foto FoNet Milica VučkovićNovinar European Western Balkans-a i politikolog Aleksandar Ivković rekao je za N1 da vlast nije dovoljno hrabra da prekine energetski krizu nastalu Ruskim vlasništvom u Naftnoj industriji Srbije (NIS) jer bi to imalo političke posledice po njih.
“Izgleda mi da se polako povinujemo pritisku SAD, da vlast pokušava da da što konkretnije signale da će promeniti vlasničku strukturu NIS na ovaj ili onaj način, ali istovremeno predsednik ne želi da uvredi ili naljuti previše Ruse pa im daje taj dodatni period”, kaže Ivković i dodaje da smo i ranije od predsednika Vučića slušali da će “Srbija preuzeti stvari u svoje ruke”.
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je Vlada Srbije na sednici u ponedeljak jednoglasno usvojila njegov predlog da se ruskoj strani da rok od 50 dana da nađe novog vlasnika za NIS. Ukoliko se to ne dogodi, Srbija će, po isteku tog roka uvesti svoju upravu u NIS i ponuditi Rusima najveću moguću cenu za tu kompaniju.
On ocenjuje da vlast “nije dovoljno hrabra da preduzme korake i prekine ovu energetsku krizu” koja, kako ocenjuje, postaje sve dublja.
“Često se pominje gasni aranžman, koji imamo sa Rusima – koji nije produžen, a koji traje do kraja godine i koji je jedan od faktora u tim pregovorima. A faktor je i prorusko javno mnjenje i težnja predstavnika da se predstavi kao proruski činilac, da ne razočara svoje glasače koji imaju simpatije prema Rusiji”, tvrdi Ivković.
Podseća da je aktuelna vlast problem nasledila od prethodnika koji su 2008. prodali vlasništvo Naftne industrije Srbije Rusiji, ali da ni oni nisu taj problem rešili za 13 godina na vlasti.
Smatra da, ukoliko dođe do toga da Ruska strana kaže kako ne želi da izađe iz vlasništva, da će vlast preduzeti korake ka promeni vlasništva, ali da bi to imalo političke posledice po samu vlast.
Izbori možda krajem sledeće godine
Ivković da je pitanje NIS-a zaista ozbiljni problem i da iza njega ne stoji pitanje odlaganje izbora, ali da svakako služi da “isisa kiseonik iz drugih tema”. Ipak, Ivković napominje da je politički korisno “stavljanje vlasti u defanzivu pozivanjem na izbore”.
“U interesu studentskog pokreta i opozicije je da ukazuju da vlast beži od izbora i da vlast ne sme da raspiše parlamentarne izbore. Ali da li će to uspeti da natera vlast da zapravo raspiše izbore, nisam siguran”, objašnjava novinar EWB.
Ocenjuje da će biti teško naterati vlast da raspiše izbore protiv svoje volje, a kao neki realan termin vidi kraj sledeće godine ili u proleće 2027. godine, što je vreme redovnih izbora.
On napominje i da odluka o raspisivanju izvora počiva na institucijama, te da je njihovo legalno pravo da odluče kada će to biti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
