INTERVJU Svetislav Kostić, profesor Pravnog fakulteta: Tog dana, dana kad Vučić raspiše izbore, sve se neverovatno ubrzava

Mada na ovoj našoj strani ima mnogo izazova i nerešenih pitanja, nije blistava situacija ni u redovima vlasti tako da ova odluka neće biti laka za režim. Glasine koje čujemo o izborima u oktobru ili decembru ove godine mi se pre čine kao pokušaj vlasti da oseti raspoloženje u biračkom telu, da vidi kako će naša strana reagovati, ali i da svoju partijsku infrastrukturu stavi u stanje „borbene gotovosti“ tj. da ona bude spremna za izbore kada god da oni budu raspisani. Ovo će biti i najveća prednost režima na predstojećim izborima – to što će za njih biti spremniji od nas. Koliko spremniji to, pak, zavisi od nas, kaže za Danas Svetislav Kostić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i član ZLF, odgovarajući na pitanje kada očekuje izbore.

* Šta mislite da će se do izbora dogoditi, rasplamsavanje studentskog građanskog bunta ili njegovo gašenje?

– Što se studentskog i građanskog bunta tiče ja mislim da njegovo gašenje u smislu koji je potreban ovom režimu nije moguće. Ogroman broj ljudi se opredelio i ova vlast protiv toga nema rešenje. Studentska pobuna je dala neverovatan, do pre pola godine nezamisliv, doprinos razvoju demokratske svesti ovog naroda. Mi smo svi pomalo umorni, uplašeni i stalno pokušavamo da dobijemo potvrdu da je ta promena i energija i dalje tu. Tu je ona u nama i to što se možda u nekom trenutku žar pomalo ohladi i što ljudi žele da se odmore nije ništa strašno. I hajduci u se odmarali, pa možemo malo i mi. Tu je i jedna veoma nezgodna stvar za samu vlast kada je u pitanju donošenje odluke o izborima. Mi se sada nalazimo u jednom pomalo mučnom stanju. Znamo šta hoćemo – a to su izbori, ali vidimo da ova vlast ne reaguje na naše zahteve i sada dolazi do određenih oblika apatije usled nepostojanja jasnog pravca daljeg delovanja, ali i odredivog vremena u kome treba da se uradi sve ono što je potrebno. Raspisivanje izbora sve to menja iz osnova. Tog dana, dana kada Vučić raspiše izbore, sve se neverovatno ubrzava i mi svi dobijamo jasan i vremenski sasvim odrediv cilj. A mi smo i narod koji sve ostavlja za poslednji trenutak.

* Šta donosi pobedu nad ovom vlašću, jedna lista studenata i opozicije ili više kolona koje su suprotstavljene vlasti?

– Ovo je veoma složeno pitanje i plašim se da svako onaj ko olako na njega daje odgovor to radi više iz potrebe da zastupa ono što bi želeo da je istina, nego samu istinu. Prvo je potrebno da se urade stvarno kvalitetna istraživanja javnog mnjenja, za šta nam je potrebno i da istraživači dobiju neke jasnije smernice. Npr. ako govorimo o kolonama opozicije, koje su to kolone, zamišljene ili neke koje su stvarno moguće ili koje su već u nastajanju. Ili, koliko će to sastav studentske liste uticati na plebiscitarnu podršku toj listi. Drugo, očigledno je da vreme strašno utiče na to kako će se birači opredeljivati. Npr. da je Vučić u maju mesecu raspisao izbore za kraj juna mi bi svi zajedno imali u suštini nekoliko dana da se dogovorimo šta da radimo i kako da na te izbore izađemo. I da onda na osnovu takvog dogovora idemo u kampanju. Kada imate nekoliko dana na raspolaganju za razmišljanje onda ste po sili stvari primorani da o nekim stvarima i ne razmišljate. Pošto nam je Vučić svojim odbijanjem da, za sada, raspiše izbore dao na raspolaganje neko vreme, onda bi mi svi morali da to vreme iskoristimo na najbolji mogući način, a to je da počnemo da razgovaramo o izazovima koji su pred nama. Putem tih razgovora i zajedničkih napora bi se onda i došlo do najboljeg mogućeg rešenja. A to bi moralo da bude ono rešenje koje nam daje najviše šanse za pobedu.

– Ko, šta i zašto trenutno najviše koči dogovor studenata i opozicije o nastupu na izborima? Kako to prevazići?

