INTERVJU Pavle Grbović: Danas je u Srbiji moralno lakše priznati da ste narkoman ili kockar, nego da ste član stranke

Grbović napominje da je antipolitička histerija u punom jeku i da je to izuzetno opasna pojava. Podsećai da je PSG bezrezervno podržao studentske zahteve za raspisivanjem izbora, jer to jeste način da se kriza razreši, ali bezuslovna podrška studentskoj listi na nekim izborima je nešto potpuno drugo.

Grbović napominje i Vučić homogenizovanjem kriiminalnih grupa nastoji da spreči poraz na izborima i da zato treba biti spreman na odbranu izborne volje na ulicama.

*Kakva je ovo godina bila za PSG? Čini se da je vaša stranka bila najprogonjenija od svih u ovoj godini?

Bila je najteža od osnivanja i izuzetno stresna. Ali kada pogledamo kroz šta su sve prolazili ljudi tokom ovih 13 meseci i kakve su sve žrtve podnosili, shvatite da bi bilo nepristojno da mi previše kukamo. Sa druge strane smatram da je ovo bila i godina našeg punog političkog sazrevanja. Verujem da su ljudi koji žele jasnu političku alternativu, koji žele građansku, evropsku Srbiju i koji ne koketiraju sa ekstremnim nacionalizmom i ne mire se sa zločinima i zločincima, dobili opciju kojoj mogu da daju poverenje.

**Marija i Radivoje su bili dovoljno jasni, ne treba dodatno tumačenje

*Dosta vaših članova tek čeka sudske procese.  Kakav ishod suđenja očekujete i od čega on zavisi, budući se oni optužuju za podrivanje ustavnog poretka?

Očekujem oslobađajuće presude i to je jedini mogući ishod tih procesa. Jedina dilema jeste to koliko će vremena do tog momenta proći i koliko će još traumatičnih trenutaka ti ljudi morati da prožive pre nego što dočekaju pravdu. Nemam nikakvu sumnju da je namera režima da ih mrcvari što je moguće duže kako bi poslali poruku svima koji se bune kako bi ih odvratili od dalje borbe.

*Da li je bio pametan potez kada ste se u martu nakon hapšenja vaših aktivista ogradili, tvrdeći da njihovi stavovi nisu i vaši i da ste protiv nasilnih upada na RTS?

Što se tiče mojih stavova iz marta meseca ove godine, ostali su isti i nisam promenio mišljenje ni po jednoj tački. Rekao sam da mislim da njihov potez nije bio pametan i odgovoran, to i sada mislim. Rekao sam da ne želimo da na bilo koji način preuzimamo studentske proteste, i nismo želeli ni tada, ni sada. Rekao sam da su ti ljudi borci protiv režima, a ne teroristi i to mislim i sada kada je većina njih napustila PSG. Rekao sam da je do snimka došlo zloupotrebom bezbednosnog aparata i to se u međuvremenu potvrdilo kada smo saznali da je kancelarija prisluškivana, jer je narodna poslanica Ana Oreg bila na merama.

 *Da li je upravo odluka Radivoja Jovovića i Marije Vasić da napuste PSG delom posledica tog ograđivanja?

Između ta dva događaja je prošlo devet meseci. Mislim da su i Marija i Radivoje kako u svom pismu tako i u daljim nastupima bili dovoljno jasni i da nije potrebno dodatno tumačenje. Razumem želju javnosti da dobije sočnije detalje , ali ja sam najpogrešnija adresa za to.

**Nikada studenti u blokadi nisu tražili od opozicije da napusti skupštinu

*Godinu dana od kako su počeli protesti vama, ali i celokupnoj opoziciji zamera se ostanak u parlamentu, čime se, kako kažu, fingira normalnost?

Učešće ili neučešće u radu skupštine je taktičko pitanje, a ne moralno ili sudbonosno kao što se neretko predstavlja. Tu dilemu su nametnuli samozvani tumači neiskazane studentske volje i zahteva, a ne sami studenti.

