INTERVJU Bivši član Glavnog odbora SNS Slobodan Jolović: Više ne verujem u SNS, vlast je izgubila moralno pravo da vodi državu

Slobodan Jolović dodaje da kada se institucije instrumentalizuju, a biračka mesta pretvore u zone straha i nadgledanja, društvo klizi ka modelu u kome građani više ne odlučuju slobodno, već pod pritiskom autoriteta.

Dugogodišnji član Glavnog odbora SNS i predsednik opštinskog odbora te stranke u Lučanima, pre nekoliko dana obavestio je javnost da napušta redove naprednjaka. I to, kako je naveo, zbog zbog „samovlašća i strahovlade koja je uništila potencijal stranke“.

**Samo mali krug u SNS odlučuje o svemu, ostali se ne pitaju ni za šta

*Ostali ste nedorečeni, pa nije mnogo jasno ko to sprovodi strahovladu i samovlašće u SNS i u čemu se ono ogleda?

Kada sam rekao da ne želim da budem statista, mislio sam na to da u SNS-u više nije bilo mesta za slobodno mišljenje, raspravu i realnu političku borbu ideja. Stranka je postala centralizovana do mere da se sve odluke donose u okviru malog, zatvorenog kruga ljudi. Strahovlada koju pominjem, ogleda se u atmosferi u kojoj se podrazumeva da ćutite čak i onda kada vidite da nešto nije dobro. Samovlašće se odnosi na činjenicu da taj mali krug odlučuje o svemu – ko će voditi opštinu, ko može da se kandiduje, koga treba ukloniti. Nisam želeo da budem deo toga.

*Stiče se utisak da to nezadovoljstvo proizilazi iz ponašanja naprednjaka u Lučanima. Znači li to da su se oni otrgli centrali u Beogradu, ili problem dolazi baš odozgo?

To je kombinacija oba procesa. Lokalna vlast je često sklona da se osili kada misli da ima jaku podršku odozgo, a centralna vlast neretko zatvara oči pred lokalnim zloupotrebama sve dok se održava formalna poslušnost. U Lučanima je problem i u lokalnoj samovolji i u atmosferi koja je stvorena na državnom nivou – atmosferi u kojoj se sve toleriše, ako služi političkoj koristi.

*Tvrdite da je SNS u Lučanima pretvoren u zatvoreni krug ljudi koji politikom upravljaju kao da je njihovo nasledje? Zar to nije slučaj sa celom Srpskom naprednom strankom koja se ponaša kao da je Srbija njeno vlasništvo i mi svi sa njom zajedno?

To je suština problema. U strankama ne sme da postoji „nasledstvo“, niti privatna svojina. U Lučanima je članstvo praktično bilo pretvoreno u publiku za odluke koje donosi nekoliko ljudi. Na državnom nivou vidimo isti obrazac – Srbija se vodi kao privatni posed, a ne kao demokratska država. Ljudi se poistovećuju sa funkcijama, a funkcije postaju lična privilegija, umesto odgovornost prema narodu.

**Kada institucije prestanu da razgovaraju sa građanima, prirodno je da se traži novi legitimtet

*U Srbiji već godinu dana vlada politička kriza u kojoj na jednoj strani građani i studenti traže raspisivanje izbora, dok na drugoj strani predsednik države na te zahteve nema odgovor. Da li bi po vama izbori rešili mnoge probleme i smanjili podeljenost u društvu?

Izbori su u demokratiji mehanizam za smirivanje tenzija i proveru poverenja. Kada institucije prestanu da razgovaraju sa građanima, prirodno je da se traži novi legitimtet. Izbori ne rešavaju sve, ali vraćaju minimum poverenja u sistem i razbijaju osećaj da je politika nešto što se odvija mimo građana. Zato mislim da bi izbori bili put ka smanjenju podela.

**Kada se biračka mesta pretvore u zone straha i nadgledanja nema više slobodnih izbora

*Poslednji izbori u Negotinu, Mionici i Sečnju pokazali su da kod nas nema normalnih izbora i da se biračka mesta pretvaraju u bojno polje. Koliko je to opasno?

To je izuzetno opasno. Kada ljudi više ne mogu da glasaju slobodno, bez ucenjivanja i bez straha, to znači da je demokratija potonula. Biračka mesta moraju biti svetinja, a ona se pretvaraju u poligon za pritiske, incidente i demonstraciju sile. To je put koji vodi ka nestabilnosti i gubitku poverenja u institucije.

Dodatni problem je što se u lokalne izbore sve češće uključuju oni koji po Ustavu i zdravoj praksi ne bi smeli biti deo lokalnih kampanja – predsednik države, ministri, direktori i nosioci najviših državnih funkcija. Njihova stalna prisutnost na terenu stvara neravnopravne uslove i direktan pritisak na građane.

Posebno je sporno to što se ime predsednika države pojavljuje u nazivu lokalnih listi, iako on na tim listama ne učestvuje i po Ustavu je predsednik svih građana, a ne jedne stranke. Time se najviša državna funkcija svodi na stranački alat, što je nedopustivo u demokratskom poretku.

