INTERVJU Sead Spahović: Ćacilend je svuda oko nas

Ova akcija neće imati nikakvog efekta na vlast i ja je ne vidim kao pritisak, kaže u razgovoru za Danas advokat Sead Spahović komentarišući akciju studenta 28. decembra.

* Kako biste politički opisali godinu za nama i koji događaj ili postupak Vučića i/ili studenata u blokadi biste izdvojili kao prelomni za dalji tok političkih dešavanja?

– Presek političkog stanja u zemlji u poslednjih pola godine jasno pokazuje da u vlasti postoji jedna koalicija u kojoj zapaženu ulogu igraju tzv. zaštitni odredi („Schutzstaffel“) koji uživaju direktnu i permanentnu podršku i zaštitu oružanih snaga, vojske i naoružane policije. Nema nikakve dileme da vojska i policija štite kriminalce, gangstere i siledžije, pripadnike paravojnih jedinica (JSO, Crvene beretke, Škorpioni, Beli orlovi, Žute ose…).

Građani Srbije po prvi put se nalaze u situaciji da su regularna vojska i policija protiv njih, a na strani batinaša. Radi se o tome da koalicija između partija na vlasti i paravojnih razbojničkih bandi postoji još od 16. 3. 1991. godine.

Stvar je u tome što je ova, u osnovi vojna struktura, delovala na teritoriji bivše Jugoslavije, Hrvatske, BiH i Kosova. Oni su to činili uz podršku srpskih vlasti, vojske i policije. Tamo su „ispekli zanat“ koji sada primenjuju nad građanima Srbije. Politička i sociološka suština je u tome da mi danas u Srbiji prisustvujemo epilogu raspada Jugoslavije, jedne priče koja je davno završena, ali mi živimo njen epilog.

U poslednjih godinu dana vlast nije vukla nikakve poteze koji bi bili prelomni. Oni se, jednostavno, ponašaju kao dresina na šinama, guraju svoju priču u istom pravcu i smeru, bez obzira na okolnosti. Studenti su imali dva ključna momenta. Petnaestog marta pokazali su da imaju zahteve oko kojih hoće da se svađaju, ali neće da se biju. Na primenu sile od strane vlasti reagovali su povlačenjem. Drugi momenat je 28. jun, kada su otkrili svoja, u osnovi, nacionalistička i proruska uverenja. To zaključujem na osnovu izbora govornika i sadržine njihovih govora.

* Zašto takva vlast uspeva da opstane?

– Vlast opstaje bez ikakvih problema zahvaljujući legitimitetu i pobedi na izborima. Srbija je glasala za radikale, a protiv demokrata i nema mesta iščuđavanju. Pored toga, nacionalistička opozicija podržava vlast u onome što je kod vlasti najgore, a to je proruski „patriotizam“. Građanska opozicija je isuviše slaba. Studenti su se indirektno izjasnili protiv nezavisnog Kosova. O Srebrenici ne verujem da će se izjasniti. O tome se, umesto njih, više puta izjasnio „najveći živi srpski intelektualac“, profesor Milo Lompar, glavni govornik sa protesta 28. juna. Njemu ne smeta ruski obaveštajni centar u Nišu niti srpski svet Vulina i Dugina, ali mu smetaju Latinka i Vesna Pešić, koju krivi za dolazak Vučića na vlast. Ne smetaju mu ni kampovi za obuku ruskih paravojnih formacija kod Banje Koviljače, ne smeta mu ni što šaljemo pse rata u Ukrajinu da se bore na strani Putina, ali mu zato smeta Filozofija palanke Radeta Konstantinovića. U Srbiji ne postoje nacionalisti koji nisu za Putina, tako da je nemoguće biti nacionalista a biti za Evropsku uniju.

* Kako izaći iz te situacije?

– Promena je moguća samo na izborima, i samo pod uslovom da izađu svi, a da velika većina glasa protiv vlasti. Mala većina neće biti dovoljna. Međutim, to uopšte ne znači da će buduća vlast biti proevropska, da će biti zasnovana na liberalnim i demokratskim vrednostima.

* Da li odlaganje izbora do decembra 2026. Vučiću ide ili ne ide u prilog?

– Izbori se uopšte ne odlažu, ovo nije odlaganje. Imam utisak da neki ljudi misle da postoji neko pravo na prevremene izbore. Ako opozicija i studenti budu u stanju da kontrolišu izbore, potpuno je svejedno kada će izbori biti. Mislim da je Vučić pogrešio što nije raspisao izbore prošle godine, ali je za te stvari on kompetentniji od mene.

* Kako biste opisali Ćacilend i kako vidite najavu njegovog uklanjanja?