Prvo, nikada studenti u blokadi nisu tražili od opozicije da napusti Skupštinu. Jeste par pojedinačnih studentskih naloga, ali studenti kao celina nisu nikada.

Drugo, niko od onih koji su govorili kako je napuštanje parlamenta način da se međunarodna zajednica natera na jasniju reakciju nije razgovarao ni sa kim iz te međunarodne zajednice. Ne postoji nijedan zvaničnik koji je ikada opoziciji savetovao da to uradi, naprotiv.

Treće, proširivanjem fronta na institucionalnom planu se ni na koji način ne žrtvuje vaninstitucionalna borba. Koliko smo bili u Skupštini, bili smo i na ulicama.

I ono što je najvažnije, ne učestvujemo mi u radu Skupštine jer nam je stalo da promenimo mišljenje Nebojši Bakarecu, ili da nateramo Rističevića da bude pristojniji, već da građanima ukažemo na nepočinstva vlasti, da ih onemogućimo u tome da bez protivljenja i glasa protiv šire besmislenu propagandu i najpre da pokažemo građanima da postoji alternativa.

* Koji su to uspesi opozicije u protekloj godini  u parlamentu i zar vlast nije sprovela sve što je nameravala?

Vlast jeste izglasala sve svoje predloge zato što ima većinu u parlamentu, to je prilično logično. Razgovarao sam sa kolegama iz mnogo razvijenijih demokratija, pratio statistike, i onda vidite da i u takvim sistemima predlozi opozicije bivaju usvajani skoro nikad, ili baš nikad. To je u Srbiji sada već istorijska konstanta, nezavisno od toga ko je na vlasti. I to je problem političke kulture i problem izbornog sistema.

Kada imate sistem u kom 95 odsto poslanika dobije mandat bez da je iko ikada glasao za njih, onda nemate reprezente građana, već glasačke mašine. Onda imate to da će oni bez problema glasati protiv zakona Roditelj negovatelj jer znaju da će i sledeći put biti na listi jer su lojalni nekome od šefova. Da imamo sistem koji garantuje i regionalnu reprezentativnost, ali i to da poslanik može postati samo onaj čovek za kog su ljudi direktno glasali, verujem da bi ishodi bili drastično drugačiji. I to su stvari koje treba menjati i mi se zalažemo za uvođenje personalizovanog proporcionalnog sistema. Ali dok se to ne desi, nije pametno u potpunosti ugasiti institucije ili još gore, ostaviti ih nebranjenim da radikali u njima bez otpora kroje sliku stvarnosti Srbije.

*Pa kako onda tumačite to što se studenti ograđuju od opozicije koja je nesporno protiv aktuelne vlasti?

Sve do ispostavljanja zahteva da se raspišu izbori, ta ekvidistanca prema svim političkim akterima je bila jedini logičan potez. Nakon tog zahteva i nakon suštinskog ulaska u politiku, odnosi bi trebalo da se menjaju. Poštujem njihovo autonomno pravo da sami određuju svoj put, politiku i kandidate i ne namećemo im pritisak da je samo jedna lista jedino moguće rešenje.

Ali je činjenica da ignorantski odnos prema drugim akterima neće doneti ništa dobro. Mislim da studentskom pokretu ne čine uslugu oni koji ih ohrabruju na ostrakizam političkih stranaka, ali kako nisu tražili ni moje mišljenje ni savet po tom pitanju, ovde ću se zaustaviti.

**Postoji samo bezuslovna roditeljska ljubav, a bezuslovna podrška u politici je nepoznat pojam

*Pojedine stranke svu svoju infrastrukturu i aktivnost stavile su na raspolaganje studentskom pokretu, ali ne i vi i sve to nazivate „antipolitičkom histerijom“? 

Kada se stvari tako postave, stiče se utisak da postoje oni moralni koji studentima daju sve što imaju i oni samoživi, sebični i alavi koji bi im sve uzeli. A realnost je potpuno drugačija, realnost je da su svi apsolutno uvek i na svaki način bili uz njih i da niko nikada nije uskratio nijedan vid podrške. Počevši recimo od pravnih timova koji su ne samo sada, već godinama unazad besplatno branili žrtve režima.

