INTERVJU Aleksandar Ivanović: Istina o ubistvu Olivera Ivanovića izaći će na videlo tek kada ova vlast ne bude upravljala državom

*Državni vrh svojevremeno je obećavao da će ubice biti pronađene, ali se ništa nije dogodilo. Osam godina od ubistva navršava se 16.januara.

Godinama slušamo da će „istina uskoro izaći“. Istina nikada ne izlazi sama, neko mora da je pusti, a ova vlast to očigledno ne želi. Zašto? To ćemo videti tek kada oni više ne budu upravljali ovom državom.

**Pravda ne važi za one koji nisu blizu vlasti

*Danas kad predsednik Vučić kaže da će sve u slučaju nadstrešnica pomilovati, ukoliko tužilaštvo pokrene postupak protiv njega, kakav razvoj događaja očekujete?

To je priznanje. Kada predsednik unapred obeća pomilovanja za svoje ljude, on poručuje: „Znam šta se desilo, znam ko je odgovoran, ali nećete odgovarati.“

To je otvoreno gaženje podele vlasti. On time poručuje tužiocima: “Radite uzalud”. Poručuje sudovima: “Vaše presude su privremene”, a građanima: “Pravda ne važi za one koji su blizu vlasti”.

*Kako očekujete onda da će se dalje odvijati obračun režima sa TOK i Mladenom Nenadićem?

Režim neće stati. Za njihov način upravljanja državom apsolutno je neprihvatljiva bilo kakva institucionalna autonomija.

Zato će režim pokušati da ih diskredituje, izoluje, personalizuje sukob i na kraju institucionalno slomi. To je standardna matrica: prvo medijski linč, onda pritisci, pa kadrovske promene.

To nije borba protiv Nenadića. To je mafijaška poruka svima u sistemu: “Ili ste sa nama ili ste protiv nas“.

To je mafijaška logika, ne državna.

A gotovo ceo državni vrh gostovao je na Božić na Informeru. Pevali su i veselili se dok su Beograd i gotovo cela Srbija bili okovani snegom i ledom. U nekim mestima građani danima nemaju struje i vode. Kako biste to objasnili?

Ta slika nije incident, već simbol načina na koji ova vlast razume državu. U normalnoj zemlji, u trenutku kada su delovi Srbije bez struje, vode i grejanja, kada ljudi sede u mraku i hladnoći, vrh države bi bio u kriznom režimu, u stalnoj komunikaciji sa lokalnim samoupravama, elektrodistribucijom, vojskom i službama za vanredne situacije. U Srbiji smo videli suprotno, državni vrh kako gostuju u studiju privatnog propagandnog tabloida, pevaju i zabavljaju se.

Još poraznija je slika Beograda. Glavni grad je danima bio pred ozbiljnim kolapsom, saobraćaj je gotovo stao, autobusi su zbog ćelavih i letnjih guma bili prinuđeni da stanu i dodatno zakrče ulice, a rad komunalnih službi bio je nedovoljan da očisti grad i omogući normalno funkcionisanje. U trenutku kada grad zahteva punu mobilizaciju vlasti, gradonačelnik praktično nije bio prisutan, ni na terenu, ni pred građanima, ni u ozbiljnom kriznom upravljanju. To je nedopustivo.

Sve to pokazuje da ova vlast ne doživljava ni državu ni grad kao prostor odgovornosti, već kao scenu za sopstvenu propagandu. Informer im je važniji od stvarnosti. Važnije im je da proizvode sliku „srećne Srbije“ nego da rešavaju realne probleme ljudi. To je suština autokratskog sistema, paralelna realnost u kojoj je sve navodno u redu, dok prava slika pokazuje da se u Beogradu i u celoj zemlji mnogo toga raspada.

**Slika dubokog moralnog i institucionalnog sloma na Informeru

*Navikli smo da su ministri često dekor predsedniku, ali su ovoga puta prevazišli sebe, posebno ministar policije koji je sa osuđenim ubicom pevao i zabavljao goste Informera?

To je slika dubokog moralnog i institucionalnog sloma. Kada ministar policije peva i veseli se sa osuđenim ubicom, on ne šalje poruku estradi ili publici, on šalje poruku policajcima, tužiocima, sudijama i kriminalnom podzemlju.

I to nije izolovan incident. Pre samo nekoliko dana imali smo priliku da vidimo čoveka koji u ulozi nekakvog obezbeđenja zabranjuje novinarima ulazak u Pionirski park, u nesrećni Ćacilend, leglo kriminalaca, čime suštinski obezbeđuje neposrednu zonu Predsedništva Srbije. U pitanju je višestruki povratnik koji je osuđivan za razbojništvo, otmicu i silovanje.

Očigledno je da se vlast okružila takvim ljudima i da od njih pravi najveće lojaliste.

