INTERVJU Biljana Stojković: Verujem da bi Vučićeva osveta prema narodu bila mnogo strašnija kada se ne bi plašio Evrope

Optužena je, kako u razgovoru za Danas kaže, za vređanje, nasilje, pretnju ili tuču i to po nalogu glavnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića. Komentarišući svakodnevna hapšenja studenata i građana, Stojkovićeva kaže da je odavno Aleksandar Vučić prešao u fazu represije u pokušaju da sačuva svoju vlast.

*Šta je sporno u tom Vašem tvitu zbog čega ste bili pozvani na saslušanje u MUP-u i kako su se ophodili prema Vama?

– Nisam znala zbog čega tačno su me pozvali na saslušanje budući da je u pozivu pisalo samo da se pozivam u vezi sa nekim krivičnim delom. S obzirom da je navedeno odeljenje za visokotehnološki kriminal, bilo je jasno da je neki tvit u pitanju.

Ipak, kako mi je rečeno, saslušanje je naložilo Više javno tužilaštvo, a ne VTK, što znači – Nenad Stefanović, glavni Vučićev tužilac za svakog pobunjenog građanina ili građanku, da studente ni ne pominjem, jer se posebno okrutna sila primenjuje prema njima.

Ja se optužujem za „vređanje, vršenje nasilja, pretnju ili tuču.“ To sam saznala u policiji, a s obzirom da se sporni tvit od 29. juna odnosi na pozivanje na barikade u celoj Srbiji, valjda me vide kao pretnju.

Ne znam, sve je mnogo glupo i nategnuto. Pretpostavljam da je cilj nekakvo zastrašivanje. A policajci su bili uljudni, postavili tri pitanja, pozvali tužioca (mislim da bi se konsultovali da li da me zadrže), a onda su me pustili.

Vučić balansira između torture i popuštanja i verujem da ga to frustrira

*Kako biste opisali državu u kojoj se ljudi privode zbog tvitova, hapse zbog prelaska preko pešačkog prelaza, blokade. Da li je to samo autokratija, ili polagano zalazimo u pravu diktaturu?

– Odavno je Vučić prešao u fazu represije u pokušaju da sačuva svoju vlast. Oči su mu velike od straha, jer strah kod građana nestaje. Situacija je za njega nepodnošljiva – blokade su vesele, igra se odbojka, pišti se i dere se, kreativnost je na visokom nivou i niko više ne izgleda prepadnuto.

Za svakog autokratu to je najgora situacija – niti ga vole, niti ga se plaše. Ostala je prazna ljuštura sazidana od propagande, potpuno neutemeljena u realnosti. Verujem da bi njegova osveta prema narodu bila mnogo strašnija kada se ne bi plašio Evrope.

Ma koliko nam se činilo da smo ostavljeni da se mučimo u ovom režimskom blatu, što nije potpuna neistina, nadzor postoji makar na nivou da mu ne bi bilo tolerisano brutalno nasilje. Vučić je nasilnik kome bi najviše prijalo da na pobunjene građane pošalje tenkove i vatreno oružje, ali zna da bi izgubio svaku podršku zapadnog sveta.

Ovako, balansira između torture i popuštanja i verujem da ga to frustrira. Zbog toga i vidimo da nasilje pomera po gradovima Srbije iz dana u dan; jednog dana je Zemun, zatim Beograd, pa se prelazi u Novi Sad, sledi Užice, itd. Dok se policijska akcija organizuje u jednom gradu, u drugima se stišava i svodi na.legitimisanje građana. Deluje kao debilna partija žmurke sa građanima.

*Da li je Srbija na ivici uvođenja vanrednog stanja i ko je srušio ustavni poredak u zemlji, odnosno verujete li da će Vučič naposletku posegnuti i za tim?

– Nismo još uvek u situaciji za vanredno stanje, što je još jedan razlog za Vučićevo balansiranje. Njegovoj slici demokratskog i stabilnog lidera ne odgovara slika nekoga ko ne može da drži stvari pod kontrolom.

Kakav je to demokrata u zemlji u kojoj su stotine hiljada građana osam meseci na ulicama u protestu? Onog trenutka kada bude zaoštreno do mere potpuno ogoljenog nasilja i tuče po ulicama, znaćemo da je Vučić odustao od foliranja i okrenuo leđa makar i prividu demokratije.

