Izborna kampanja – treći put: Koje poruke šalju albanski, a koje srpski političari na Kosovu?

Zvanično, kampanja za vanedne parlamentarne izbore poćela je 16. decembra u ponoć, ali od februarskih izbora partije nisu prestajale sa kampanjom. Ipak, teme kampanje i način komuniciranja političara se unekoliko promenio.

Što se tiče međusobne komunikacije političara, može se videti da ima sve manje oštrog jezika, pogotovo među većim albanskim partijama poput Samoopredeljenja, Demokratskog saveza Kosova i Demokratske partije Kosova, dok se pred prethodne izbore opozicija nazivala “hajvanima”.

Sa druge strane, primetno je i okretanje ka malo drugačijim temama.

Dok se ranije dosta govorilo o bezbednosti i odnosu Kosova sa međunarodnom zajednicom, Srbiji i dijalogu Beograda i Prištine, sada se od ovih tema održao samo odnos sa međunarodnim akterima i spominjanje Srbije, uglavnom od strane Samoopredeljenja.

Radaković: Birači prezasićeni, ne može se čuti ništa specijalno

Dušan Radaković iz Centra za zastupanje demokratske kulture za Danas navodi su birači prezasićeni zbog četvrtkog kruga izbora, te da se zbog toga u kampanji ne može čuti “ništa specijalno

“Srpskoj listi više tema nije preuzimanje opština, jer je to preuzeto 5. decembra, tako da sada je neka borba protiv Kurtija, i za bolja prava. Što se tiče Rašića, to su uglavnom ti ugovori i fondovi koji on daje kroz ministarstvo, i Kosovski savez koji je neka vrsta alternative celog procesa, odnosno treća opcija za onog ko neće da glasa za Srpsku i za Rašića”, pojašnjava naš sagovornik.

On navodi i da je lošija situacija među srpski mstrankama jer nema pluralizmakakav je postojao na lokalnim izborima.

Govoreći o kampanji Samoopredeljenja, Radaković navodi da je glavna stavka i dalje “radikalizam i nacionalizam”.

“Zato mu je kampanja krenula iz Mitrovice, odnosno Severne Mitrovice sa otvaranjem drugog pešačkog mosta kao što je bilo i pred lokalne izbore”, kaže on, te dodaje da je posle toga usledio i miting u Južnoj Mitrovici i hapšenje i otvaranje regionalne granične policijske stanice u Leposaviću.

Komentarišući očekivanu izlaznost Radaković navodi da če najverovantije biti za deset procenata manja, ako ne i više

“Ne očekujem da će Samoopredeljenje moći da napravi vladu bez SL, tak oda mislim da smo opet u pat poziciji”, zaključuje Radaković.

Hodža: Manje nacionalizma i „kupovina socijalnog mira“

Prištinski novinar Ljeart Hodža za Danas navodi da je u tekućoj kampanji manje “folklora, nacionalizma i jezika koji ima za cilj polarizaciju ljudi, kao i gledanje jedne na druge kroz nišan”.

Kako ističe, za takvo ponašanje postoje dva razloga.

“Prvi je, zato što je Centralna izborna komisija izrekla kazne u vrednosti od preko 600.000 evra na izborima u februaru, tako da partije znaju da taj diskurs ne može baš tako lako da preživi”, kaže Hodža.

Takođe, dodaje on, kada se to ustanovi preko kazni i preko međunarodnih izveštaja, to kvari opšti imidž i opštu ocenu organizacije izbora na Kosovu.

“Drugi razlog je to što se čini da su mnogo su manje šanse za neku postizbornu koaliciju ako se nastavi sa rečnikom koji je oštar i koji u sebi ima uvrede i govor mržnje”, kaže naš sagovornik.

Sa druge strane, Hodža isitče da sve partije insistiraju na temi plata, penzija i ekonomskog rasta.

“Kao druge teme navode strateška pitanja, uključujući energetiku i digitalizaciju”, navodi Hodža, te dodaje da se ovaj odabir tema može protmačiti takođe na dva načina.

“Prvi – izgleda da je zemlja baš u nekoj krizi, ako se sve partije intenzivno bave povećanjem plata u javnom sektoru i povećanjem minimalne plate, što bi bio dodatni teret za privatni sektor, ali i šemama za poreze kako bi olakšali život preduzećima”, pojašnjava sagovornik Danasa.

Takođe, Hodža ističe da sve partije obećavaju velika povećanja svih socijalnih davanja, počev od penzija, dodataka za decu, dodataka za majke, penzionere i druge.

“To, opet, pokazuje da se javnim parama pokušava kupiti socijalni mir, koji je izgleda ugrožen. Partije su shvatile da je u nekom riziku i pokušavaju da ga kupe”, kaže naš sagovornik.

To, smatra on, pored ostalog znači da se takođe da se manje bave Srbijom.

“Manje se bave dijalogom i međunarodnim obavezama. O tome više sada govore mediji nego što partije imaju jasan stav”, pojašnjava Hodža.

Još jednom, on navodi da se to može protumačiti na dva načina.

“Prvi je da nemaju viziju kako će postupiti dalje sa dijalogom i sa međunarodnim obavezama, ali nemaju hrabrost da to kažu javno”, kaže on, te dodaje da je druga mogućnost da se čeka potez amerškog predsednika Donalda Trampa.

Drugim rečima, navodi Hodža, političari čekaju direktne sastanke sa predstavnicima SAD-a, kako bi saznali koja će tačno biti uloga Amerikanaca i šta može tu Kosovo konkretno da gura, odnosno može li nešto da izvuče.

“To znači da računaju na neku promenu stava SAD prema trenutnoj situaciji”, zaključuje sagovornik Danasa.