Duško Radosavljević, politikolog i univerzitetski profesor Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“ iz Novog Sada i predsednik Saveza antifašista Vojvodine, kaže da Aleksandar Vučić ovu situaciju politički ne može da preživi, jer se postavljaju jednostavna pitanja kome će vladati, odnosno u kojoj državi i sa kojim idejama.
Kako ističe, Taljeranova priča kaže da se sa bajonetima možete vladati, ali se na bajonetima ne možete sedeti.
– Sad imamo situaciju da jednog dekana, koji radi nešto duboko nepromišljeno, čuva na stotine policajaca. Pa hoće li se tako čuvati svaka institucija? A, kakva je to institucija koja se zaključava? Da na fakultet me mogu da uđu studenti?! Od uvođenja višestranačja kod nas se građani stalno guraju u stranu, sa pričom da imaju partije, pa neka kroz njih politički deluju. Pa, građansko nije samo da deluje u politici, građansko je i da se ukaže na ono što ne valja. Sistem je truo i ogoljen i ta priča da bi on mogao ostati na vlasti je toliko nerealna da čovek koji posmatra politiku ne vidi Vučića duže od do kraja godine na vlasti – rekao je Radosavljević.
U poslednjih 10 meseci nikad češće nismo potezali rečenicu, „prvi put u istoriji imamo“.
– Nikad u novijoj srpskoj istoriji nismo imali situaciju da je partijska mašinerija totalno podredila državu i državne resurse za ličnu vladavinu jednog čoveka. Mi u istoriji jesmo imali zlih i rđavih vladara, ali ovo je nešto što se u zadnjih nekoliko godina spojilo kao rđava vladavina i otvorena pljačka državnih resursa i svega što to prati. Tragedija koja se desila u Novom Sadu izazvala je nevericu, ali i razljutila građane. Od tog trenutka mislim da se u Srbiji sve promenilo. Naša zemlja je nažalost u poslednje dve, tri godine imala nekoliko tragičnih događaja.
Kao profesor i roditelj, smatram da nismo ništa učinili, niti barem povukli ikakve zaključke iz tragedija u Ribnikaru i Duboni i Malom Orašju. Tada je bilo vreme za dijalog, da stanemo i zapitamo se kuda mi to kao društvo idemo i šta radimo. Bojim se da je za dijalog sada kasno. Druga stvar je da ovako direktnu krađu na izborima nismo imali ni u 19. veku u Srbiji.
Opet, prvi put u istoriji većina društva je stala uz studente?
– Da, pojavio se sasvim novi igrač na javnoj sceni, prvo ću reći na javnoj, a ne na političkoj, jer to se stalno pokušava nametnuti. Na dnevni red te javne scene celog društva studenti su nametnuli pitanja – Da li mi imamo institucije? Ili, da li su naše institucije napravljene tako da rade protiv nekoga? To je najgore pitanje koje se može postaviti totalitarnim režimima. Kada su odgovori na ta pitanja počela da stižu studenti su poveli taj jedan veliki pokret koji se pretvorio u opštegrađanski. Iluzorno je danas govoriti samo o studentskom protestu, studenti danas daju aromu tom pokretu i energiju, doskaču režimu raznim idejama i pitanjima koji se za njega pokazuju razornim.
U ovoj višemesečnoj borbi, dokle su stigli?
Najgore stvar za samu državu je što je ona postala totalno neefikasna. Odnosno, studenti i građanstvo su pokazali da država ne služi ni za šta, da su institucije razrušene, odnosno jedine institucije koje se još koriste su institucije sile i to samo zato da bi štitile provođenje jedne zločinačke politike.
Studenti su do sada uradili dve stvari. Oslobodili su građane Srbije straha. Zato što su pokazali da se u Srbiji ne vlada nijednom drugom idejom nego idejom pljačke, uz pomoć policijskog terora, nadamo se da neće biti i vojnog. I druga stvar, studenti su pokazali svim ljudima koji žele da se bave javnim radom, između ostalih i politikom, da se cela Srbija mora prepešačiti, do zadnjeg građanina države koji živi u najudaljenijem selu od centra, kojeg god hoćete centra, da se svi upoznaju sa lošom i kriminalnom vladavinom!
Da li su studenti konačno razvlastili Vučića?
Studenti su njega poništili. Onaj Vučić strašni, besni, gromopucateljni, sada ispada na televiziji samo smešan. Prvo su ga izbacili iz takta sa onom pričom da nije nadležan. Tu su najviše udarili na njegov ego, pošto je čovek u osnovi supersujetan. Posle su ga još nekoliko puta poništili u političkom procesu, pa evo i ovim odbijanjem razgovora. On može i dalje da glumi, verovatno i drži još neke poluge vlasti, ali to su isključivo pozicije sile. A kako on tu silu koristi, apsolutno nije siguran kada ona može da se okrene protiv njega. Sa druge strane i svi ti njegovi bogati ljudi su u paničnom strahu.
