Hoće li studenti imati kandidata za predsedničke izbore?

Aktuelnom predsedniku petogodišnji mandat ističe 31. maja 2027. godine. Predsednik Narodne skupštine raspisuje redovne predsedničke izbore 90 dana pre isteka mandata, tako da se oni održe u narednih 30 do 60 dana. To znači da mogući datumi za održavanje sledećih predsedničkih izbora u Srbiji padaju u period između 1. aprila i 1. maja 2027.

Kao što znamo iz ranijih ciklusa, na dan kada izbori budu raspisani, neformalna kampanja će uveliko biti u toku. Osim toga, Vučić se, ne prvi put, poigrava sa datumom izbora, najavljujući da će možda skratiti mandat kako bi se predsednički i parlamentarni izbori održali istovremeno, krajem 2026. godine. To bi značilo da će kampanja početi još ranije.

Koji god da bude konačan datum, sagovornici našeg portala saglasni su da će studentski pokret uskoro morati da razmišlja i o predsedničkim izborima. Do sada, osim nekoliko individualnih komentara, do javnosti nije stigla informacija da se unutar studentskog pokreta još uvek radi na pripremi za predsedničke izbore – sav fokus komunikacije je i dalje na parlamentarnim.

Bez obzira na to što predsednička funkcija, kako su studenti i podsetili tokom protesta, ima skromne nadležnosti, upravo se predsednički izbori 2000. i 2012. godine smatraju prelomnim momentima u skorijoj istoriji Srbije. Nije nemoguće da bi sledeći predsednički izbori mogli da imaju sličnu simboličku težinu.

Boban Stojanović: Kandidat treba da bude neko za koga mogu da glasaju i oni kojima se ne sviđa

Da će studenti morati da razmišljaju o kandidatu za predsednika Republike smatra politikolog Boban Stojanović, napominjući da je moguće da se predsednički izbori održe zajedno sa parlamentarnim ili čak pre njih, ukoliko vlast odluči da maksimalno prolongira datum izbora za Narodnu skupštinu.

Kada je reč o profilu kandidata studentskog pokreta, Stojanović kaže za Savremenu politku da to treba da bude neko ko je „prihvatljiv svima“.

„To je teško definisati, ali najprostije rečeno, čak ne ni osoba koja u istraživanjima javnog mnjenja ima najviše pozitivnih ocena u opozicionoj javnosti, nego osoba koja ima najmanje negativnih, odnosno za koju bi neko, iako ga ne voli, ipak glasao“, kaže on.

Prema njegovom mišljenju, to je verovatno „neka osoba iz akademskog sveta, polu-poznata, dokazani borac protiv vlasti“.

„To bi trebalo da bude neko za koga mogu da glasaju i građanski opredeljeni i nacionalno-konzervativni birači, pa čak i oni koji ga možda i ne vole toliko ili mu nešto zameraju i kritikuju, ali im ipak nije tolika smetnja da za njega glasaju“, ocenjuje Boban Stojanović.

Dodaje da jeste izazov pronaći jednu osobu koja će personalizovati ceo pokret, i da će vlast pokušati da podeli studente i po tom osnovu.

Dejan Bursać predlaže predizbore za predsedničkog kandidata studenata

Prema mišljenju Dejana Bursaća, naučnog saradnika Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, studenti bi, u načelu, trebalo da razmišljaju o predsedničkim izborima koji će biti realna prilika za opozicione aktere, između ostalog zbog Vučićeve nemogućnosti da se kandiduje za još jedan mandat.

„Ključan problem je ono što smo već viđali ranije, a to je takozvani topli zec kroz koji bi neki eventualni kandidat mogao da bude provučen. Vi ako ovoliko ranije objavite nekog kandidata, SNS će uraditi sve da njega ogadi jednom broju neopredeljenih glasača koji vam je potreban za pobedu“, kaže Bursać.

On, međutim, predlaže drugu stvar koju bi studentska lista mogla da uradi – da organizuje neku vrstu predizbora, odnosno „prajmerija“ za predsedničkog kandidata.

„To je ono što je u SAD institucionalizovano u okviru političkih partija, u drugim zemljama se eksperimentiše, a to je da pokretnete mnogo pre izbora, devet meseci recimo, jedan veliki proces glasanja za sopstvenog kandidata unutar strukture protivnika režima, bilo to studentska lista, bilo studentska lista i opozicija, bilo građani koji su protiv režima, zborovi i slično“, kaže Bursać.

Dodaje da studentski pokret ima potencijal za tako nešto jer je upravo on ustrojen demokratski, široko i difuzno, što se već videlo tokom izbora za studentsku listu. Razlika je u tome što bi potencijalni predizbori za studentskog kandidata trebalo da budu otvoreniji, kako bi ostvarili svoju marketinšku svrhu i mobilisali veliki broj građana.

„Izbor liste je sa razlogom bio tajnovit da bi se ti ljudi očuvali. U slučaju predsedničkih izbora, to bi trebalo da bude nešto mobilišuće, gde ćete vi uključiti stotine hiljada, možda i milione građana u to da odaberu vašeg kandidata na predizborima, a onda sa legitimitetom celog tog procesa, taj kandidat ide na izbore da se suoči sa kandidatom SNS-a. To može da bude ogromna snaga“, zaključuje Bursać.