Što se tiče antipolitičke histerije, smatram da je ona u punom jeku i da je to izuzetno opasna pojava. I da je izrazito nepravedna, zbog čega osećam potrebu da reagujem.

Postoji jedna lako oboriva mantra koja je činjenično neutemeljena, a po posledicama je katastrofalno opasna. To je mantra kako ova opozicija za 13 godina nije … pa sad dopišite po želji. Prvo, osim Demokratske stranke nijedna druga opoziciona stranka ne postoji više od 7-8 godina, a i DS je preživela više promena rukovodstava od tada.

Drugo, najveći je greh što neko nije pobedio dok mu vežu i ruke i noge i stavljaju povez na oči i usta, a sebi trpaju lopatama glasove preminulih i otišlih. I umesto da se svi udružimo kako bismo nasilniku stali na put, stvara se ambijent u kome su glavni krivci oni koji su mete tog nasilja godinama u nazad i nesvesno, verujem i bez namere, se na određeni način vlast time abolira.

*Na šta konkretno mislite?

Danas je u Srbiji moralno lakše priznati da ste narkoman ili kockar nego da ste član stranke. Došli smo u situaciju da oni ljudi koji su decenijama bili jedini nosioci borbe po manjim sredinama i zbog toga plaćali visoku cenu, sada treba da se uklone ili skrajnu kako ne bi “prljali” borbu, ili smetali onima koji su u tu borbu nedavno ušli.

Ne delim ljude na prvoborce i ostale. Ne odričem nikome pravo da progleda, da se pobuni. Ne smatram da to što neko nije ranije ušao u borbu treba da ga diskvalifikuje, niti da ga stavi u podređen položaj u odnosu na one koji su tu od ranije. Lidersku ulogu treba da imaju oni koji nose više energije i potencijala, tu nema dileme.

Ali mora elementarno da se uvaži to što neki ljudi tu borbu vode dugo, a ne da se nipodaštavaju.

*Ne misle sve stranke tako?

Neki se politički akteri toj histeriji čak pridružuju, naivno se nadajući da će time steći naklonost masa i da će ih ta histerija promašiti. Neće, a neće zaobići ni one koji sada ulaze u politiku, jer će oni sutra postati neki “zli političari”, “nesposobna opozicija” ili “još gora vlast” kad se pobedi. A mi nemamo ljudske resurse Kine, pa da se tako olako odričemo ljudi.

*Zašto vam nije prihvatljivo da podržite studentsku listu na sledećim izborima?

Bezrezervno smo podržali studentske zahteve prošle godine jer su bili jasni i ispravni. Bezrezervno smo podržali zahtev za raspisivanje izbora jer to jeste način da se kriza razreši. Ali bezuslovna podrška listi na nekim izborima je nešto potpuno drugo.

Postoji samo bezuslovna roditeljska ljubav, a bezuslovna podrška u politici je nepoznat pojam. Nije čak ni presudno ko je na kojoj listi, iako to nije nevažno, ali ključno pitanje je kakvu će politiku neko zastupati i kakvu viziju Srbije nakon smene režima nudi građanima.

Na toj listi će biti neki ljudi kojima studenti delegiraju svoje poverenje. Ali od momenta kada se ta lista proglasi, ljudi koji su na njoj se na neki način politički emancipuju. Oni će sutra dobiti neke mandate sa kojima će svako od njih pojedinačno raspolagati prema svojim ličnim uverenjima. I ne vidim zašto je zločin želeti da znamo kako ti ljudi vide budućnost Srbije.

Da su danas izbori, sutra bi nova vlast morala da se bez odlaganja izjasni o tome kako će rešavati problem NIS-a, da li nastavlja evropske integracije, da li nastavlja dijalog ili ide u pravcu reintegracije Kosova. Da ostavimo potpuno po strani druge polarizujuće teme iz prošlosti, ovo su stvari koje su nezaobilazne u realnoj politici na dnevnom nivou. Razumem i ako nekim ljudima odgovori na ova pitanja nisu važni, imaju pravo na to, ali nama kojima nije svejedno kako će izgledati Srbija bez Vučića to je i te kako bitno, a verujem da nije reč o malom broju ljudi.

