Vukašin Stanojević: Foto privatna arhivaRežim bi na vidovdanskom protestu u Beogradu želeo veliki sukob, „građanski rat“, i opravdanje za uvođenje vanrednog stanja. Ruke su im već krvave, a zarad opstanka na vlasti spremni su na sve. Uprkos tome, ne verujem da će biti bilo kakvih nereda, možda samo pokušaja incidenata, kaže za Danas Vukašin Stanojević, asistent na Prirodno- matematičkom fakultetu i aktivni učesnik studentskih protesta od početka.
Objašnjavajući zašto, uprkos ovakvoj „spremnosti“ vlasti, ne očekuje nemire 28. juna, Stanojević kaže da su za sukob potrebne dve strane, a ovde postoji- samo jedna, i to pacifistički nastrojena.
„Jer- policajci, vojska, časne sudije i tužioci, svi su na strani studenata. Oni imaju decu, podržavaju proteste, a, ako ništa drugo, jasno im je da režim nema legitimitet i da su ovo očajnički potezi odlazeće vlasti. Članovi i funkcioneri SNS-a već smišljaju priče o tome kako su i oni oduvek bili uz studente. Deluje da su kriminalaci iz Pionirskog parka jedini i poslednji adut koji režim ima, ili, kako je to lepo sažeto na poznatom grafitu ’samo mu je ološ ostao‘.
Dakle, čini se nerealnim scenario u kome bi policija napala građane, ali mogla bi da sticajem ’čudnih okolnosti‘ ne bude u blizini ako kriminalci iz Pionirskog parka krenu na demonstrante ili na neku od institucija. Ipak, redari na protestima su izvrsni u svom poslu, a veterani im velikodušno pomažu tako da ne verujem da će biti bilo kakvih nereda. Pokušaja incidenata, možda. Nereda, ne“, kaže naš sagovornik, koji je i student doktorskih studija na PMF.
Kakav je cilj aktuelnih privođenja, hapšenja, krivičnih prijava, „prijateljskih“ razgovora u BIA…?
Izgleda da se čelni ljudi ovog režima najviše plaše zakona i zatvora, pa pokušavaju da time zaplaše i studente. Režim bi najradije silom ugušio proteste. Međutim, za tako nešto nema pravnih osnova, a, možda još bitnije, podrška studentima je ogromna čak i u institucijama represije.
S obzirom na to, režim sve vreme pokušava da nađe „pravu meru“ represije – onu za koju neće rizikovati otkazivanje poslušnosti, a koja bi ipak zaplašila studente i građane, jer koliko god protesti bili legitimni nije baš svima prijatno da budu na meti pomahnitalog režima koji nasumično bira žrtve. Svedočimo tome da režim postepeno pomera prag represije i sankcioniše zakonu odane policajce, sudije i tužioce.
A koja je svrha „specijalnih emisija“ i velike negativne kampanje u provladinim propagandnim medijima u kojoj se tvrdi da će „blokaderi“ na tom skupu biti nasilni?
Studenti su uspeli da postignu do sada neviđeno jedinstvo u narodu do mere da je broj onih koji su izričito protiv studenata veoma mali. Negativna kampanja generalno ima za cilj da režim vrati u pređašnje stanje svoje „zabludele“ pristalice i one neodlučne, kojima se možda tek nedavno probudila nada u bolje sutra.
U kontekstu protesta, postoje i dodatni ciljevi. Kao i pre 15. marta, jedan je stvaranje atmosfere straha kako bi se ljudi zarad lične bezbednosti obeshrabrili da dođu na protest. Sledeći ima veze sa postepenim povećanjem represije prema studentima. Ako studente, koji se doživljavaju kao pacifisti koji izazivaju suze radosnice, predstavite kao nasilnike i teroriste, nasilje prema njima će biti društveno prihvatljivo.
Da li osim zahteva za vanrednim parlamentarnim izborima 28. juna očekujete još neki studentski zahtev?
