Istina o blokadi Srbije u evropskim integracijama: Ne bi nas spaslo ni uvođenje sankcija Rusiji

Ali problem stagnacije u pristupanju leži i u nedostatku reformi. Evropska unija meri napredak po konkretnim rezultatima u oblasti vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija i funkcionisanja demokratskih institucija. A to je ono gde godinama pomaka nema, negde ima čak i nazadovanja, kažu sagovonici Danasa komentarišući izjavu predsednika Srbije, Aleksandar Vučića, da bi Srbija „bila šampion sveta“ da je uvela sankcije Rusiji.

Vučić je gostujući u četvrat uveče na RTS komentariosao usvajanje rezolucije o Srbiji u Evropskom parlamentu, ranije ove nedelje, i između ostalog rekao da se period od tri i po godine, koliko Srbija nije otvorila nijedan klaser, poklapa sa izbijanjem rata u Ukrajini i odluek EU da se uvedu sankcije Rusiji.

– Srbija „bila šampion sveta“ da je uvela sankcije Rusiji – istakao je on.

To je, čini se, samo delimično tačno.

Nikola Burazer, direktor beogradskog Centra za savremene politike, za Danas kaže da je tačno da bi Srbija verovatno otvorila Klaster 3 u poslednje četiri godine da nije bilo prepreke u vidu odbijanja da se uvedu sankcije Rusiji nakon invazije na Ukrajinu 2022.

– Međutim, ona svakako ne bi bila šampion u evropskim integracijama jer je zaustavljanje evropskog puta u poslednjih par godina u direktnoj vezi sa stanjem demokratije i vladavine prava, a ne sa pitanjem spoljne politike ili Kosova – ukazuje on.

Kako dodaje, reći da su na primer nedavne ocene Evropskog parlamenta posledica neuvođenja sankcija Rusiji, a ne očiglednog urušavanja demokratije u Srbiji bilo bi ništa drugo nego pokušaj zamazivanja očiju javnosti.

– Kada se pogleda ceo period od otvaranja pregovora do danas, tačno je da su pitanja poput Kosova i spoljne politike često predstavljala kočnice na evropskom putu, ali je opšti tempo pre svega zavisio od vladavine prava i to je sve više slučaj poslednjih godina – kaže Burazer.

Slično misli i Dragana Đurica, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.

Ona za Danas konstatuje da su neusklađivanje Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i izostanak unutrašnjih reformi deo istog problema, nedostatka jasne političke orijentacije i nedostatka dosledne evropske volje.

– U trenutku kada se EU konsoliduje oko bezbednosne i vrednosne solidarnosti, spoljnopolitičko usklađivanje je definitivno test poverenja i strateškog opredeljenja Srbije. Ali problem stagnacije u pristupanju leži isto u nedostatku reformi, što je drugi, jednako važan, razlog. Evropska unija meri napredak po konkretnim rezultatima u oblasti vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija i funkcionisanja demokratskih institucija. A to je ono gde godinama pomaka nema, negde ima čak i nazadovanja. Bez napretka u tim oblastima, nijedan drugi klaster ne može dugoročno da napreduje – naglašava ona.

Dakle, da je vlast ozbiljno sprovele reforme u oblastima koje obuhvataju temeljne vrednosti, dodaje, Srbija bi već imala kredibilne argumente za druge oblasti, poput Klastera 3, pred državama članicama.

– Ali i sam Klaster 3, koji je tehnički bio spreman za otvaranje još pre četiri godine, danas je direktno ugrožen praksama koje su u suprotnosti sa evropskim vrednostima: uvođenjem finansijskih kazni za profesore i nastavnike koji su podržali studente i uskraćivanjem sredstava za naučna istraživanja, ozbiljno su narušena poglavlja 25 i 26 o nauci istraživanju i obrazovanju, koji su deo ovog klastera – zaključuje ona.