Još je problematičnije kada predsednik, u okviru lokalnih kampanja, daje predizborna obećanja i najavljuje projekte za koje nije nadležan i koji bi trebalo da budu posao lokalne samouprave ili Vlade. To dodatno zamagljuje institucije i briše granicu između države i stranke.

Kada se institucije tako instrumentalizuju, a biračka mesta pretvore u zone straha i nadgledanja, društvo klizi ka modelu u kome građani više ne odlučuju slobodno, već pod pritiskom autoriteta. A to je, dugoročno gledano, najopasniji put za bilo koju državu.

*Traže li po vama građani i studenti mnogo i zaslužuju li epitete kao što su ustaše, blokaderi, zgubidani, izdajnici, strani plaćenici?

Apsolutno ne. Građani i studenti traže normalnu državu, pravdu i odgovorne institucije. Vlast koja etiketira sopstvene građane pokazuje da ne razume demokratiju. Označiti narod pogrdnim imenima znači samo pokušaj da se svaka kritika ućutka strahom i ponižavanjem. To nije politika – to je slabost.

**Nema obojene revolucije, samo legitimnih zahteva

*Iz vaše perspektive, iz Lučana, čini li vam se da da je zaista na delu obojena revolucija, ili su u pitanju samo normalni zahtevi da odgovorni za korupciju odgovaraju i da institucije počnu da rade?

To nisu nikakve revolucije. To su legitimni zahtevi ljudi koji su umorni od nepravde i bahatosti. Svako ko poštuje pravnu državu zna da institucije moraju da rade svoj posao, a ne da budu aparat za zaštitu privilegovanih. Kada vlast optužuje građane da ruše državu time što traže zakonitost – to je znak da problem nije u građanima.

*Da li se aktuelna vlast potpuno odvojila od naroda, pa na primeru Nikole Selakovića poručuje svima ostalima – nismo mi jednaki, ja sam neko, a vi ste ništa?

Taj primer je simboličan, ali veoma tačan. Kada funkcioner pošalje poruku da su građani „ništa“, to nije lapsus, nego mentalitet vlasti. To je pokazatelj potpune udaljenosti od realnosti i potcenjivanja ljudi. A vlast koja zaboravi da je tu zbog naroda – gubi moralno pravo da vodi državu.

*Da li ste imali prilike da razgovarate sa predsednikom SNS ili predsednikom države i da li ste izneli svoje zamerke, odnosno da li je imao ko da vas sasluša, pogotovo zato što ste dosta dugo bili i član Glavnog odbora?

Ranije pokušavao sam više puta, slali smo inicijative, predloge i upozorenja, ali nikada nismo imali stvarnu priliku da o tome razgovaramo. Bio sam dugogodišnji član Glavnog odbora, ali to više ništa nije značilo – organi stranke su pretvoreni u formalnost.

Ako neko ko je toliko dugo u stranci nema kome da kaže šta misli, onda je jasno koliko je članstvo marginalizovano. Novo lokalno rukovodstvo u Lučanima zabranilo je i izbore u mom mesnom odboru kako bi me sprečilo da institucionalno delujem.

Godinama sam meta “sistematičnih napada” vlasnika jednog prepoznatljivog naprednjačkog portala iz Čačka. Objavljuju se naručeni tekstovi koji imaju jasan cilj – da me diskredituju. Svaki put kad sam objavio argumentovan demant portal ga je ignorisao, zbog čega sam se obratio Savetu za štampu a biću prinuđen i da zatražim sudsku zaštitu.

**Nisam napustio SNS da bih se sutra vratio

*Svojevremeno je i Zorana Mihajlović, poput Vas, rekla da ne pristaje da bude šraf jednog sistema koji funkcioniše samo ako je svako dovoljno uplašen da ćuti“. Mihajlovićeva je čini se nakon kraćeg izbivanja ipak odlučila da je bolje da bude štraf u SNS sistemu. Da li ćete vi ostati dosledni svojoj odluci o napištanju SNS?

Hoću. Nisam napustio SNS da bih se sutra vratio. Donosio sam odluku dugo i promišljeno. Nisam želeo da budem „šraf“ sistema koji se održava na strahu, nepoverenju i zatvorenosti. Ne vidim nijedan razlog da se vraćam u nešto u šta više ne verujem. Moja odluka je definitivna.

*Najavili ste da nastavljate političko delovanje kroz Narodni pokret Dragačeva. Šta to konkretno znači i ko čini taj pokret i u čemu se razlikuje od SNS?

Narodni pokret Dragačeva je okupljanje ljudi koji žele da politiku vrate narodu. To nisu stranački kadrovi poslani iz Beograda, već ljudi iz Dragačeva – domaćini, privrednici, nastavnici, mladi, penzioneri. Razlikujemo se od SNS-a po svemu suštinskom: nema straha, nema ucena, nema poslušničke strukture, nema zatvorenog kruga „vlasnika politike“.
Pokret je nastao iz potrebe da Lučani dobiju pravu, autentičnu politiku, a ne nametnutu. Mi gledamo ljude, a ne partijske knjižice. Cilj nam je razvoj Dragačeva, a ne lična korist.