INTERVJU Jovo Bakić: Mi ćemo tek udahnuti snagu i energiju našem narodu

*Da li biste i šta drugačije uradili?

– Studenti su već mnogo uradili i još uvek izvrsno rade. Probudili su društvo iz mrtvoga sna i u nama se pre nešto više od godinu dana ponovo rodila nada da nam ima spasa. Izmirili su pravoslavce i muslimane, Srbe i Bošnjake, naglašavajući vrednosti ličnosti kao takve, a mislio sam da takvu sreću u svom veku neću doživeti. Danas ima onih koji sve to olako uzimaju, zaboravljaju ili bagatelišu, a to je u stvari ono najbitnije što se dogodilo u poslednjih petnaestak godina, pa verovatno, iako će to naposletku zavisiti od ishoda naše borbe, i u poslednjih 40 godina. Voleo bih da sve ide brže, ali nije uvek lako uskladiti volje plenuma mnoštva univerziteta i fakulteta.

*Šta očekujete da bude sledeći korak i za kada predviđate poslednji?

– Sledeći korak je sama predizborna kampanja i to bez ikakvog obzira na njen zvaničan početak. Studenti, istaknute ličnosti i kandidati studentskog pokreta treba da uzduž i popreko prepešače Srbiju – od najvećih gradova preko varoši i varošica do najmanjih sela – upoznaju s programom i kandidatima što veći broj građanki i građana i razgovaraju s njima o tome šta treba uraditi da se život u Srbiji poboljša. Potrebno je narodu predočiti da su drugačiji država i društvo – oslobođeni od organizovanog kriminala i korupcije, a zasnovani na jednakosti i uvažavanju svake ličnosti i njenog dostojanstva, međusobnoj solidarnosti i poverenju – mogući i da smo čvrsto rešeni da ih stvorimo. Poslednji korak će biti odbrana izborne volje i obaranje već pobeđenog režima.

*Kako razumete pobunu Zagorke Dolovac i vidite li snagu i kom intezitetu u tome što uzrokuje trenutno u državi?

– Mnogo se zadocnilo, ali bolje ikad no nikad. Sve što doprinosi ozdravljenju društva je dobrodošlo. No, ostaje pitanje šta su dosad najodgovorniji ljudi u tužilaštvu radili. Izuzetno je bitno da veza tužilaštva i policije proradi u punom obimu i snazi, a toga u ovom trenutku nema. Pa ipak, svaka tužiteljka ili tužilac, svaki policajac ili policajka, svaki odnosno svaka sudija, koji rade svoj posao, čine dragocene iskorake ka društvu koje želimo da izgradimo.

*Da li ste nezadovoljni reakcijom građana na tempo pobune koju diktiraju studenti poput mnogih posmatrača prilika i učesnika u njoj? Verujete li da će moći da ga isprate odnosno realizuju?

– Mi ćemo tek udahnuti snagu i energiju našem narodu. On je prečesto bio varan za ovih skoro četiri decenije višestranačja, pa je razumljivo da je nepoverljiv, sumnjičav, da lako pomisli da je nečem kraj i onda se razočara. No, ovo je sasvim nova pojava, ne samo u okvirima Srbije, pa ćemo se uskoro uveriti da se ova energija naše mladosti, zajedno sa svima nama koji je svim srcem podržavamo,ne može iscrpeti.

*Na koga Vučić može da računa spolja kao saradnika za opstanak na vlasti? Rusiju ili EU?

– Ni na jednu ni na drugu, a ni na SAD. Svi vide da je ovom režimu kraj, jer taj autoritarni režim kriminalaca vodi rat protiv državnih univerziteta, protiv njihovih studenata i nastavnika, protiv cele prosvete i nauke, umetnosti i kulture, već više od godinu dana. Pred mladošću i pameću naroda prestravljen, vođ ovog režima okružio je svoj „dvor“ okorelim kriminalcima. Zbir godina njihovih kazni, bilo da su odslužene bilo da ih zatvor tek čeka, zacelo prelazi jedno stoleće, a kada se pažljivo budu istraživali pojedinačni slučajevi, ne bi me iznenadilo da se tu može nakupiti i više vekova. Da je samo to ovaj režim uradio, za višegodišnju robiju je dovoljno. Diplomate stranih zemalja s čuđenjem posmatraju otvorenu kriminalizaciju režima i njegove čudovišne televizije i tabloide. Sasvim svesni svega rečenog, više od jedne decenije su otvoreno podržavali svim farbama obojeni režim koji je u bescenje (pro)davao svim velikim silama šta god požele, pa i ono što mu nije traženo. No, sada im je sasvim jasno da je narod rešen da ovom režimu vidi leđa i da je spreman da istraje u tome koliko god vremena to zahtevalo. Naš narod se požrtvovano bori za oslobađanje sopstvene države od organizovanog kriminala i postavljanje temelja jednom novom društvu. Mislim da velike sile to poštuju i da više neće podržavati u etičkom i političkom smislu propali autoritarni režim kriminalaca.

*Šta predviđate da ce biti sledeća faza represije režima u predstojećem periodu do izbora?

