Izbori važni i za zemlje kandidate

Od ishoda izbora za Evropski parlament zavisi kako će izgledati ključna tela i institucije Evropske unije i hoće li politika koju one sprovode biti više okrenuta ka konzervativnim, liberalnim ili socijaldemokratskim vrednostima. Najjednostavnije rečeno, promena odnosa snaga u Evropskom parlamentu neretko može da dovede i do promena u odnosima sa zemljama koje nisu članice EU. Zbog toga su ovi izbori, koji se događaju na svakih pet godina, od ogromnog značaja za čitavu Evropu.

Građani 28 država članica Evropske unije imaju priliku da od danas do nedelje biraju svoje predstavnike u Evropskom parlamentu. Dok se u zemljama poput Rumunije, Bugarske ili Hrvatske ovim izborima daje ogroman značaj i dok oni zaista okupiraju pažnju javnosti, u Nemačkoj, osim mnogobrojnih bilborda i povremenih televizijskih duela, fokus je i dalje na operativnom funkcionisanju nove Vlade sastavljene u „velikoj koaliciji“ demohrišćanske CDU/CSU i socijaldemokratskog SPD-a. Na ulicama gotovo da nema izborne groznice, a istraživači javnog mnjenja ponovo prognoziraju nisku izlaznost.

Šefovi kampanja i stručnjaci za političke komunikacije tvrde da relativna nezainteresovanost Nemaca za izbore za Evropski parlament nije neobična pojava. Dok je izlaznost na parlamentarnim izborima tradicionalno preko 70 procenata, na prethodnim evropskim izborima ona je iznosila svega 43 odsto. Pošto se u nedelju uporedo održavaju lokalni izbori u 10 od 16 nemačkih regija, kao i važan referendum u Berlinu, očekuje se da izlaznost bude nešto veća nego pre pet godina, s tim da ni najveći optimisti ne smatraju da će ona značajno preći 50 procenata.

Relativni pobednik evropskih izbora u Nemačkoj je manje-više poznat. Očekuje se da konzervativna lista CDU/CSU osvoji najveći broj glasova, ali čak ni u redovima koalicije kojoj pripada i kancelarka Angela Merkel ne očekuju ponavljanje istorijskog rezultata od preko 40 odsto osvojenih glasova na prošlogodišnjim izborima za Bundestag, Socijaldemokrate će zasigurno zauzeti drugo mesto, zeleni imaju stabilno biračko telo, dok najveću nepoznanicu i potencijalno iznenađenje predstavlja populistička desna partija euroskeptika AFD (Alternativa za Nemačku).

Kampanje za izbore za Evropski parlament baziraju se na liderima. Iako nije na listi kandidata, CDU/CSU u foto-finišu kampanje u prvi plan ističe veoma popularnu kancelarku Angelu Merkel (svaka sličnost sa kampanjama u Srbiji je slučajna), kao garanciju da će se glas Nemačke čuti i razumeti u Evropi. Sa druge strane, socijaldemokrate forsiraju lidersku kampanju sa parlamentarcem Martinom Šulcom kao centralnom figurom, iako je njegova prepoznatljivost znatno niža nego vidljivost autoritativne kancelarke.

Kako je odlukom nemačkog Ustavnog suda ukinut cenzus od pet odsto za izbore za EP, u Evropskom parlamentu će se naći liste mnogih malih partija, možda čak i Piratske partije ili Partije za zaštitu životinja. Naime, za poslaničko mesto u najvišem telu EU dovoljno je osvojiti manje od jednog procenta glasova. To će dodatno zakomplikovati ionako komplikovanu političku sliku Evropske unije, jer je potpuna nepoznanica kome će se te male stranke prikloniti. Kada se u kompletan mozaik uvrsti i jačanje evroskeptika, poput gotovo izvesne pobede Nacionalnog fronta u Francuskoj ili Sirize u Grčkoj, uz stalno jačanje Lige za sever u Italiji, jasno je da niko u ovom trenutku ne može predvideti kako će Evropski parlament izgledati u narednom mandatu i hoće li grupacija okupljena oko Evropske narodne partije i dalje biti dominantna. U svakom slučaju, Evropsku uniju, a samim tim i zemlje kandidate za članstvo, čeka prilično neizvesno leto, prepuno političke kombinatorike. Prvi obrisi te slike biće poznati početkom sledeće nedelje, ali će do sklapanja konačnog mozaika morati da prođe još malo vremena

Tekst je nastao u sklopu studijske posete Nemačkoj, organizovane od strane Medijskog programa za jugoistočnu Evropu fondacije „Konrad Adenauer“