Svako ko je sticao pare, želi i da ih sačuva. A, pare se čuvaju u mirnoj, stabilnoj, efikasnoj državi, a ne u državi koja histerično reaguje ili državi koja olako tuče svoje građane, posebno svoju decu. Čitavi ešaloni ljudi su mu prišli isključivo zbog koristi. Deo je već pobegao, deo je sklonio pare iz zemlje, a određen deo pregovara sa raznim drugim „strukturama“ kako da se sačuva. Kako što su izdali prošli režim i priklonili se Vučiću, sada su na putu da izdaju njega. To može sa prvom sledećom velikom pobunom da eskalira, a jesen je blizu. Režim stalno zabija autogolove i vidi se i po tim njegovim mitinzima da je on dobar deo svojih pristalica izgubio.
Izbori ili ne? Koliko oni uopšte mogu da nam pomognu u ovoj situaciji?
– Problem je u tome što kad govorimo o izborima, ne mislimo svi na isti način o njima. Naravno da Vučić misli na izbore koje će ponovo pokrasti. Druga stvar, SNS je krenuo u jednu vrlo prljavu kampanju sa ovim navodnim šaranjem kuće njegovog pristalice, studenta u Futogu. Naravno da niko od građana i studenata to nije napisao. To su udbaška posla. Vučićeva matična partija je već uspevala da zavadi narode u Vojvodini i zato je to opasno. A sadašnja njegova partija-pokret je grupa ponavljača i loših đaka. Videli smo po gradovima da su njihovi funkcioneri izlazili da tuku ljude, vrlo spremni da čine teške zločine i povrede ljudskih prava. Zato su i dalje opasni i mogu da naprave negde cirkus i zapale deo društva, kao što i po univerzitetima pale gde mogu, ali i dalje imaju glavni problem, ne mogu više da promene mišljenje građana.
Vlast forsira priču građanskog rata?
– Ne može to da se desi jer su građani na jednoj strani, a probisveti na drugoj. Ali, ti ne znaš ko će koga da uhvatiti za uši. U Falkonu ima 18 mesta, a bojim se da su ljudi već pobrojali u svojim komšilucima ko je šta radio za SNS. Da bi se predupredili bilo kakvi sukobi, sa Vučićem se u ovom momentu može pregovarati, ali samo kada će da napusti zemlju. Ako to ne želi, treba mu suditi.
Šta mislite o studentskoj listi, ali i položaju opozicije u svemu ovome?
– Kao profesor i kao čovek, apsolutno sam na strani studenta. Ako su izneli sve ovo do sada, ako su poveli tu jednu veliku bitku, koja je bila prvo hrabra, jer mi zaboravljamo da je najveći broj uhapšenih i privedenih i dalje među studentima. S te strane, apsolutno imaju moralno pravo da povedu, objave listu i determinišu dalji razvoj Srbije. Ono što bi ja kao politikolog voleo je da ta lista bude javna, nju treba što pre obznaniti.
Na toj listi ipak treba da budu tvrdi protivnici režima. Idealno bi bilo da studenti sa opozicijom naprave tu listu, da se istoj ponudi, da tako kažemo, simbolično učešće, bez obzira koliko opozicija bila jalova i kilava, jer moramo znati da se neko protiv ovog režima godinama borio u kontinuitetu. Studenti treba da se što pre organizuju za izlazak na izbore, a to znači da bi neka labava organizacija morala da postoji, kao koordinacioni odbor. Oni će će morati da angažuju više desetina hiljada ljudi u izbornom procesu.
Deluje da se proevropska opozicija nekako najviše napada.
– Moram priznati da nisam bio oduševljen govorima na protestu za Vidovdan. Mislim da su tu preovladali ljudi koji odvraćaju Srbiju od Evrope. Da podsetim, imali smo ove godine dva velika, fantastična događaja, gde su studenti odlaskom u Strazbur i Brisel pobrali simpatije evropske javnosti i počeli da okreću pažnju Evropskog parlamenta i institucija prema situaciji u Srbiji. U poslednje vreme smo videli da se ta evropska javnost dosta drugačije određuje prema našem režimu. To su započeli ljudi koji su otišli do Strazbura i to su oni studenti koji su razmišljali strateški. A deo građana koji smatra da ćemo mi pobediti Vučića tako što ćemo dokazati da je on izdajnik je priča koja ne pije vodu.
Javnost dramatično licitira kojoj strani planete više odgovara Vučić na vlasti?