Nama u Srbiji je jasno da on iz minuta u minut ruši Ustav, ali stranci uglavnom ne vide, ili ne žele da vide, obime i dubinu kršenja civilizacijskih građanskih vrednosti. Krv po ulicama bi ih svakako otreznila i on to zna.

Već sada mnogi normalni policajci odbijaju da tuku, pa čak i da legitimišu ljude

*Pamtite li da je ovoliko policije i to agresivne, pod maskama, bilo na ulicama i koliko su opravdana očekivanja naroda da će oni u jednom trenutku odbiti da tuku narod, što je postalo svakodnevica?

– Policije je svuda, ili bar ljudi koji su opremljeni značkama i uniformama, a za koje opravdano sumnjamo da su pripadnici policijskih snaga.

Među njima ima tzv. lojalista, spremnih da ubiju za Vučića, ima kriminalaca, ima agresivnih navijača sa jedinom svrhom postojanja u nasilju. Maske ih kriju od prepoznavanja, ali uspevamo veliki broj njih da identifikujemo. Već sada mnogi normalni policajci odbijaju da tuku, pa čak i da legitimišu ljude na ulicama, ali mi se čini da je dovoljno postojanje samo pet posto krvoloka pa da ovde izbije pravi pokolj.

Kao što rekoh, to Vučiću (još uvek) ne odgovara. Drži nekakvu poremećenu ravnotežu između pokazivanja sile i glumatanja kvazipravosuđa. Nije mu dobro, u to sam sigurna, a ne mogu reći da mi je zbog toga žao.

*Da li je Dačić, kao ministar policije koja tuče i maltretira bez razloga, ovoga puta stvarno izgubio mogućnost da može sa svima?

– Po mom mišljenju, nema više povratka Dačića na političku scenu nakon obaranja ove vlasti. Vučić je uspešno potopio SPS. Za mene ta stranka nikada nije ni bila na „svetloj strani“, pa mi se čini da je njihovo postepeno nestajanje jedina dobra stvar koju je Vučić uradio za ovih trinaest godina. Radujemo se njihovoj dekondenzaciji zajedno sa radikalo-naprednjacima.

Ne poznajem nikoga ko je protiv Vučića, a smetaju mu blokade

*Koliko mogu da budu kontraproduktivne blokade na plus 40, kada ljudi ne mogu da stignu svojim kućama, može li i one koji su protiv Vučića i aktuelnog režima to da okrene na suprotnu stranu?

– Ne poznajem nikoga ko je iskreno protiv Vučića, a da mu smetaju blokade – ni na minusu ni na vrelini. Čak i oni koji povremeno gunđaju, znaju da kolaps u gradu i po Srbiji nije nastao zbog blokada, niti su ljudi generalno negativni prema studentskim akcijama.

Znam da zvučim kao nekritički apologeta studentske pobune, ali zaista mislim da je dobrobit od blokada mnogo veća od negativnih efekata. Posebno se podrška podiže kada se organizuje neka nasilna akcija prema mladima. Ko voli da vidi prebijanje omladine, a da nije ekstremni podržavalac Vučića?

*I dalje je veliki broj neopredeljenih građana, a i sam Vučić ima poprilično veliku podršku, kako to tumačite?

– Politička atmosfera pokazuje veliku inerciju u svakoj državi. Više od decenije se gradila slika skoro pa božanskog vođe u Srbalja; sa nacionalnih frekvencija je negovan kult savršenstva i to svakako ne može nestati preko noći. Imajte na umu da je jedna velika grupacija građana izašla iz apstinencije, a to su mladi ljudi. Svi oni su snaga protiv devijantne i dekadentne radikalske vlasti.

Jedino ispravno ponašanje opozicije je iskrena podrška tzv. studentskoj listi

*Da li je opozicija tokom ovih poslednjih osam meseci bili dovoljno vidljiva, ili se prepustila stihiji koju vode studenti? Nema je, izuzev pojedinaca, u prvim redovima blokada.

– Ispravno je reći da se zaista pojavila snaga koja konačno može uzburkati i promeniti društvo dovoljno da Vučićev režim bude poražen. I to je činjenica koja se ne dopada mnogim opozicionarima.