– Biće pritvaranja i zatvaranja, prebijanja, možda i ubijanja. Naime, ovaj režim, svestan svega što je radio u proteklih četrnaest godina, spreman je da se brani po cenu tuđih, a možda i života svojih pripadnika. Dokazao je to i ranije, prevashodno na primeru Olivera Ivanovića (koji nam je jasno, neposredno pre svoje tragične smrti, poručio ko će biti kriv, ako mu se išta dogodi), ali i na primeru Vladimira Cvijana, koji se, nakon što je istupio iz režimskih redova i iskazao nameru da govori o nezakonitim radnjama vrha režima, utopio i zatim je i sahranjen pod krajnje sumnjivim okolnostima. Uzroci ove dve smrti moraju se detaljno istražiti, baš kao što se mora istražiti i smrt šesnaestoro ljudi ispod nadstrešnice Željezničke stanice u Novom Sadu.

*Da li ste na studentskoj listi i kakav Vam je utisak o njoj?
– Nisam se o tome naročito interesovao, jer podržavam i podržavaću studentsku listu nezavisno od toga da li se na njoj nalazim ili ne, kao i nezavisno od toga ko se sve na njoj nalazi. Sasvim sam uveren da naši studenti vode računa da čestiti i obrazovani ljudi, stručni u svom poslu i dokazani u otporu režimu, budu na listi. Idejno-političke razlike među nama ostavićemo po strani u ovom odsudnom trenutku za spas države i samog društva. Svi koji su sada na listi mogu s nje i da ispadnu, a iza svakog kandidata ima tri kvalitetne rezerve. Niko nije nezamenljiv i svi smo na istim zadacima, a to su: buđenje narodne energije, međusobnog poverenja i solidarnosti; pobeda nad kriminalnim režimom; oslobađanje naše republike od organizovanog kriminala i polaganje čvrstih temelja jednom zdravijem društvu.

*Da li i dalje mislite da bi trebalo da objave neka imena sa nje?

– Studenti svih univerziteta, bez izuzetka, nisu saglasni s tom idejom. Pošto listu prave oni, a ne bilo ko drugi, poštujem njihovu odluku i nastavljam da činim sve što mogu da im pomognem u granicama sopstvenoga znanja i moći. Pa ipak, ubeđen sam da bi činjenica da prvi izlazimo s listom jasno svedočila o tome da smo spremni za izbore, kao i da su kandidati spremni da podele, ako ne i da preuzmu, sav rizik suprotstavljanja autoritarnom režimu kriminalaca sa studentima i da bi razlika u kvalitetu između naših i svih drugih kandidata bila lako uočljiva i išla nam u prilog, te da prihvatamo odgovornost službe narodu nakon izbora.

*Ne verujete u mirnu predaju vlasti. Kako vidite da ce se to odvijati nakon gubitka izbora, ako do toga dođe?

– Režim će sve učiniti da izbore pokrade, kao što je i dosad činio, ali će ovog puta to biti teže, jer će krađa biti češća i još očiglednija, pošto će i strah režima od poraza biti dotad najveći, dok će naša spremnost za njihovo dokumentovanje takođe biti bez presedana. Nakon toga, nema odustajanja od borbe za poštovanje izbornih rezultata.

*Kako biste opisali ponašanje i borbu opozicije koja se do sad nije odrekla učešća na izborima u korist studentske liste?

– Ako „opozicione“ stranke stvore jednu do dve liste koje mogu da preskoče izborni prag, onda njihova aktivnost može imati smisla, jer ne bi došlo do rasipanja glasova opozicionih birača. No, više puta za poslednjih skoro deset godina govorio sam da su pojedini vođi tih stranaka objektivno u službi režima (što nikako ne znači da se to odnosi na većinu čestitog članstva), čak iako zanemarimo njihova subjektivna htenja (nekе sam poimence prozivao i sad su ambasadori ovog režima ili zavetne ministarke) ili problematičnu političku biografiju i lična prijateljstva s čelnikom režima (takođe, poimence sam ih pominjao), pa to ne bih ponavljao. Te stranke već decenijama ne izlaze iz lažnih dilema, kao što je „EU ili Rusija”, što svedoči o intelektualnoj i političkoj jalovosti. Rusija je, naime, toliko daleko i toliko o svom jadu zabavljena da nikako ne može pretendovati na naročiti uticaj, bez obzira na značaj gasa i nafte ili istorijske veze. EU je pak velika sila s kojom se graničimo, pa je svakako uticajnija, ali članstvo u njoj, u teoriji može, pod uslovom da uspemo da oslobodimo našu državu od organizovanog kriminala, u najboljem slučaju, doći na dnevni red za dva izborna ciklusa, odnosno za pet do osam godina, a dotad ko živ ko mrtav. Da bismo o tome uopšte mogli da odlučujemo, prevashodno moramo da preživimo ovo zlo pod kojim živimo, gledamo životne interese našeg naroda i uređujemo državu i društvo u skladu s tim interesima. Eventualno članstvo u EU može da se reši isključivo referendumskim izjašnjavanjem nakon javne rasprave, koja mora da traje najmanje šest meseci, uz punu dostupnost profesionalnih sredstava masovnog opštenja svim zainteresovanim i obaveštenim delatnicima.