Da budem jasan, nikome ne namećemo imeparativ kakvu će politiku voditi, kada će šta uraditi, kako će se prema kome postaviti, ali zadržavamo pravo da u takvim okolnostima mi zastupamo politiku u koju verujemo – politiku građanske, demokratske i evropske Srbije.

**Ako se budemo utopili u mejnstrim, nema potrebe za našim postojanjem

*Ni celokupna opozicija nije mnogo bila jedinstvena u proteklom periodu, sve do dogovora oko nastupa prema EU. Postoji li mogućnost većeg jedinstva bar pred izbore?

Ne bih želo da bilo ko za nas glasa iz sažaljenja zbog toga što se godinama borimo ili da nam jedini kvalitet bude to što smo na gomili. Naše eventualno učešće na izborima ima smisla ukoliko je komplementarno sa glavnim tokom društvene pobune i ako tome kvalitativno doprinosimo.

Dakle, rušenje režima je apsolutni prioritet, ali su jasna vizija i plan Srbije nakon toga jednako važni. I verujem da PSG tu može da doprinese na najbolji način. Ponoviću nešto što govorim na svakom glavnom odboru naše stranke, postojanje PSG ima smisla samo ako idemo korak dalje nego što su drugi spremni, ako govorimo ono što je neophodno a drugi od toga zaziru i ako vodimo emancipatorsku politiku.

Ako se budemo utopili u mejnstrim, nema potrebe za našim postojanjem, ima puno drugih koji bi to radili bolje od nas. Upravo zbog toga smatram da je jedini ispravan potez da radimo na jačanju proevropskog fronta, zbog čega smo potpisali memorandum o strateškom partnerstvu sa Zeleno – levim frontom i ta saradnja je za sada odlična i iz nje proističu brojne inicijative, poput one za ukidanjem tzv ruskog humanitarnog centra u Nišu.

Baš kao što je ohrabrujuća vest postizanje dogovora o koordinaciji aktivnosti pet stranaka prema institucijama EU, čime dajemo pun doprinos zajedničkom cilju – održavanja izbora što pre, pod što poštenijim uslovima.

Time se ne prejudiciraju neke buduće koalcije, ali se šalje jasna poruka da evropska ideja nije mrtva i da postoje akteri koji će tu ideju beskompromisno nositi.

**Homogenizovanjem kriminalnih grupa Vučić će učiniti sve da spreči poraz na izborima

*Uprkos tome što Vučić tvrdi da je narod na njegovoj strani, da li je ova vlast ipak uzdrana i spolja i iznutra. I ko je tome najviše doprineo?

Ako se nastavi to besmisleno nadgornjavanje, lako možemo doći u situaciju da se to pretvori u ostavinsku raspravu nad izgubljenom šansom, a to bi bio poraz svih nas. Da, režim je uzdrman iz temelja, to je svima jasno.

Taj temelj su ljuljali svi koji su prethodnih 13 godina govorili da ne prihvataju radikale kao vlasnike naših sudbina. Najveći udarac i nepovratnu štetu su tom temelju naneli su studenti. Spoljna delegitimizacija režima ne bi bila moguća bez višegodišnje aktivnosti opoziconih stranaka na tom planu, ali je činjenica da ni ti rezultati ne bi bili tako efikasni da nisu potkrepljeni moćnom vainstitucionalnom borbom. Ukratko, svi su zaslužni i tako treba i ubuduće da se radi.

*Verujete li da će Vučić i da izgubi na izborima predati vlast, ili će se pobeda na izborima ponovo braniti na ulici?

Mislim da će učiniti sve što može pre izbora da taj poraz spreči. To i čini homogenizacijom kriminalnih grupa, puštanjem na slobodu svih optuženih iz svojih redova čime im šalje poruku da i za njih ima mesta.