Izbor kandidata problem i za SNS

Oba sagovornika Savremene politike ocenjuju da se, pred ove predsedničke izbore, i Srpska napredna stranka suočava sa nezgodnom situacijom, a to je nedostatak očiglednog naslednika Aleksandra Vučića.

Dejan Bursać primećuje da je Vučić već počeo da priprema javnost na ideju svog povratka na mesto premijera, s obzirom da mu je, prema Ustavu Srbije, zabranjeno da više od dva mandata bude predsednik Republike.

„Ja ne verujem da će se SNS igrati sa nekom idejom promene Ustava, jer im je zato potreban referendum, a u ovako napetoj situaciji nisam siguran da bi oni mogli da pobede. to bi otvorilo čitav niz drugih pitanja za njih, između ostalog bi pokazalo javnosti da su i te kako pobedivi“, ocenjuje Bursać.

Zbog toga će biti pokušana rokada, odnosno povratak Vučića na mesto premijera, što je, prema Bursaćevom mišljenju, ranjiv momenat za vladajuću stranku jer moraju da osmisle ličnost koja može da pobedi na predsedničkim izborima, a da ne bude toliko jaka da ugrozi odnose moći u SNS.

„Verujem da će SNS ciljati na neku poznatu ličnost, glumca, sportistu i slično. Nisam siguran da imaju dovoljno jaku takvu ličnost koja može da mobiliše ogroman broj građana a koja bi u ovom trenutku htela da se afilira sa njima“, kaže Bursać.

Sličnog stava je Boban Stojanović, koji ocenjuje da sada „dolazi na naplatu“ što je Vučić pravio i državu i partiju samo sa „brojem jedan“, bez „broja dva“.

„Prema tome, to što će Vučić pokušati da uradi studentskom pokretu, da sve simbolizuje i personifikuje jedna osoba, i njemu će biti problem. Koliko god Vučić pokušavao da razbije studente, i on će sam biti u opasnosti od toga“, kaže Stojanović.

Da li opozicione partije treba da imaju svoje kandidate?

Odnosi između studentskog pokreta, koji je zatražio od svih drugih aktera da na parlamentarnim izborima podrže njihovu listu, i opozicionih partija, mesecima su krhki. Ne deluje verovatno da će sve partije opozicije da se povuku sa parlamentarnih izbora u korist studentske liste.

Kada je reč o predsedničkim izborima, primećuje Boban Stojanović, situacija je dosta lakša, jer na njima „pobednik osvaja sve“ – nema utešnih nagrada, nema poslaničkih mesta, prisustva u Narodnoj skupštini, nema novca za redovan rad.

„Mislim da sva ona argumentacija koja delimično ide u prilog opoziciji, zašto hoće da nastave svoju političku borbu – da je to prosto njihov posao, njihovo je da učestvuju na izborima i budu narodni predstavnici, u ovom slučaju ne važi“, kaže on.

S druge strane, dodaje on, na predsedničkim izborima nema „kandidovanja politike“, što može biti argument za neke, jer Vlada utvrđuje politiku, a predsednik je predstavlja.

„Tako da nema razumnog objašnjenja zašto neko ne bi podržao nekoga, a jako je važno da svi podrže jednog kandidata koji bi pobedio u prvom krugu, da se uopšte ne razmišlja da se dođe do drugog kruga. Reći ću samo – 2000. i Vojislav Koštunica“, zaključuje Stojanović.

I Dejan Bursać pravi paralelu sa izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije 2000. godine, iz perspektive pozicije manjih aktera u visoko polarizovanim situacijama. On upozorava da je vrlo nezgodno biti „treći točak“ u takvoj situaciji i sa strane vlasti i sa strane opozicije, što se na tim izborima videlo po rezultatu kandidata Srpske radikalne stranke i Srpskog pokreta obnove.

„U visoko polarizovanim situacijama, treći kandidati vrlo loše prolaze. Oni moraju da nađu mesto unutar te polarizacije. Ako pokušaju da soliraju, bojim se da će im se to obiti o glavu, posebno našoj opoziciji koja nema etablirano biračko telo u smislu visoke identifikacije glasačkog tela sa jednom strankom, i veoma je fragmentirana“, poručuje Bursać.

Vučić na prethodnim predsedničkim izborima osvojio 58,59%

Na predsedničkim izborima održanim 3. aprila 2022. godine, Aleksandar Vučić je pobedio u prvom krugu, osvojivši 2.224.914 glasova ili 58,59% od onih koji su izašli. Vučića su na ovim izborima formalno kandidovale Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije i Savez vojvođanskih Mađara, a indirektno još nekoliko partija, uključujući i Srpsku radikalnu stranku.

Najuspešniji kandidat opozicije na ovim izborima bio je Zdravko Ponoš, koji je osvojio 698.538 glasova ili 18,39%. Njega su podržale Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana i Narodna stranka, iz koje je Ponoš kasnije istupio.

Trećeplasirani je bio Miloš Jovanović, kandidat koalicije NADA, sa 5,95% glasova. Ukupno je bilo osam kandidata, a na izbore je izašlo nešto više od 3,8 miliona glasača ili 58,62% upisanih u birački spisak.