– Njegova spoljna politika nije loša, ona je zločinačka. On crpi resurse države da bi kupio opstanak na vlasti. Dakle, u tom smislu on nije igrač, ali da je koristio situacije u svetskoj politici, jeste, kao i činjenicu da se na njega u jednom momentu zaboravilo. Ova priča sa uvlačenjem Trumpu je komična. To može da traje do 20 sekundi, jer Trump se okrene na stranu i zaboravi šta je rekao, a na svetu ima samo jednog saveznika, Putina. Tu nema politike, Vučić je svoje šibicarstvo i navijačko ponašanje pokušao da prebaci u svetsku politiku. Ali sada se menja bar to što će lideri evropskih država početi da ga odstranjuju, iz razloga što imaju velike probleme sa takvim politikama u svojim državama, EU strukture još ne, oni su nešto sporiji.
Šta čeka neku prvu vladu koju neće kontrolisati Vučić?
– Apsolutno sam siguran bez obzira na sve što se dešava da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji, a kad dođe vreme mora se postaviti i pitanje našeg odnosa sa NATO, a ne da se sve rešava ispod žita. Pitanje NIS, EPS… to će biti teška rabota, te će ta ekipa biti jedna žrtvovana politička grupacija, da bi svima bilo bolje. Možda bi najbolja stvar bila da se zaista napravi ekspertska vlada, koja će u određenom periodu, uraditi sve te nužne, ali i nepopularne poslove, koji su nekada davno prekinuti, likvidacijom Zorana Đinđića. Ne vidim kako bi to mogla sadašnja opozicija, koja je dobrano (s pravom ili ne) opljunuta u javnosti. To znači i promenu smera spoljne politike, kao i našeg odnosa prema susedima. Da li ćemo svaku protuvu koja pljačka narod i dođe ovde iz Republike Srpske, Crne Gore, Hrvatske ili Severne Makedonije i viče „Živela Srbija“, braniti? Da li ćemo nastaviti braniti kriminalce sa Kosova dok srpski narod tamo ne može da ostvari svoja prava?
Odustali ste od bavljenja politikom? Ekipa ljudi sa kojom ste sarađivali (kada su bili u Zajedno, a sad su u PSG-u), redom je u kućnom pritvoru.
– Jedan kratak period života, želeo sam da pomognem grupi mladih ljudi. Međutim, tokom naše saradnje smo primetili da nas dele neki ideološki i politički razlozi, poimanje taktike i strategije. Naravno, da sam se sklonio, kao stariji, jednostavno da ne smetam. Ali, ja svim tim ljudima želim uspeha u životu. Zato što znam da prvo nisu loši, da tu ima vrlo kvalitetnih ljudu. Profesoricu Mariju Vasić izuzetno cenim i volim. Sve to što se njima dešavalo, smatram da je apsolutno ujdurma Udbe. To apsolutno nema veze ni sa kakvim državnim udarom, jednostavno režimu je trebalo da na neki način oblati onaj prelepi događaj koji se dešavao 15. marta. Ako ćemo suditi ljude za kafanske priče, onda mogu i nas dvojicu danas da privedu.
Ideja autonomije Vojvodine duboko je pokopana?
– Vojvodina u političkom smislu ne postoji. Ona samo postoji kao skladište drugorazrednih, trećerazrednih političara iz partija koje su na vlasti. Tu se smeste neki ljudi i onda oni upravljaju budžetom, crkavicom prelivenom iz Beograda. Ta pokrajinska vrhuška je trenutno simbolično prikazana u liku Maje Gojković, srednjoevropse rekorderke u promeni partija. Naravno sve su to bile partije na vlasti. Kordoni policije su mesecima u kompleksu Banovine, a tamo nisu bili ni u Hortijevo vreme.
Postavlja se pitanje šta oni to čuvaju? Režim posebnu pažnju posvećuje Vojvodini i Novom Sadu i taj grad drži čvršće, grublje i zločinačkije nego bilo koji drugi. Naravno, promoviše se i ljubav na vrhuncu Srba i Mađara. Jedino što se u tu priču ne uklapa je činjenica da za vreme te istorijske ljubavi nikad više Mađara nije napustilo Vojvodinu.
Obeležavanje 80 godina od pobede protiv fašizma malo je reći je prošlo sramno?
– Mi zaboravljamo da je antifašizam kao pobeda partizana i Tita koji ih je predvodio doneo Jugoslaviji ogroman prestiž u svetu, imajući u vidu koliko je ta zemlja bila mala na globalnoj mapi, a koliki je značaj imala. Ali taj je prestiž bio izvojevan na bojnom polju. I zato su nas cenili. Mi se danas ipak dičimo da to ne prepoznajemo, da idemo mimo sveta, to je neverovatno. Veliki deo Srba se poneo junački, prvi su krenuli u borbu, bili su udarna pesnica te armije i sada, posle 80 godina neko nas ubeđuje da to nije bilo tako, da je bolje da budemo uz one koji su taj rat, izdavši svoj narod, izgubili. Sve to što rade potomci ili bar ljubitelji četnika, ljotićevaca i nedićevaca, koji su sada na vlasti, glupo je po suštini, a opasno po saržaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
