INTERVJU Ognjen Gogić sa Kosova analizira gde opozicioni birači u Srbiji greše kada je reč o KiM i Srpskoj listi

Ognjen Gogić, po zvanju politikolog, jedan je od onih koji aktivno i detaljno prate dešavanja na Kosovu i Metohiji. Pred razgovor koji smo obavili kod Glavnog mosta koji spaja (ili razdvaja) većinski srpsku Severnu i većinski albansku Južnu Mitrovicu, kaže nam da ga ljudi, s obzirom na to koliko poznaje situaciju i teren, često pitaju da li je sa Kosova i Metohije.

„Uvek odgovorim da sam iz Beograda“, kaže Gogić kroz smeh.

Razgovor o rezultatima Srpske liste i onih koji su njihova opozicija, ali o rezultatima Kurtijevog „Samoopredeljenja i budućnosti političke situacije na Kosovu obavili smo dan nakon izbora odražnih u nedelju, dakle, na klupicama kod Glavnog mosta.

Iza leđa karabinjeri, s desna Severna Mitrovice, preko mosta Južna Mitrovica, a ispred nas pogled „puca“ na novi most u izgradnji – jedan od dva Kurtijeva projekta i to na samo nekoliko stotina metara od ovog mosta koji je u prošlosti bio poprište ozbiljnih sukoba Srba i Albanaca.

*Iz konteksta Srpske liste, da li je ono slavlje te pobede opravdano kada pogledamo njihove rezultate, jer su osvojili gradonačnika u 9 od 10 opština, u Klokotu se ide u drugi? Pitam Vas to jer to nisu oni procenti koje su imali ranije.

Oni mogu da budu zadovoljni rezultatima, dakle ovo su rezultati koje neko može samo da sanja, u smislu procenata koje su osvojili za gradonačnike i za odbornike. U tom smislu da, a sada problem jeste u tome što nema tu mesta slavlju. Oni nisu odgovorali za napuštanje institucije svojevremeno, ovo bi trebalo da bude neki čin iskupljivanja građanima ovde. Nema tu sada slavlja, neumesno je to slavlje, ali to je deo generalno tog folklora koji vidimo i u Beogradu. Ovde se to uvek tako proslavlja i mislim da je to u velikoj meri usmereno i ka publici u Beogradu, da se po Srbiji zapravo vidi kako je to pobeda države Srbije, politike Beograda i slično, tako da to nije neobično od njih.

Ali kad je reč o rezultatima, oni jesu uspeh, oni jesu za čestitati. I to je tačno, to nisu procenti koji su bili nekada, niti procenti izašlih birača. Govori se da je ovde na severu izlaznost bila veća nego na nivou Kosova, ali manja je nego što je bila ranije u severnim opštinama i manji su procenti koje je Srpska lista imala. To je već pitanje kako su se ti prethodni izborni ciklusi sprovodili, više nego koliki su tu realni procenti bili.

*Kada govorimo o onima koji su oponenti Srpskoj listi i oponenti Nenadu Rašiću, ko je od njih za tebe možda najveće iznenađenje ovih izbora?

Oni su svi oponenti jedni drugima takođe, ne samo Beogradu i Prištini, ne samo Nenadu Rašiću. Možda je Marko Jakšić to najveće iznenađenje, lično nisam očekivao da će takav rezultat da bude.

Zato što sam mislio da će građani, ovi opoziciono orijentisani ovde, kazniti taj njihov pristup, ali on jeste neko ko ima reputaciju, neko je ko ima kredibilitet u jednom delu javnosti. Ali su rezultati njihovi očekivani, ipak se tu govori o jednom do dva mandata koji su uzeli.

I oni su zapravo sami sebi otežali situaciju, mogli su da prođu bolje, da su se ukrupnili. I ono što se desilo, je ono što je bilo očekujuće, a to je da će onda podbaciti svi zajedno, kad se pogleda u celosti. Da su izašli zajedno, a mnoge od tih stranaka su vrlo srodne po pogledima na stvari, i bilo bi sinergijskog efekta, pa bi tu onda dva i dva bilo pet, te bi oni svi zapravo mnogo bolje prošli svi zajedno.

To je lekcija koju su naučili na parlamentarnim izborima, a sad su ponovili grešku.

*Zašto? Šta misliš da je razlog?

Ima dosta stvari, prvo što mislim da postoji sujeta, drugo mislim da su oni potkapacitirani politički, nemaju dovoljno znanja, iskustva, zrelosti.

Pogledajte tri liste u Mitrovici – Srpska demokratija je imala četiri kandidata, Marko Jakšić peti, stranka Milije Biševca pet, što znači da oni zajedno nisu imali četrnaest imena, nisu imali za jednu kompletnu listu koja ima petnaest mesta. To znači da oni imaju mesta za sve, to je poenta, potpuno je nerazumljivo da se nisu mogli dogovoriti.

Moguće da je postoji neko iz Beograda, Prištine ili ne znamo dakle, ko zapravo njih uverava da mogu samostalno proći bolje i da ih zapravo na te načine obmanjuje da ostanu tako razjedinjeni i da onda ne mogu da urade ništa.

*Smatraš li da je opravdana ostavka koju je podneo Stefan Veljković iz Srpske demokratije?

To je deo njihove političke nezrelosti, to su ishitrene odluke. Zapravo prva osoba je podnela ostavku je Bane Stojanović iz Srpskog narodnog pokreta. To mogu više da razumem, jer je on dva puta zaredom doživljavao loše rezultate, da ne kažem debakl, prvo parlamentarni i sada lokalni izbori.