– Ono što su radili u Bijeljini i u Vukovaru, to danas radikali i njihove paravojske rade u Beogradu.Tako ja vidim ovo iščuđavanje građana nad Ćacilendom. Šta vam je Istočno Sarajevo nego Ćacilend? Šta vam je bila RSK u Hrvatskoj? Šta je Balvan-revolucija u Kninu? Jogurt-revolucija u Vojvodini? Ćacilend je kvintesencija radikalskog pogleda na svet. To je njihova estetika. To je ostvarenje Karadžićevog stiha: „Siđimo u gradove da ubijamo gadove.“

Ovog „poetu“ promoviše glavni govornik sa protesta 28. juna. Mogao je tom prilikom da promoviše i Hitlerova ulja na platnu ili Šperove arhitektonske projekte. Kad ruski književnik Eduard Limonov puca sa Trebevića na Sarajevo, onda je to srpskoruski svet – ćacilend.

Najava uklanjanja Ćacilenda nije relevantna za moj stav. „Ćacilend“ je paradigma, a to znači da je on ključna ideja savremenog srpskog društva kada se gleda stav većine. „Ćacilend“ imate i u policiji i u vojsci, u ograncima pravosudja, u književnosti, umetnosti. „Ćacilend“ je svuda oko nas. Nehigijensko šatorsko naselje je samo privremeni simbol, videćete da će „Ćacilend“ proraditi na nekoj drugoj lokaciji, kad god bude bila potrebna ilegalna primena sile. Prgonoziram da ćemo ih videti na narednim izborima.

* Kako vama izgleda „buđenje“ TOK-a, a kako namera vlasti da ga disciplinuje izmenama normi? Očekujete li da će vlast u toj nameri uspeti i šta sledi posle toga?

– Nakon ubistva premijera Đinđića, Koštunica je, po dolasku na mesto premijera, pokušao da ukine Specijalni sud, preko ministara pravde i policije, Stojkovića i Jočića. U tome nije uspeo, a neće uspeti ni ova vlast, jer ta institucija ima svoje duboko opravdanje i pravno utemeljenje. Buđenje TOK-a je posledica činjenice da se šef TOK-a i Republički tužilac osećaju ugroženim od strane VJT-a, odnosno Stefanovića, koji ima veću podršku vlasti. Zbog glasačke mašinerije u Skupštini, vlast može da donese bilo koji zakon, ali mislim da galama oko TOK-a neće biti realizovana u skupštini. Sa smenom Zagorke Dolovac ići će malo teže, jer se tu pita i Visoki savet tužilaštva. Loša situacija u tužilaštvu je gangrena vlasti Zagorke Dolovac u toj strukturi. Mislim da je ona najlošije rešenje u pravosuđu u poslednjih trideset godina. Mislim da su Nenadić i Stefanović neuporedivo profesionalno sposobniji od nje. Ovde je ključni problem u tome što uvek dolaze gori, tako da pretpostavljam da bi vlast našla još goreg kandidata od nje.

* Kako vama pravno izgleda slučaj Generalštab? Koje je pravno dejstvo leks specijalisa?

– Taj slučaj je prilično jasan kada su u pitanju falsifikati službenih isprava od strane službenih lica. Postoje ozbiljni dokazi da su i neki ministri u tome učestvovali. Međutim, moram da kažem da sam video optužni predlog i da on ima takve nedostatke da mi se čini da će ga sudija vratiti na doradu. Mislim da TOK ide u pogrešnom pravcu, jer namera okrivljenih nije bila da prouzrokuju štetu državi, već da nekome pribave imovinsku korist. TOK tvrdi da je Srbija pretrpela štetu delovanjem ministra Selakovića, a iz optužbe se ne vidi u čemu se sastoji ta šteta. Mislim da skidanje oznake kulturnog dobra ne može da se tretira kao šteta u krivičnopravnom smislu, sama po sebi.

Takođe, zloupotreba službenog položaja ne može da se sastoji u podstrekavanju na falsifikovanje službene isprave, tako da o optužnom predlogu nemam dobro mišljenje, što ne znači da mislim da okrivljeni nisu osnovano optuženi. Lex specialis nema nikakav krivičnopravni značaj i ne predstavlja nikakvu zaštitu optuženima, kao ni eventualnim budućim licima za koja se utvrdi da su u ovome učestvovala.

* Očekujete li ovaj put, posle promene vlasti, sprovođenje lustracije i, s druge strane, hoće li iko iz ove vlasti otići u zatvor?

– Ne očekujem lustraciju, jer nemamo zakon o lustraciji. Što se tiče zatvora, to su novinari pitali i 2000. godine, pa su nakon toga, uz veliki otpor „nacista“ iz DSS-a, hapšeni samo oni koji su odgovorni za teška ubistva, ali ne svi. Mislim da sada takvih slučajeva nemamo.