INTERVJU Aleksandar Arsenijević iz šatora na Jarinju: Mnogo je eksera u sanduku Srba sa Kosova

Arsenijević je u ponedeljak došao do administrativnog prelaza Jarinje, gde je postavio šator u kome, kako kaže za naš list, planira da ostane nedeljama.

Predsednik Srpske demokratije našao se pred optužbama Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova, koje tvrdi da je arsenal oružja koji je pronađen kod štale koju je Arsenijević koristio, a za koje on tvrdi da mu je podmetnuto, te da ni samo štala nije u njegovom vlasništvu.

U razgovoru za Danas ponavlja da na Kosovu ne može očekivati fer suđenje, ali i da bi voleo da je bio na Kosovu u trenutku kada je Kosovska policija pronašla oružje i raspisala poternicu za njih.

„Neko je čekao da ja izađem sa Kosova, da odem na odmor, kao što se to i desilo. U slučaju da su me uhapsili na Kosovu, morali bi za dva meseca, da reše situaciju, sigurno i do izbora, jer nemaju dokaze. Nuđeno mi je priznanje, da priznam delo da se na taj način završio slučaj, međutim, ja to ne bih uradio ni u kom slučaju. Dali smo tužilaštvu svedoke i mogućnost ispitivanja svedoka, moje ispitivanje, u bilo kom trenutku, da me nazovu telefononom i formalno i neformalno, znači želim da sarađujem, nikakvih problema, ali oni to ne žele“, navodi.

Dodaje da je tog dana kada se našao pred ovim optužbama mislio da se vrati u Mitrovicu, da će policija razjasniti tu, kako je naziva, podmetačinu, te da je čak i bio u komunikaciji s policijom da se vrati nazad, ali da mu je jasno bilo da fer suđenje neće imati nakon što je istupio javno Dželjaj Svečlja, kosovski ministar policije.

Danas ponavlja da i dalje zahteva međunarodnu istragu, ali da su mu više puta međunarodni predstavnici rekli da oni nisu ti koji mogu da mu obezbede fer i korektno suđenje po njegovom povratku na Kosovo.

*Imate li i sada sa Jarinja neke konkretne zahteve i kome su upućeni?

Zahtevi su usmereni ka institucijama na Kosovu – da ja hoću kući, da se vratim svom životom i politici, da mi se ne uskraćuje pravo ni na šta. Bilo je i „kidnapovanja“ mojih kolega i njima su pričali da oni imaju dokaze, da imaju snimak kako je to zakopavam, ja opet kažem, ako imaju tako nešto i sve što imaju protiv mene, neka se jave, nek mi pošalju. Ja ću u tom slučaju lično to da izbacim na svojim mrežama i evo idem na Jarinje na kosovsku stranu da mi stave lisice.

*Kako je do sada izgledao Vaš život u centralnoj Srbiji?

Izgledao je teško i maltene izbeglički. Mislio sam uvek da naši ljudi, preteruju… Rođaci koji su 1999. izbegli, kada su govorili da su sa jednom torbom došli – „pa eto vidiš nekako smo preživeli“, i da im je bilo mnogo teško. Meni je to sve bilo preterivanje dok nisam sam osetio to odlaženje sa jednom torbom i to snalaženje i jako težak moment da te niko ne vidi. Meni se nije obratio niko iz državnih organa Republike Srbije.

Ja sam juče, kada me je, bio sam u lajvu, kada me je pozvao policajac da me ispita što sam to i kako sam to, nisam znao čega će da me ispita. Rekoh, setio se neko, i, majku mu, bar neko da me je ispitao – policija, BIA, neko da me pita šta je.

*Jel ti je bio možda najteži taj osećaj da si nevidljiv?

Pa jeste jedna od najtežih stvari, takođe isto i stanje moje majke koja je već u poznim godinama koja se i razbolela u međuvremenu. Sve te snađe…

*Kako iz ove vizure gledate ono prvobitno pisanje režimskih medija u centralnoj Srbiji koji su te nakon optužbi za oružje nazvali Kurtijevim Srbinom kojem Kurti diže rejting optužbama? Jel to bila određena poruka?

Sad već razumem da je to strah od našeg uspeha. I ono što smo ostvarili na parlamentarnim izborima gde se videla jedna ozbiljna iskra koja je mogla da „zapali“ na lokalnim izborima. Ali eto, šta će sada, kada već me ne puštaju u predizbornu kampanju na Kosovu, da li će se izviniti sada na javno? Ne, mislim da se to neće desiti. To je njihova bruka, njihova sramota. To je još jedna stvar koja me pogodila, ali Bože moj…

*Sam ste svoj slučaj upoređivali sa onime što se dešavalo Oliveru Ivanovića. Ima onih koji kažu da je to preterivanje, zbog načina na koji je okončan njegov život…

Ne znam da li trebam da čekam da me ubiju da bi to bilo slično, ne znam šta da kažem… Ono što se videlo jeste da je, tada na početku političke kampanje na Kosovu, kada je Oliver Ivanović imao dobar potencijal za uspeh, odveden u pritvor na dve godine. Na kraju je pušten da se brani sa slobode. Ne razumem zašto neko misli da preterujem kada kažem kada kažem i uporedim moj slučaj sa slučajem Olivera Ivanovića.

*Kako Vam sa ove distance, s obzirom da niste svaki dan u kampanju, izgledaju ova izborna trka za lokalne izbore?