Prvobitni zahtevi ticali su se transparentnosti i najosnovnije vladavine prava. Petnaestog marta režim je izgubio svaki legitimitet, a studenti su dodatnim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima to i verbalizovali. Odbijanje režima da ispuni taj zahtev jasna je potvrda ne samo da vlast nije legitimna, već i da su čelnici te vlasti okoreli u kriminalu, jer u suprotnom ne bi bilo potrebe da se plaše smene vlasti. U tom smislu, dosadašnji zahtevi i odgovor režima na njih nedvosmisleno su ogolili režim i nema potrebe bilo šta dalje tražiti – izbori, pobeda, pa, u skladu sa zakonima, punjenje zatvora.
Hoće li predsednik države raspisati vanredne izbore ili ipak ne? Od čega to zavisi?
Studenti su ogolili režim, ali i sistemske nedostatke. Ispostavilo se da je u ovakvoj „demokratiji“ moguće da vlast bude potpuno otuđena od naroda. Narod nema nijedan pravni mehanizam da utiče na svoje izabrane tlačitelje i funkcionisanje institucija. Zaokružite jednom u nekoliko godina srećan broj i to je to – do narednih izbora običan čovek se ni za šta ne pita. Može se protestovati, mogu se organizovati peticije, ali sve to su samo apeli na savest – nadanja da će vlastodšci, koji su tu zvanično u ime naroda, poslušati vapaj tog istog naroda. Isto se može reći za sve hijerarhijski ustrojene institucije.
Dakle, kao što Zagorka Dolovac uprkos svim dokazima o organizovanom kriminalu i uprkos stotinama hiljada ljudi na ulicama ne mora da radi svoj posao, tako ni predsednik „republike“, uprkos društvenoj krizi koja traje već sedam meseci i uprkos tome što vlast nema legitimitet, ne mora da uradi jednu od retkih stvari za koju jeste nadležan – ne mora da raspiše izbore.
Zaječar i Kosjerić pokazali su da je i uz ogromne troškove kampanje, pritiske i angažovanje celokupne režimske propagandne mašinerije, podrška režimu opala za oko 20 odsto. Na parlamentarnim izborima, u ovakvim okolnostima, režim pada.
Ipak, ne verujem da ćemo zaista čekati 2026. godinu jer odbijanje da raspiše izbore pokazuje svetu, ali i članovima i simpatizerima SNS-a da je „car go“. S obzirom na to da je na velikom broju fakulteta usvojen plan nadoknade nastave koji podrazumeva da svi ispitni rokovi budu održani u periodu septembar- oktobar, a kako je protivnik nečastiv i uživa u podelama, pretpostavljam da će raspisati izbore za prvu polovinu oktobra i staviti studente pred dilemu: polagati ispite ili ići u kampanju, ili možda blokirati ispite? Ovim će takođe izbeći dodatno rasplamsavanje protesta do koga može doći na godišnjicu pada nadstrešnice, prvog novembra.
Ako dodamo tome da predsednik ima nezadrživ nagon da simbolikom uveliča svoj prkos prema narodu- setimo se fontane u bojama nemačke zastave 6. aprila ili Gerhalda Šredera na godišnjici bombardovanja- ima li prikladnijeg datuma da pobedi „obojenu revoluciju” od 5. oktobra, koji je u nedelju? Kampanju je već počeo evociranjem lepih uspomena na Slobodana Miloševića i izjavom da su ga studenti isporučili Hagu.
Režim radi na podelama, da bi suzbio referendumsku atmosferu
„U trenutnim okolnostima i referendumskoj postavci- studentska lista protiv režima- režim gubi. Zato je u međuvremenu potrebno što više omraziti studente, uneti što više podela i učiniti ideju referendumskih izbora lošom. Na podelama režim već radi: studenti protiv studenata, studenti protiv profesora, profesori protiv profesora – sve je to dobrodošlo dok god nije ujedinjeni narod protiv kriminalnog režima.
Uz dovoljno onih koji su protiv režima, ali nisu ni uz studente, otvara se prostor za nove, fantomske liste, kojih će svakako biti, a uz dovoljno prostora na nerežimskim medijima, sve više građana pomisliće da učešće aktuelne parlamentarne opozicije na izborima i nije tako loša ideja. Zajedno uzevši, režim se može nadati da uz sva svoja nepočinstva i kupovinu ponekog poslanika ipak ima većinu. Ipak moram biti iskren: izbora će biti i režim će na tim izborima izgubiti! Pitanje je samo da li će priznati poraz“, kaže Stanojević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
