Izmene izbornih zakona: Vlast se sprema za manipulaciju izbornim rezultatima u do sada neviđenim razmerama

Prema ovom predlogu, jedan birač će svojim potpisom moći će da podrži više izbornih lista. Vlast argumentuje da je ova izmena u skladu sa jednom od preoruka ODIHR, međutim, stručnjaci i kritičari vlasti ukazuju da će se na ovaj način olakšati kandidovanje fantomskh lista, koje najčešće služe za rasipanje glasova.

Takođe, predlaže se da nosioci manjinskih lista ne smeju biti članovi drugih stranaka, koje nisu stranke nacionalnih manjina. Međutim, ovom izmenom dolazi do ublažavanja pravnih okvira, budući da zakon sada podrazumeva ovo pravilo i za kandidate i za osioce lista. Kritičari ukazuju da se na ovaj način otvara prostor za zloupšotrebe “pozajmljivanjem” kadrova iz većih stranak.

Ovim izmenama, Republička izborna komisija (RIK) dobija zakonsku obavezu da organizuje obuke za članove lokalih komisija i biračkih odbora, a izborni sporovi pred sudovima tretiraće se kao „hitni“.

Izmene izbornih pravila u samoj izbornoj godini, prema oceni stručnjaka, predstavljaju presedan koji nije praksa u funkcionalnim demokratijama. Dok predstavnici vlasti svojim izjavama već nagoveštavaju moguće izbore, postavlja se pitanje da li se ovim izmenama dodatno urušava poverenje građana u proces čija su transparentnost i demokratičnost već dugo pod znakom pitanja.

Prema rečima naših sagovornika, ovo predstavlja kontinuitet prakse vlasti iz prethodih ciklusa, olakšavajući prekrajanje izborne volje građana, pod izgovorom sprovođenja reformi.

Pavle Dimitrijević, iz organizacije CRTA, kaže za Danas da je, u suštini, na delu još jedna velika manipulacija vlasti, odnosno proizvođenje lažnog utiska da se radi na unapređenju izbornih uslova, o čemu, suštinski, nema ni govora.

On navodi da je način na koji su ova zakonska rešenja postala tema manipulativan i da se, zapravo, nalazi u „sivoj“ zoni, jer skupštinska služba piše neke nacrte zakona koji, van predviđenih procedura, postaju predmet rasprava.

Dodaje da se u toj magli koja se namerno stvara uočava da je vlast sklona da primeni samo one preporuke ODIHR-a koje su prema oceni Crte i s obzirom na njihova iskustva s izbornim inženjeringom najspornije.

– U načelu je dobro da jedan građanin, možda u želji da podstakne pluralizam ponude, potpisom podrži više izbornih listi. Mi, međutim, u tome vidimo opasnost da će samo biti olakšana hiperprodukcija fantomskih listi, čija pojavljivanja u ranijim izbornim ciklusima, sa sve falskifikovanim potpisima, još nisu imala neophodni krivično-pravni epilog – objašnjava Dimitrijević.

Uvođenje hitnosti postupka pred Ustavnim sudom u izbornim sporovima, prema rečima našeg sagovornika, predstavlja normativno dobro rešenje, ali njegova praktična delotvornost ostaje upitna imajući u vidu dosadašnju neefikasnost i bliskost sudija Ustavnog suda sa vladajućom strankom.

– Predložene izmene nisu odgovor na ključne probleme izbornog procesa u Srbiji: političke pritiske i neefikasan rad pravosuđa, zloupotrebe javnih resursa i funkcija, fantomske izborne liste i falsifikovanje potpisa podrške birača i druge oblike izbornog inženjeringa – zaključuje Dimitrijević.

Stefan Janjić, poslanik stranke Srbija centar (SRCE), kaže za Danas da su tokom prošle nedelje poslanici dobili smo na uvid nacrte ova tri zakona koja se direktno odnose na izborni proces.

Njihova suštinska svrha, kako ocenjuje Janjić, je da vlastima omoguće što lakšu manipulaciju izbornim rezultatima, verovatno u do sada neviđenim razmerama.

On ističe da je posebno zabrinjavajuća odredba koja omogućava biračima da svojim potpisom podrže neograničen broj izbornih lista, čime se obesmišljava institut podrške i otvara prostor za ozbiljne zloupotrebe, dodajući da sve to jasno ukazuje da cilj ovih zakonskih rešenja nije unapređenje izbornog sistema, već njegova potpuna kontrola.

– Ukoliko ovakva rešenja budu usvojena, realno je očekivati dodatno urušavanje poverenja građana u izborni proces, porast političkih tenzija i ozbiljno dovođenje u pitanje legitimiteta budućih izbora – zaključuje Janjić.

Dejan Šulkić, potpredsednik i poslanik Novog DSS-a, objašnava da se predloženim izmenama, koje se predstavljaju kao nekakvo popuštanje i ustupak od strane vlasti, pružaju zakonski okvir i zakonsko pokriće za oprobane zloupotrebe, baš kao i sa setom pravosudnih zakona koji su nedavno usvojeni.

– Izmena koja dopušta da birač svojim potpisom može podržati više izbornih lista će, posebno u susret izmenama koje regulišu formiranje i predaju manjinskih izbornih lista, dovesti do mogućnosti da vlast istim potpisima omogući favorizovanje fantomskih izbornih lista, pa i nekih navodno manjinskih. Na taj način, favorizujući takve liste, te redosled njihovog potvrđivanja, uticaće se na strukturu u organima za sprovođenje izbora (RIK, OIK), koja će u nastavku odlučivati o ostalim listama – objašnjava naš sagovornik.

S druge strane, Šulkić ističe da će RIK diskrecionom ocenom moći da odbije listu za koju oceni da su nosilac ili prvi na listi u javnosti prepoznati kao aktivisti po pitanjima koja nisu povezana sa nacionalnim manjinama.

Dodje da se dopunom člana 105. Zakona o narodnim poslanicima propisuje da se žalba podnosi predajom podneska Republičkoj izbornoj komisiji, umesto dosadašnje podrazumevane predaje žalbe Upravnom sudu.

On navodi da nakon izmena propisa o biračkom spisku i nakon izmene pravosudnih zakona, čiji je predlagač, Uglješa Mrdić, otvoreno javno priznao da im je cilj zaštita stranačkih funkcionera od progona za krivična dela, i ove izmene nisu ništa drugo do “upotpunjavanje mozaika mehanizama za zaštitu počinilaca planiranih zloupotreba u predstojećem izbornom procesu, koji vlast očigledno smatra po sebe sudbonosnim”.

– Zato se Novi DSS protivi i ovim izmenama i poziva sve opozicione aktere na političkoj sceni da ne zapostavljaju pitanje izbornih uslova, već da na njima jedinstveno insistiraju – poručuje.