– Mislim da bi bilo veoma važno da se prvo jasno odredimo prema tome šta znači taj dogovor. Ono što mi se čini da kao zabluda postoji kod jednog dela javnosti jeste to da su pozivi na dogovor tj. na razgovor u stvari prikriveni način da se „zla opozicija“ ugura na studentsku listu. Ovo je potpuno promašena tema. Prvo, svako onaj ko zna na koji način funkcioniše studenski pokret, kako se donose odluke koje obavezuju sve njegove činioce, zna da je promena načela na kojima se sastavlja studentska lista u suštini nemoguća. Tj. da i ako bi bilo moguće, za tako nešto je potrebno jako puno vremena, toliko da ga gotovo zasigurno nemamo na raspolaganju, za izbore koji bi bili održani ove godine svakako ne. Drugo, učešće na studentskoj listi ne zavisi samo od studenata, već i od spremnosti potencijalnog kandidata da na njoj učestvuje, što opet zavisi od uslova pod kojima se na nju ulazi. Opet se javlja potreba za vremenom da se i o tim uslovima dogovara, a tog vremena jednostavno nema. Tako da zabrinuta javnost može da odahne – razgovori ne mogu i neće biti način da opozicioni prvaci uđu na studentsku listu. Studentska lista će biti sastavljena onako kako su studentski plenumi to odlučili i to je završena priča.

Ali mi imamo mnogo drugih tema za razgovor. Prvo, na koji način ćemo svi zajedno da se izborimo za to da se zloupotrebe režima u vezi sa predstojećim izborima svedu na najmanju moguću meru. Od uticaja na izborno zakonodavstvo, saradnje u kontroli biračkog spiska, obezbeđivanja dovoljnog broja kontrolora i onih koji će im biti podrška, njihovoj blagovremenoj obuci, okupljanja pravnih timova. U velikim delovima naše zemlje treba tek da se posle više do jedne decenije pojavi kontrolor na biračkom mestu koji nije deo vladajuće garniture. Kako ćemo da pružimo zaštitu i podršku ucenjenima i onima kojima vlast preti. Drugo, ako se ispostavi da je bolje i pametnije ići u više kolona na koji način održati singergiju, izbeći međusobno napadanje i usmeriti sve snage na borbu protiv režima. Treće, na koji način odgovaramo na izbornu krađu ako do nje dođe.

Ili na odbijanje režima da prihvati poraz na izborima. Konačno, i možda najvažnije, pošto o tome nismo do sada razgovarali, šta radimo dan posle pobede na izborima. Kako da svi zajedno obezbedimo da predstojeći izbori budu odlučujući korak ka normalizaciji Srbiji, a ne samo intermeco u kome će se sile zla primiriti da bi se već na sledećim izborima vratile na vlast. Istorija nas uči da ovakav scenario nije nemoguć. Podsetio bih da bi i u slučaju pobede na parlamentarnim izborima nova vlast morala da nađe način kako da funkcioniše sa Aleksandrom Vučićem koji bi i dalje bio Predsednik Republike, pri čemu bi gotovo sve lokalne samouprave u državi i dalje bile pod kontrolom SNS.

Dakle, imamo mnogo tema za razgovor i ove teme nisu samo za studenski pokret i političku opoziciju. Za stolom za ovaj razgovor ima mesta i za brojne društvene aktere i pokrete koji mogu da budu velika podrška našoj zajedničkoj borbi. Razgovor ne podrazumeva dogovor. Ali bez razgovora je dogovor nemoguć. Pri čemu taj razgovor ne košta ništa. Za njega je potrebno elementarno međusobno poštovanje, razumevanje i pristojnost. To verujem da svi možemo da obezbedimo i stoga ne vidim niti jedan jedini razlog da ne sednemo da razgovaramo. Naročito ako smo unapred otklonili bojazan da bi razgovori mogli da posluže tome da neko uđe na studentsku listu. To nije i ne treba da bude tema.

* Ako ne bude dogovora opozicije i studenta, može li bar opozicija i leva i desna da se dogovori o jednom bloku? Šta će u toj situaciji biti vaš stav unutar ZLF o dogovoru opozicije?

