiv njega”, ocenjuje Matoši.

Fadil Ljepaja, analitičar, smatra da Tačija na slobodi žele i Rama i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

“Oni imaju svoje razloge za to, ali u prvom redu mislim da se radi o nastavku ideje o razmeni teritorija, kojoj je nekada izgleda kumovao i Grenel. Vučić po mom mišljenju bi još da kroji granice, poput neke nove konferencije u kojoj bi učestvovali Rusija i SAD, a Rama, verovatno to ne radi iz patriotskih razloga, već zbog međunarodnih interesa koje sledi”, smatra.

Ljepaja dodaje da Kurti jeste za ujedinjenje, ali da on ne veruje da je to moguće u ovoj konstelaciji i veruje, kako smatra, u evropski proces – “jer niko ozbiljan nije zainteresovan da nasuprot evropske ideje bez granica postavi ponovo prekrajanje granica na Balkanu, sem onih ratnohuščkaških centara”.

“Verujem da gospodin Kurti zeli da Tači izađe iz zatvora, ali iz sasvim drugih razloga, jer je on od početka bio protiv tog jednonacionalnog suda i kao većina stanovnika Kosova želeo sud za ratne zločine pocinjene na Kosovu, bez obzira ko ih je počinio”, navodi.

Ljepaja smatra da je Grenelova uloga trenutno mirovna i da je on zapravo više aktivan kao lobista nego kao neki relevantni zvaničnik.

Govoreći o odnosi Rame i Kurtija on kaže da oni gladni, ali da nijedan ni drugi ne mogu delovati van linije “koja spaja, ali i odvaja interese Kosova i Albanije u regionu, sa tim što su interesi Kosova puno specifičniji i kosovski put ka Evropi je samostalan i ne zavisi ni od Albanije ni od Srbije”.

“Bez dogovora Kosova i Srbije, ni Srbija ni Kosovo nece uci u EU, i uprkos zeljama, i u novoj konstalaciji EU će opstati i balkanske zemlje, uključujući i Kosovo biće punopravne članice. Verujem da će to ići u paketu, a Rama je dovoljno pametan da zna sve to, pa njegove izjave ne ciljaju niti najavljuju nešto veliko”, zaključuje Ljepaja.