Sada je stvarno se postavlja pitanje kako neko ko je vršio vlast u Prištini i u Gračanici tako slabo stoji kod svih sugrađena. On jeste donekle shvatljiv, ali kod Stefana Veljkovića, to nije samo njegova odgovornost, to je posledica loših strateških odluka kako da se ide na izbore.

To je zapravo deo tog neiskustva, političke nezrelosti koju su pokazali.

*Iza nas je Južna Mitrovica, tamo u drugi krug se ide, DPK je slavio. Već idu komentari da su ovi lokalni izbori debakl Albina Kurtija, jesi li saglasan s takvim komentarima?

Ne, to ne stoji, i sam sam slavio u sebi kada sam čuo to za DPK. Iz jednog razloga. Mislio da se završava priča ovde na severu, jer sve što je Kurti radio, radio je da bi mobilisao te glasače u Južnoj Mitrovici. Mnogi od njih zapravo su živeli nekada ovde na severu, proterani su i oni žele da vide kako se Kosovo obezbeđuje na taj način, povezuje i on je zapravo pomagao samo kandidatu.

Izgledalo je da je ta njegova politika doživela debakl. E, to se nije desilo, ipak je na kraju vest da su, rezultati gotovo izjednačeni, da su idu u drugi krug PDK i „Vetëvendosje“, i to me plaši zato što to može da generiše nove izazove, tenzije ovde na severu. Sada će Kurti da dolazi opet na sever, na jug, da pravi neke incidente, da bi prosto te glasače mobilisao.

Ipak, Kurti nije doživeo debakl, ima slabiji rezultat sa odbornicima, ali gradonačelnici su mu na vrlo visokom nivou. Ima tri opštine u prvom krugu, tamo gde je već imao vlast, Štimlje, Podujevo i Kamenica. Pored toga su jako tesne izborne trke u Prištini i u Južnoj Mitrovici. I u drugim opštinama gde se ide u drugi krug ima šanse za pobedi. To su vrlo, vrlo jaki učinci njegovih kandidata-gradonačelnika

*Koliko je Klokot iznenađenje?

Mislim da Klokot treći put ima drugi krug, on je tradicionalno, a tu je najsimpatičnija stvar, to što je to najmanja opština po broju stanovnika i broju registrovanih birača. A svaki put dolazi u drugi krug i svaki put ima, i čak ima širu reprezentaciju u parlamentu tu, recimo Srpska lista nije ni većinu poslednjika uzela. Tu ma veliki broj Albanaca i oni dosta tu remete računicu, ali i Srbi su podeljeni, tu ima više nekih jakih frakcija, tako da nije iznenađenje. Drugi krug se uvek tamo desi.

*U centralnoj Srbiji organizovani su protesti podrške Srbima Kosovcima dan pred izbore, i od strane vlasti, ali i od strane „Studenata u blokadi“. Greše li negde opoziciono orijentisani birači u tom delu Srbije kada je reč o ovim izborima?

Kosovo nije ni Negotin, niti Mionica, kao ni Zaječar i Kosjerić. Oni mere snagu da li je SNS jak ili nije, preko rezultata na Kosovu. Moram da spomenem teoriju društvenih rascepa.

U Srbiji imaš danas društveni rascep, to je rascep vlast-opozicija. Opozicija ide zajedno protiv Vučića, i tu se onda pozicioniraju. To je tamo osa koja deli, ali ovde je osa druga priča. Ovde je srpsko-albanski odnos osnovna stvar. I kod toga se zapravo vodi politika u srpskim sredinama na Kosovu. Ovde je jasno bilo da se glasa za onu srpsku opciju koja može da pobedi zapravo, a drugo, za srpsku opciju koja je vezana za Beograd.

Zamisli da Beograd kaže Srbima glasajte za Srpsku listu, a oni ne glasaju za njih. To onda može dovesti do udaljavanja od Beograda jednostavno. Kako oni da opstanu ovde ako se sukobe i sa Beogradom i sa Prištinom?

Srpska lista je najjača srpska, i takva je situacija bila i kod Albanca. Devedesetih su najviše glasali za LDK. Srbima je to veza koju imaju sa Beogradom.

Postoje naravno tu i druge stvari koje utiču na to da Srbi glasaju za Srpsku listu. Ne bih rekao da su to toliko pritisci, koliko te neke pogodnosti. Ali to nije dovoljno da objasni to raspoloženje prema Srpskoj listi. Vezano za Vaše drugo pitanje, jeste da li postoji prostor za drugi rascep, a to je vlast-opozicija. Postoji, ali problem u tome je što je opozicija to nije omogućila. Da su bila dve kolone, Srpska lista i alternativa za Srpsku listu, e, onda bi to bila druga priča.

Onda bi se otvorio prostor, zato što ima dosta ljudi koji smatraju da je Srpska lista kriva za mnoge stvari, ali kada je ova opozicija ovako razdrobljena, mnogi koji bi možda glasali za tu alternativu ipak odlučuju da to ne učine. Neću da rizikujem za neke tamo potkapacitirane stranke da glasam, tako razmišljaju.

*Priča se da će brzo parlamentarni izbori ponovo. Da li vidiš mogućnost da na drugoj grešci opozicija Spske liste nauči da treba da ide u jednu kolonu?

Nisam siguran da koliko su oni samostalni u donošenju odluka. Ili imaju neke, neću kažem mentore, nego neko koji ih potstiče ili koji im sugeriše da ne idu zajedno.

Ukoliko bi oni sami razmatrali, možda bi i došli do toga da se objedine. Ako im se neko drugi umeša i nešto im obeća, ili nagovesti, to može opet da podri jedinstvo. Tako da ne očekujem, iskreno.