To je logičan ishod sistema u kojem su kriminal i politika isprepleteni. Kada se vlast oslanja na ljude iz sive i crne zone da čuvaju njenu moć i stabilnost, granice između države i podzemlja se brišu, a to onda direktno utiče na bezbednost građana.

*Sudije i tužioci traže ostavku ministra pravde Nenada Vujića navodeći da on nema vremena za posao, a ima za zabavu u Informeru. Tvrde da on postupa interesno, selektivno i neprofesionalno, na štetu pravosudnog sistema i vladavine prava. Kako to komentarišete?

Kada vam sudije i tužioci javno kažu da ministar pravde radi interesno, selektivno i protiv vladavine prava, to znači da se sistem lomi iznutra.

To više nije politička kritika, niti stranački sukob. To je institucionalna optužnica. Sudije i tužioci nisu opozicija, oni su temelj pravnog poretka. Ako oni više nemaju poverenje u ministra pravde, onda pravna država u Srbiji faktički prestaje da postoji.

To je trenutak u kojem se ne brani jedan ministar, već se odlučuje da li u ovoj zemlji još ima nezavisnog pravosuđa, ili je i ono potpuno podređeno političkoj volji izvršne vlasti.

**Ako datum izbora zavisi od toga kada predsedniku odgovara, to nije demokratija, to je manipulacija

*Za kraj godine  najavljeni su parlamentarni izbori, ali je rok za njihovo održavanje rastegljiv i čini se zavisi od istraživanja koja se rade za predsednika?

To znači da izbora zapravo nema. Ako datum izbora zavisi od toga kada predsedniku odgovara da ih raspiše, to nije demokratija, to je manipulacija.

Izbori služe građanima da ocenjuju vlast. U Srbiji vlast koristi izbore da produži svoju moć. To je ključna razlika.

Međutim, jedno je sigurno, i njima je jasno da im je došao kraj i zato beže od raspisivanja izbora i pokušavaju da pronađu najmanje problematičan trenutak po njih. Verujem da im je to uzaludan trud.

*Aleksandar Vučić kaže da će biti kandidat za premijera ako istraživanja pokažu da je on najbolji izbor. Šta bi Srbiji doneo njegov prelazak sa predsedničke na premijersku funkciju?

Njima bi to bio pokušaj da nakratko zaustave svoj sunovrat, da završe korupcionaške projekte iz kojih izvlače na stotine miliona evra. Za građane Srbije to bi bio nastavak agonije, agresije i podela u koje nas je uvela ova vlast. Zato je neophodno raspisivanje vanrednih izbora na kojima bi svi pobunjeni građani morali jedinstveno da nastupe protiv mafijaškog kartela i da ih sve pošaljemo u političku prošlost.

**Najvažnije pitanje je uspostavljanje jedinstva i koordinacija među predstavnicima svih pobunjenih građana

*Da li je došlo vreme i da protivnici režima imenuju svog kandidata za premijera, kako ne bi bilo kasno za ozbiljnu kampanju?

Za mene je trenutno daleko važnije pitanje da se uspostavi jedinstvo i koordinacija među predstavnicima svih pobunjenih građana. Ta vrsta jedinstva u nastupu protiv vlasti je nešto što najviše plaši ovaj režim, jer znaju da u tom scenariju nemaju nikakvu šansu. Upravo zato mnogi rade na tome da do tog prekopotrebnog jedinstva ne dođe.

Tek nakon toga treba se baviti pitanjem ko su ljudi koji će biti na toj listi i ko će biti kandidat za premijera.

*Pet stranaka, među kojima je i vaša dogovorile su koordinaciju aktivnosti prema Evropskoj uniji. Da li bi ove stranke činile i jednu listu na nekim budućim parlamentarnim izborima?

Koordinacija i komunikacija sa EU je izuzetno važna, jer je već duži vremenski period jasno i njima da je politička situacija u Srbiji neodrživa. Tome svedoče rezolucija Saveta Evrope i rezolucija Evropske komisije, koja Srbiju praktično definiše kao nedemokratsku, sa ograničenom slobodom medija, visokom stopom korupcije i izbornim mahinacijama.

*Da li je propala svaka mogućnost dogovora opozicije sa studentskim pokretom?

Što se studentskog pokreta tiče, to je direktan rezultat društvenog nezadovoljstva koje se godinama taloži u Srbiji. Nešto što je eksplodiralo i više nema nazad.

Studenti su u prethodnom periodu odradili neverovatan posao, svojom mladalačkom energijom i čistom emocijom dodirnuli su sve građane Srbije i pokazali da ima nade za ovu državu. Ono što je po meni ključno, ne smemo da se kockamo sa tom probuđenom nadom i energijom, jer bi eventualni neuspeh vodio u još dublja, apatična stanja celog društva.

Zato je, kao što sam više puta pomenuo, neophodna koordinacija i zajednički nastup svih segmenata našeg društva koji ne žele da im se državom i životima upravlja na mafijaški način.