Helsinški odbor za ljudska prava: EU da se uključi u rešavanje krize i spreči rizik od nasilnog scenarija u Srbiji

Odbor je u izveštaju „Studentski i građanski bunt: strah je promenio stranu“ naveo da opstajanje aktuelnog režima samo produžava agoniju i EU rizikuje da izgubi potencijalnog saveznika na kontinentu koji je sve podeljeniji između država naklonjenih Kremlju i demokratskih, antiautoritarnih snaga, kao i da održavanje Vučićevog režima na vlasti u tim okolnostima dodatno omogućava Rusiji i Kini da učvrste prisustvo na Zapadnom Balkanu.

Zato EU treba odlučno da reaguje na urušavanje demokratije u Srbij, kako bi se sprečio scenario destabilizacije sličan onom u Albaniji 1997, da ponudi okvir za mirnu tranziciju vlasti i institucionalizaciju protesta, da zahteva konkretne oblike odgovornosti od državnih aktera, naročito zvaničnika i policijskih rukovodilaca koji su naređivali nasilje, preporučio je Odbor.

Uz to, dodaju da bi trebalo primeniti finansijski pritisak kroz suspendovanje IPA pretpristupnih fondova dok ne budu ostvareni merljivi rezultati u borbi protiv korupcije, reformi pravosuđa i slobodi medija, usmeriti veću pažnju na civilno društvo kao ključnog nadzornika i partnera u obnovi poverenja građana u demokratski proces, jasno usloviti članstvo u EU potpunim usklađivanjem sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, posebno u odnosu na Rusiju.

Helsinški odbor je naveo da, iako je studenstki pokret inspirisao narodni ili građanski pokret, još se nije konstituisao u političkog aktera, uprkos masovniim skupovima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, dodavši da EU mora prepoznati značaj studentskih i građanskih protesta u Srbiji, posebno onog dela koji obuhvata sve obrazovne institucije – škole i univerzitete.

Bez podrške i reformi obrazovnih institucija nezamisliva je promena vrednosnog sistema, ukazuju i dodaju da je posebno važno da se održi autonomija Univerziteta koji je sada na uduru, jer će upravo visokoškolsko obrazovanje iznedriti novu političku elitu.

Oni upozoravaju da će, s obzirom na višedecenijsku devastirajuću nacionalističku politiku, proces tranzicije u Srbiji trajati više od decenije i da je zato neophodno pripremiti sve politike koje će narednu deceniju promovisati demokratske i liberalne vrednosti kako bi se osposobile nove generacije da misle evropsku budućnost Srbije.

Odbor je ukazao da je neophodna depolitizacija policije i BIA, profesionalizacija kadrova i uspostavljanje jasne civilne i parlamentarne kontrole, zatim da svaka upotreba sile mora biti nezavisno istražena, a odgovorni za policijsku brutalnost i zloupotrebu moći procesuirani, kao i razotkrivanje mreža koje povezuju paravojne i parapolicijske formacije sa državnim strukturama i zakonski ih onemogućiti.

Prema mišljenju Odbora, vlast mora otvoriti kanale komunikacije sa građanima i studentima, kako bi protesti bili prepoznati kao demokratsko pravo, a ne kao bezbednosna pretnja.

Uz napomenu da medijsku situaciju u Srbiji, baš kao ni političku krizu, ne može rešiti niko sa strane – to je zadatak građana Srbije, Odbor je istakao da bi EU mogla da pomogne ublažavanjem kriterijuma za dodelu sredstava i jačanjem institucionalne podrške nezavisnim redakcijama.

„Takođe, odnos države prema medijima trebalo bi da postane istaknutija tema u evropskim izveštajima i pregovorima, jer medijska kriza u Srbiji prevazilazi pitanje unutrašnje demokratije i prerasta u regionalnii i evropski izazov“, istakao je Odbor, dodavši da bi nestanak Glasa Amerike i Al Džazire, možda mogao biti nadomešten stvaranjem novog medija sa sigurnim finansiranjem i jasnom uređivačkom politikom.