Interesi Srbije određuju tempo uvođenja viza

Tako će Sporazum o međusobnom bezviznom režimu za državljane Rusije i Srbije, koji je stupio na snagu 10. juna ove godine, biti na snazi najverovatnije do ulaska Srbije u EU, ili do nekog kraćeg perioda pre tog čina, iako će Srbija postati deo bele šengenske liste od 1. januara 2010. godine

Stupanje na belu šengensku listu ne mora obavezno da znači momentalnu promenu viznog režima Srbije, ali do postepenog usklađivanja mora da dođe. U tom procesu svaka država nastoji da „izvuče“ što veće koristi i ne ugrozi svoje ekonomske i druge interese sa zemljama s kojima namerava da promeni vizni režim. Osim toga, zbog specijalnih odnosa i interesa koji ih povezuju, zemlje nalaze načine da vizni režim u nekim periodima godine bude suspendovan, kako bi se ostvarivali razni kontakti i unapređivali ekonomski odnosi, odnosno kako bi se podstakao turistički razvoj u tim državama.

Osim Rusije, s kojom ima dobre prijateljske i ekonomske odnose, Srbija će do dana ulaska u EU, morati da uvede strogi vizni režim i Ukrajini, Belorusiji, Kostariki, Argentini, Boliviji, Čileu, Kubi, Tunisu, Meksiku, s kojima trenutno Srbija ima obostrani ili jednostrani bezvizni režim.

Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije za Danas kaže da je vizni režim Srbije već sada dosta usklađen s evropskim, kao i da je dobro pogledati primere zemalja koje su već prošle put od belog šengena do članstva.

– Jasno je da će Srbija danom ulaska u EU morati da uskladi svoj vizni režim, a do tada će on biti postepeno usklađivan. Mađarska je, na primer, vize uvela građanima Srbije 2003. i to opravdala ulaskom u EU, Rumunija 2004. godine, a Bugarska 2007, takođe s opravdanjem zbog ulaska u Uniju, iako su se obe zemlje iste godine pridružile EU. Sa druge strane, Hrvatska, kao turistička zemlja koja je na beloj šengenskoj listi, građanima Rusije je suspendovala vize u vreme letnje sezone, kaže Delević.

Primer Hrvatske može da posluži i za Ukrajinu i Belorusiju, pa je tako Hrvatska ove godine suspendovala vize za državljane Ukrajine od 1. maja do 31. oktobra. Meksikancima, Argentincima i Čileancima nisu potrebne vize za ulazak u Hrvatsku, dok su građanima Belorusije, Tunisa, Sejšela, Kube, Bolivije i Kostarike neophodne.

Jovan Ilić, član Foruma za međunarodne odnose za Danas kaže da još nije vreme da se razmišlja o ponovnom uvođenju viza Rusiji, Belorusiji i Ukrajini, ali da će se Srbija naći u situaciji da o tome odlučuje.

– Ukoliko želimo da uđemo u šengensku zonu, moraćemo da promenimo naš vizni režim kako bismo onemogućili da kroz Srbiju prolaze ilegalni tokovi migranata. Verujem da će se prilikom odluke o uvođenu viza Rusiji, koja je odnedavno ukinula vize za građane Srbije, naći način da, uz saglasnost EU, poslovni ljudi mogu da prelaze granicu neometano. Srbija i Rusija imaju velike međusobne interese, koji se moraju uzeti u obzir, kaže Ilić.

Prema njegovim rečima, srpske vlasti će verovatno izabrati najbezbolniju varijantu da zemljama kojima namerava da uvede vize objasni taj postupak.

– Uvođenje ili ukidanje viza se uređuje putem međusobnih sporazuma zemalja. Srpske vlasti će verovatno u diplomatskoj noti objasniti navedenim državama da to čini ne zato što je to njen izbor, već iz viših interesa i obaveza koje proističu iz namere Srbije da uđe u EU, naveo je Ilić.

Bezvizni režim sa Ruskom Federacijom

Sporazum o vizama Srbije i Rusije potpisan je 20. februara i podrazumeva da građani obe zemlje mogu bez viza da uđu i ostanu na teritoriji druge zemlje do 30 dana. Građanima Rusije koji putuju u Srbiju ili obratno, ne trebaju pozivna pisma za privatne posete ili vaučeri turističkih organizacija, kao što je to slučaj za Ukrajince. Nosioci diplomatskih i specijalnih pasoša moći će da ostanu u jednoj od dve države bez viza u periodu do 90 dana. U svim ostalim slučajevima, uključujući putovanje radi posla ili školovanja, državljanima Rusije i Srbije trebaju vize da bi ušli na teritoriju druge države.