Možemo mi plakati nad svojom sudbinom i osećati nepravedno zapostavljanje zbog činjenice da se mnogi od nas jesu borili sve ove godine, ali takva žal nema svrhu i može samo otežati borbu za svrgavanje mafije.

Treba biti dovoljno širok da shvatiš koliko se ova šansa sa studentima i opšti interes društva nalaze iznad bilo kakvog partikularnog stranačkog ili ličnog interesa. Po mom ličnom, ali i viđenju Demokratske stranke, jedino ispravno ponašanje opozicije podrazumeva potpunu i iskrenu podršku opozicije tzv. studentskoj listi koju zapravo čine neki ljudi od struke i integriteta.

Neću opravdati ni jedan pokušaj sputavanja i podmetanja u takvoj borbi. Iskreno, da je opozicija mogla nešto da uradi, do sada bi to i uradila. Podržimo ovu šansu do kraja, a onda da se u narednom krugu takmičimo u politikama. Ja sam trenutno svoje snage usmerila u „pumpanje“.

*Da li je konačno došlo vreme za stvaranje jedinstvenog fronta opozicije, studenata, NVO, poljoprivrednika i šta bi trebalo da bude njegova uloga?

– Svi treba da se udružimo i razumemo, a posebno da razumemo specifičnosti trenutka. Studenti već sarađuju sa udruženjima, a nedostaje iskren i otvoren razgovor sa opozicionim strankama u kom će se konačno opredeliti pozicije. Mislim da će se i to uskoro desiti.

Ovde nema kormilara, ali cilj određuje pravac

*Da li je ovo „revolucija bez kormilara“, kako kaže Vesna Pešic?

– Ne bih se složila da ovde nema kormila. Cilj određuje pravac i on je potpuno jasan, od skora pretvoren u jedan zahtev – raspisati parlamentarne izbore. I koraci nakon pobede su jasni, sadržani u nekoliko osnovnih tačaka. Elementarno upristojavanje države i institucija je zadatak nove i oročene Vlade sastavljene od stručnih i poštenih ljudi.

I još jedna stvar je važna – nikada više ne smemo kao građani da skrenemo pogled od onoga šta se dešava. Moramo biti korektivni element svakoj vlasti u budućnosti.

Teško da će građani na sledećim izborima mirno gledati fantomke i crne džipove

*Može li raspisvanje vanrednih parlamentarnih izbora da bude spasonosno rešenje i za Vučića i ljude koji protestvuju, ali i samu zemlju ?

– Jedini izlaz iz stanja ovolike političke i društvene krize su izbori. Legitimitet radikalske vlasti je ništavan i zbog toga neodrživ. Meni je jasno da Vučić beži od izbora iz dva razloga.

Prvo, stoji loše u svojim rejtinzima i to dobro zna. Drugo, da bi ponovo „pobedio“ on mora mnogo da krade, više nego ikada. To je, međutim, veoma rizična situacija u uslovima probuđene građanske svesti koja više nije sapeta strahom.

Teško da će građani na sledećim izborima mirno gledati fantomke i crne džipove koji maltretiraju i ucenjuju po opštinama i gradovima. To je visoko rizični trenutak i potencijalno savršeno ogoljena izborna krađa. Trenutak u vremenu koji može koncentrisati u sebe svu nagomilanu frustraciju. Mi, svi ljudi koji želimo slobodu, moramo proći kroz taj proces.

U Evropi postoje snage koje su većinski svesne stanja u Srbiji

*Koliko su nade građana uzaludne da će svet stati na stranu onih čija su prava u Srbiji ugrožena i da li se tu nešto menja?

– Nikada nade i ideje nisu uzaludne. Bez vizije ne postoji napredak društva, bez obzira na to koliko se nekada sve čini uzaludno i frustrirajuće.

U Evropi postoje snage koje su većinski svesne stanja u Srbiji i podižu svoj glas godinama unazad. Evropski parlament nas podržava i veoma rado govore o tome i pišu rezolucije i preporuke Evropskoj komisiji. Problem nastaje na nivou Evropske komisije i Evropskog saveta, koji jesu tela inkorporirana u druge interese. Ipak, stanje se menja budući da je evropska javnost prilično upoznata sa stanjem u našoj zemlji.

Predviđam da će se takav trend ubrzati. Zaista sam optimistična, pre svega zahvaljujući studentima i buntu koji su podigli u celom narodu.