To čini i kadrovskim promenama u bezbednosnom sektoru. Ali verujem da će to ipak biti nedovoljno i da će na kraju izgubiti. Treba biti spreman na odbranu izborne volje na ulicama, ali treba biti svestan i da će velika većina onih koji su sada instalirani biti spremna iste sekunde kad vide da je izgubio da ga puste niz vodu. Tada treba biti naročito pametan i ne dopustiti prelete takvim ljudima i ne dati im šansu da naplate svoje “dobre usluge”

*Svi zakoni koji izlaze iz parlameta čine da verujemo da će SNS sve učiniti kako bi ostali tu gde jesu?

Oni već godinama pokušavaju da uspostave temelje novog društvenog poretka i u tom poduhvatu glavne mete su im slobodni mediji, tužilaštvo , obrazovanje i političke stranke.

Obračun sa slobodnim medijima je skoro dovršen, a poslednji u nizu poteza u tom pravcu jeste miniranje izbora članova saveta REM-a. Paralelno sa time radi se na unižavanju državnih univerziteta, ali i na instrumentalizaciji osnovnog i srednjeg obrazovanja kroz ideološku indoktrinaciju tzv nacionalnim udžbenicima, a ceo taj proces izgradnje novih , njima poželjnih verzija poslušnih Srba treba da se okonča obaveznim vojnim rokom.

Sada su na meti tužilaštva, jer su ispravno procenili da je tamponiranje tužilaštva najefikasniji način za sprečavanje prodora pravde u društvo. To su uspevali da urade dugogodišnjim dogovorom sa Zagorkom Dolovac , ali je izgleda tom dogovoru istekao rok trajanja i zato pokušavaju da uspostave novi sistem sa novim igračima.

Istovremeno traje i neprekidni rat protiv političkih stranaka, ne zbog ličnosti njihovih lidera, već zato što im odgovara da se pobunjeni front svede na skup pojedinaca bez kapaciteta za uspostavljanje društvenog konsenzusa ili preko potrebnog kompromisa. Samo treba da budemo svesni da ovo nije proizvod njihove pameti, već prepisani obrazac borbe protiv opozicije koji se odavno primenjuje u Rusiji. Zato i odgovor društva mora da bude distanciranje od takvog modela vlasti. Nema demokratske Srbije van evropskog konteksta i u flertovanju sa Putinovim režimom.

*Na delu je i određena vrsta osvete SNS prema pojedincima koji su istaknuti u pobuni. Gde nas vodi ova sve veća spirala nasilja?

Vodi nas ka raspletu koji može da bude miran i održiv ili dalje u diktaturu i društvene sukobe čije razmere niko ne može da predvidi. Naša misija je da učinimo sve da taj rasplet bude miran, na izborima, i tu nam je važna pomoć partnera iz EU kako bi ti izbori bili iole fer. Ali sve vreme moramo da ostanemo svesni da način razrešenja ove krize ne zavisi samo od nas i da moramo biti spremni i na drugačije scenarije.

Da li je dogovor pet opozicionih stranaka o nastupu prema EU uvod u predizbornu koaliciju?

Za EU po prvi put se nazire kredibilna alternativa

*Stičete li utisak da je EU konačno progledala na sve što se dešava u Srbiji  i da li je svesna da je Srbija danas bliža Belorusiji nego njima?

Mislim da je toga svesna od ranije, ali da se po prvi put nazire kredibilna alternativa koja može postati pouzdani partner. Usvajanjem rezolucije Evropskog parlamenta i promenom pristupa i retorike Evropske komisije prema režimu SNS, Evropska unija je pružila ruku građanima Srbije. Smatram da tu ruku treba prihvatiti i da je naša istorijska obaveza da iskoristimo šansu koja nam se ukazala kako bismo uhvatili poslednji voz za Evropu i time značajno i dugoročno unapredili kvalitet naših života.

*Šta biste poželeli  građanima Srbije u novoj godini?

Zdravlje, ljubav, sreću i slobodu.