– Iskreno nisam siguran da bi takvo objedinjavanje imalo smisla. Naime, studentska lista je ta koja teži stavljanju naših ideoloških razlika po strani. Zašto bi pravili kopiju studentske liste? Alternativne liste imaju smisla ako nude ideološki jasno profilisanim biračima ono što oni u dovoljnoj meri ne nalaze na studentskoj listi. Drugim rečima, te ideološki jasno profilisane liste šalju poruku biračima koje brine da li će se u velikoj deideologizovanoj studentskoj listi izgubiti one vrednosti koje su za njih ključne, da će na političkoj sceni ostati neko da zastupa njihove stavove. Na taj način bi bilo moguće maksimizovati izlaznost. Tačno je da u Srbiji postoji veliki broj birača koji žele da vide na delu tu mitsku sabornost, ali postoji i značajan broj birača kojima je veoma stalo do njihovog ideološkog opredeljenja i koji žele da budu sigurni da će na političkoj sceni ostati neko ko će osigurati da ona budu adekvatno zastupljena i u budućnosti. Ovo sve više važi za levo i liberalno opredeljene birače, a takvi su veoma brojni na opozicionoj sceni, koji po meni dosta opravdano strahuju da se uzimaju zdravo za gotovo, dok se sve više podilazi desničarskom sentimentu. Stoga bih ja na prvom mestu voleo da vidim takvo, na jasnim ideološkim osnovama zasnovano, objedinjavanje opozicije, a sve u cilju postizanja najboljeg mogućeg rezultata na izborima.

Ono što bi sve trebalo da nas veže i obavezuje jeste to da se nikada i ni pod kojim uslovima neće sarađivati sa postojećim režimo – ni posredno, ni neposredno. Ovo je takođe jedna od ključnih tema za razgovor. Podsetio bih vas da je opozicija u Beogradu pobedila na izborima u decembru 2023. Koalicije oko SNS i SPS su zajedno imale 54 odbornika. Tri opozicione liste su imale zajedno 56 odbornika. Problem se javio onda kada je jedna opoziciona lista, Nestorovićevi Mi, odbila da da podršku za formiranje gradske vlasti. Smatram da se ovde radilo od nedvosmislenoj, posrednoj, podršci vlasti i da bi mi morali da zajedno radimo na tome da potencijalne saradnike režima, i posredne i neposredne, na vreme razobličimo i da osmislimo načine kako da sprečimo ovakve oblike saradnje sa režimom u budućnosti.

* Liči li vam da će rektor Vladan Đokić zaista biti jedna od ključnih figura studentske liste i kada treba da preuzme aktivniju ulogu u predstavljanju sebe građanima?

– Veoma poštujem ono što je rektor Vladan Đokić do sada uradio. Međutim, ja nisam neko ko bi trebao da u ovom trenutku utiče na mesto bilo koga na studentskoj listi i to iz dva razloga. Prvo, nisam student, tako da nemam pravo glasa kada se određuje to ko će biti na studentskoj listi. Drugi je taj što se ja sam prema pravilima za njeno sastavljanje, usled moje pozicije unutar ZLF, ne kvalifikujem da budem na studentskoj listi. Konačno, oko uloge rektora Vladana Đokića, ja sam veoma svestan tereta i odgovornosti koje je on na sebe preuzeo i smatram da bi bilo nekorektno da ja određujem kada i sa koliko to još istih on treba sebe da optereti.

* Do kad može da traje podrška studentima, a bez konkretnog programa i lica koji nude, i koje oblasti i odgovore na koja pitanja bi taj program morao da sadrži? Kak to može uticati na rejting?

– Sve u stvari zavisi od načina na koji gledate stvari. Meni se uvek činilo da smo mi svi podržavajući studente u stvari podržavali sami sebe i sopstveno pravo na bolju i drugačiju Srbiju. Oni su mnoge od nas probudili iz učmalosti i dali hrabrost da se poveruje u to da se i mi obični građani nešto pitamo u pogledu toga kako ova zemlja treba da izgleda. „Studenti“ sve više postaju i žrtva pristupa po kome smo mi svi „opozicija“. Zašto „opozicija“ ne uradi ovo ili ono!? se pretvara u zašto „studenti“ ne urade ovo ili ono, iako među samim studentima ima puno različitih mišljenja, shvatanja. Studentski pokret je uradio mnogo toga. Ono što nije do kraja uspeo i za šta će nam biti potrebno još puno vremena je da razbije sve naše političke zablude i da nas suoči sa sopstvenim manama i propustima usled kojih nam je stanje u zemlji onakvo kakvo jeste. Ako svi sedimo i čekamo spasioca, ako očekujemo Mesiju koji treba da nas povede u bolje sutra, dok mu mi tapšemo, puštamo suze i ispečemo poneku kiflicu, onda je krajnje vreme da nas neko suoči sa istinom da tog Mesije nema i da ga uzalud čekamo. Od nas zavisi i mi sami moramo da se više angažujemo. Nepravda je prebacivati na studentski pokret odgovornost koju oni nikada nisu tražili, pri čemu bi svi zajedno mogli i da se podsetimo da preuzimanje odgovornosti od strane građana, kao i političkih pokreta i partija, nije protivno studentskom pokretu, naprotiv, to je upravo ono što je najbolji odgovor na hrabrost i polet naše mladosti.

