Arhiva Foto: Beta/Saša ĐorđevićPoštovana opozicijo,
Pišem vam iz najboljih namera kao jedan od redovnih i aktivnih učesnika protesta „Srbija protiv nasilja“ i kao jedan od ogromne većine građana Srbije koji najiskrenije žele da protesti uspeju – bilo u smislu ispunjenja formalnih, bilo neformalnih i svima jasnih zahteva.
Moje je građansko pravo i osećam potrebu da vam se obratim ovim otvorenim pismom, jer dajem sve od sebe da protesti uspeju.
Postoji konsenzus u javnosti da vam se kritike ne upućuju. I sâm sam vas branio od kritika na društvenim mrežama.
Međutim, sve više osećam da ste izgubili iz vida da smo mi građani poslodavci kako onima na vlasti, tako i vama u opoziciji.
I još važnije, mi građani, jedini smo suvereni, da vama, ukoliko smatramo da zaslužujete naše poverenje, delegiramo deo našeg suvereniteta.
Građani na protestima nisu tu zbog vas, već ste vi tu zbog nas – da ispunite naša očekivanja.
Vaša je obaveza da nas sa uvažavanjem i sa punom pažnjom čujete. Morate da prihvatite načelo da ste i vi nužno građani, a delegirani političari tek privremeno.
Ukoliko budete tako delali, ispunićete nužan, ne i dovoljan, uslov da vam građani veruju. I da tako obesnažite snažno nepoverenje kod velikog broja građana.
Ono što duboko nezadovoljni građani vrlo ozbiljno žele je da protesti budu delatni i uspešni! Vape za više aktivizma, za odlučnijom akcijom! Naši vapaji već mesec dana umiruju se čekanjem septembra.
Poručujete nam: „od septembra ćemo im pokazati!“
Međutim, već neko vreme se priča da ćete od septembra pokazati, na bini – sebe! Većina vas mi ne smeta uopšte i rado bih vas slušao, ali ne sve vas.
Da kažemo jasno, ima tu truleži. Opet, neko drugi će nekog drugog proglasiti za trulež. U redu, to je demokratija, reći ćete.
Znam i protiv čega i za šta se borim i ja ću zapušiti nos i biti na ulici uprkos svemu. Ali sigurno ste već svesni da je mnogo prefinjenih noseva.
I mnogo obmanutih, pa ne bi da opet zatvaraju noseve. Mnogi će ostati kod kuće zato što je na bini neko od vas. I suprotno, nemojte imati iluziju da će neko doći na protest samo da bi čuo vas.
Ukratko, računica je veoma prosta: kada se uhvatite za mikrofon, nikoga novog nećete izvesti na ulicu, a mnogi zbog vas neće doći. Setite se protesta „1 od 5 miliona“.
Da, sada je energija neuporedivo veća, ali ne zato što je poverenje u vas veće, već zato što je bes građana veći.
Podstičite energiju još više čineći ono što građani od vas traže. Nemojte je testirati i zatirati je. Tražimo odlučnija dela, ne odlučnije reči!
Normalno je da političari govore na protestima, da, ali kod nas trenutno, nažalost, ne.
To je samo jedna od stvari koje bi trebalo da budu normalne, a nisu i treba raditi na tome i menjati to. Ali zar je to sada prioritet?
Ne brinite, glasaćemo za vas! Postarajte se da protesti uspeju i imaćete sigurno dovoljno glasova!
Ne ogromno poverenje, ali dovoljno glasova. Budući da želite da uzdrmate i „probudite“ građane, siguran sam da vam neće smetati to nepoverenje koje će građane držati budnim.
Kada budete bili na vlasti, dosledno i bez izuzetaka, sprovedite lustraciju, uvedite zakon o poreklu imovine, sanirajte skupštinski ozakonjenu pljačku i, prema zakonima, napunite zatvore. Ove kriterijume morate dosledno da primenite i da primenjujete i na sebe.
Tek onda će javnost sa više razumevanja slušati vaše reči. Tako ćete najbolje zadobiti poverenje.