Istva stvar ko ranije. Imamo nadmetanje u kupovini glasova, i borbu ko će više ih kupiti između Rašićeve partije i Srpske liste. Beograd podržava Srpsku listu, Rašićevu Kurti. Imaju milione i jedni i drugi, a mi opet idemo bez jedne konzerve u kampanju.

*I gde je tu Srpska demokratija, a gde drugi akteri?

Srpska demokratija će naći svoje mesto u političkom nebu, a za ostale aktere, žao mi je što se nisu ujedinili kada smo im pružili ruku ujedinjenja. Dečije bolesti su tu prevladale kod pojedinaca, ali Bože moj, biće bolje, nadamo se.

*Nenad Rašić, kojeg pominjete, poručio je Vašoj stranci da vam je bolje da se držite pištaljke, aludirajući na Vaše protestne aktivnosti.

Dobro, trošak meni. Što se tiče gospodina Rašića, njemu je bolje da se drži seoske prodavnice i čaše nego da se drži politike. Vidim da mu dobro ide sve što je radio protivno interesima Srba i ja ne bih voleo da mu kažem da se drži toga. On je samo jedan prolazni interval u politici koji će trajati možda par meseci, za godinu dana, niko ga se neće setiti.

*Šta o Severnoj Mitrovici govori to što sada ima deset kandidata za gradonačelnika u opštini koja ima pet kilometara kvadratnih?

Ima tu i Albanaca i Bošnjaka kandidata, srpskih ima par. To govori da se pluralizam polako razvija, da se narod oslobađa. Ali je pitanje – koliko ko će se tu ko koliko vode napiti i ko će sve ostati žedan, jer opozicija ima jedan bazen glasova.

*Kakav rezultat Vaše stranke očekujete? Mislite li da je moguće da ljudi iz revolta, zbog svega ovoga što se Vama dešava, iz neke empatije, glasaju više za Vas?

S obzirom da sam daleko, iskreno sam mislio da sam daleko od očiju, daleko od srca. Međutim, u poslednjih 24 sata sam video da me moj narod nije zaboravio i da mnogi ljudi staju, pozdravljaju, donose mi hranu, govore sa mnom. Nisam ja baš uveren da će to biti loš rezultat, više sam uveren da će biti dobar rezultat. Otežan, sigurno bi bilo mnogo bolje da sam dole.

*Kako iz ove vizure razumete to što Vučićev režim sve vreme ne dozvoljava stvaranje političkog pluralizma među Srbima Kosovcima, pa i u ovoj kampanji poručuje da je jedinstvo Srba na Kosovu jedino oko Srpske liste?

Mogli ste da vidite da se lokalna kampanja Srpske liste pretvorila u kampanju lojalnosti Vučiću. Kosovo se gubi upravo time što se favorizuje samo jedna opcija, favorizuju samo jedni isti ljudi i gubi se na ovaj način politička perspektiva, vizija, a politika se vodi prema lojalnosti Beogradu. Sve ja razumem, razumem ja i to da je nekome lepo da mu kliču, ali moraš izaći iz tog ličnog okvira i bolje da sagledaš politiku.

Gde smo, šta smo, ko je dokle doveo i zašto nas više nema kao što nas je bilo na Kosovu. I zašto nas neće biti, zašto se proteruju mladi, reproduktivni deo stanovništva i ostaju samo stari koji imaju kartu u jednom pravcu da skončaju svoj život. I zašto za deset godina možda, a mnogo je i to, neće bitiSrba na Kosovu. A znate onu izreku čije su ovce – njegova je i livada.

*Hoće li onda, a deluje gotovo izvesno, gašenje srpskog zdravstva i školstva biti esker u sanduk opstanka Srba na Kosovu i Metohiji?

U tom sanduku ima mnogo eksera, znate, samo što ti ekseri neki su dublje zakovani, neki su pliće, a ja se nadam da će se naći rešenje za školsko i zdravstvo. Ako se bude oduzimalo kao što su se oduzimale sve moguće institucije, možda budemo videli i nepregledne kolone, jer ova „Oluja slow-motion“, kako je ja nazivam, će se dosta ubrzati.

„Ništa ne može da mi zameni zrno peska u Mitrovici“

*Odakle se najbolje vidi priroda kosovskog problema – iz Beograda, sa Jarinja ili iz Kosovske Mitrovice?

Moraju sve te tri boje da se pomešaju, da bi se sve to videlo. Mora Beograd da se vidi – da se vidi da nikoga nije briga za Kosovo, da Kosovo nose u srcu samo pojedinci i oni kojima su grudi poplavele od busanja u junačke grudi. Da opozicija tek ne vidi Kosovo, da ova vlast tek ne vidi perspektivu Kosova, već samo kao monetu za podkonsoriranje, kao i svaka vlast do sada, zadnjih 60 godina, nije samo ova. Tako da, treba to da se vidi u Beogradu, a onda treba da se dođe do Jarinja, i da ti dođu – da ti pričaju koliko je teško dole, a i da živiš dole da vidiš koliko je teško na Kosovu. Sve mora da se prođe.

*Kandidat si, dakle, za gradonačelnika Severne Mitrovice. Šta tebi predstavlja Kosovska Mitrovica?

Sve na svetu. Sve na svetu… Nema ni tih reka, ni planina, ni gradova, ni zidina, ni cigli, ni kamenja koji može zrno peska u Mitrovici da mi zameni i grumen zemlje kosovske.