* Šta se može zaključiti da studenti nude Zapadu, Kini i Rusiji? Da li odnos studenata prema njima i prema njihovim interesima na ovom području treba ili ne da bude bitan građanima Srbije u ovom trenutku borbe za slamanje režima?

– Meni se čini da studenti nude Zapadu, Kini i Rusiji, kao i celom svetu ono što bih i ja, a duboko verujem i ogromna većina građana Srbije, da im ponudi. Srbiju po meni građana Srbije. Srbiju u kojoj se poštuju njeni zakoni, osnovna ljudska prava, u kojoj ne vladaju kriminal i korupcija. Srbiju čiji vlastodržac ne kupuje još neko vreme na vlasti, vreme koje se koristi za nekontrolisanu pljačku građana Srbije, time što ispunjava sve ono što je možda u kratkoročnom interesu određenih velikih sila ili nekih segmenata njihovih političkih struktura. I ja sam ogorčen načinom na koji su Srbi na severu Kosova prepušteni na milost i nemilost jedne ksenofobne i nacionalističke vlasti koja se trudi da po svemu u odnosu na Srbe oponaša postupanje vlasti Slobodana Miloševića prema Albancima na istom prostoru tokom prve polovine 90-tih godina prošlog veka. Mislim naravno na Kurtijev režim na Kosovu. Ključne institucije važne za svakodnevni život Srba na Kosovu su razorene i to sve uz melodije rodoljubivih pesmama koje pod šatorima pevaju predstavnici ove vlasti. O ovome su i sa skupštinske govornice, ali i u javnosti govorili predstavnici ZLF.

Vučić je Zapadu ponudio da Srbija nikada ne bude u EU tj. da je ovo prostor gde nema potrebe da se iko bavi vrednostima na kojima ta ista EU počiva. Zašto bi nas oni više voleli od nas samih? Rusiji je data prikaza jedine zemlje koja joj nije uvela sankcije, koja je istovremeno i jedan od najvećih snabdevača Ukrajine municijom. Kina mislim da ima danas dosta ograničeno zanimanje za ovaj prostor. Da zaključim, svet će se prema nama odnositi onako kako mi budemo u stanju da sebe predstavimo. Dok je Vučić bio jedina stvarna opcija, svet je razgovarao sa njime. On to više svakako nije i stoga će i veliki svet menjati svoj pristup prema nama. Poučeni iskustvima Crne Gore ne vidim da je bilo šta mnogo potrebno nuditi tom velikom svetu, osim spremnosti da se očuva stabilnost i mir u ovom delu Evrope, što je i nama u interesu.

* Kakve trikove pred izbore očekujete od Vučića u pokušaju da zaustavi pad podrške? Kako vam deluje njegovo političko delovanje sada?

– Kada je vlast u pitanju meni se čini da su oni do sada pokušali sve što su umeli i znali i sve je ispalo potpuni promašaj. Ono što mi je posebno zanimljivo jeste više nego vidljiv strah koji pokazuje naročito Aleksandar Vučić. Ćacilend je veoma jasan dokaz paničnog straha. Ili nesposobnost da se bez 30 Kobri bude na za javnost zatvorenom slavlju sopstevne partije. Čini mi se i da vlast sve više ide nazad ka svojim radikalskim korenima.

* Kako očekujete da vlast nastupi na izborima? Hoće li Vučić i kako uspeti da primora SPS bude na SNS listi ili je i za njih bolje da idu u dve ili više kolona?

– Ja sam čovek koji iskreno veruje da đavo nikada nije crn koliko izgleda. Dobro postoji u svakome. Ako Aleksandar Vučić uspe, a čini se da će uspeti, da konačno uništi SPS i sa naše političke scene ukloni ovaj, uz SNS kao apsolutno najveći, drugi po redu simbol korupcije i političkog nemorala, onda će i za njega moći da se kaže da je u svojoj karijeri ipak uradio nešto dobro za ovo društvo. Ako ih primora da budu na njegovoj listi to je siguran i brz put u nestanak SPS-a. Ali SPS svakako nestaje ako ne uspe da pronađe nešto po čemu bi se razlikovali od SNS, osim što im se predsednik partije voljno podvrgava javnom ponižavanju ili karikaturalnom uveseljavanju gostiju pod šatorom.