Ako ne volite što vas režim satanizuje i grozite se njihovog nedostatka odgovornosti, uvažavajte i poštujte opoziciju kada budete bili na vlasti i ponašajte se odgovorno.
Reč odgovornost i vi često pominjete. Često je zahtevate od vlasti. A postoji li kod vas osećaj odgovornosti?
Mislim da neki od vas čine mnogo više štete nego koristi. Mnogo bi doprineli da su se davno povukli iz političke trke, ali još uvek nije kasno da odustanu i povuku se! Stavite po strani sujetu zarad opšteg dobra. Povući se iz stranačkog života ne znači prestati biti javna ličnost koja ima uticaj na javno mnjenje.
Razumem da je zarad privida jedinstva prag tolerancije veoma podignut, ali mora postojati odgovornost za loše odluke.
Više javnosti u odlučivanju bi takođe bilo odlično. Nemam ništa protiv pregrupisanja i previranja u vašim redovima.
Treba obelodaniti uljeze i naterati ih da javno pređu u režimski tabor. Recimo, ništa nije izgubljeno preletanjem Dejana Bulatovića.
Ne verujem da bi se išta izgubilo i ako bi neke cele stranke pošle Bulatovićevim stopama.
Štaviše, što pre, to bolje.
Ko je odgovoran što energija 19. maja, 27. maja i 3. juna nije iskorišćena za nešto više i ozbiljnije od šetnje?
Ne aludiram na nasilje. Na protestu 9. juna najavljeno je da će ukoliko se zahtevi ne ispune protest biti nastavljen u drugačijem obliku.
Konačno nešto odvažnije, pomislili smo. Nedelju dana kasnije: isti oblik, samo na više mesta.
Više gradova je odlično, ali šta bi sa „drugačijim oblikom“?
Kao da ste i vi poput režima jedva čekali letnje vrućine. Da skinete s grbače taj osećaj odgovornosti što građani očekuju nešto od vas, jer je na 40 stepeni odvažnija akcija takoreći nemoguća.
Ako je to bio cilj, uspeli ste – sada se mnogo manje očekuje od vas. Ipak, verujem da ste dobronamerni, ili bar većina vas, i da je u ovim prilikama prevagnula bučnija/uticajnija manjina.
Da se vratim razlogu ovog pisma. Razumem vašu potrebu za samopromocijom, ali nije joj mesto na ovim, ovakvim, protestima.
Ove proteste je pokrenuo očaj zbog zločina i dugotrajne tragedije društva. Zato ne dozvoljavamo bilo kakve partijske i lične kalkulacije.
Građani koji protestuju nikada nisu i neće zavredeti nazive lešinari i hijene, ali te reči će biti opravdanije u odnosu na vas ako uzmete mikrofon.
Želite da ponudite rešenja? Formalni zahtevi protesta su jasni i nije u vašoj moći da „rešite“ ostavku Vulina ili da rešite ostale zahteve. Ali sigurno mislite na rešenja za „dan posle Vučića“.
Odlično je pričati o tome! Ali svakako u 5-10 minuta govora se ne može mnogo toga reći i argumentovati.
Rešenja nisu parole koje se mogu uzvikivati preko mikrofona, već jako bitna tema kojoj treba posvetiti sate i sate ozbiljnog promišljanja i rada.
Nemam ništa protiv vaše promocije i stranačkog aktivizma. Ali nikako na račun građanskog nezadovoljstva. Zašto ne biste organizovali svake nedelje tribine na različite teme?
Da bolje obrazložite predloge i razgovarate sa građanima. Ne da vam niko prostor?
Onda na otvorenom ili onlajn.
Nadam se da će ovo otvoreno pismo stići do što većeg broja vas, koji sebe smatrate opozicionarima i da ćete naći vremena da ga pročitate. I to ozbiljno.
Napisao sam ono što je na duši ogromnog broja građana. Nadam se da će imati uticaja i smatram ovo još jednim vidom borbe za uspeh protesta i zdravije društvo koje svi dugo već želimo.
Srećno u daljoj borbi!
Autor je asistent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
