Izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku: Forma bez suštine ili napredak u odnosu na predlog SNS-a?

Prošlo je oko godinu i po dana od formiranja Radne grupe za unapređenje izbornog procesa koja je trebalo da se pozabavi preporukama Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).

U međuvremenu predstavnici parlamentarne opozicije napustili su to telo, a vlast je sa predstavnicima civilnog sektora nastavila da radi na usaglašavanju zakona sa preporukama ODIHR-a, pa se tako došlo do nacrta Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji je sastavio narodni poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić.

Taj se nacrt našao na dvenom redu poslednje sednice Skupštine Srbije i u petak je usvojen sa 133 glasova za, 27 protiv i 9 uzdržanih glasova.

Ovaj Zakon je već kao nacrt naišao na brojne kritike, pretežno opozicije, dok su predstavnici civilnog sektora (CeSID i CRTA) dali pozitivno mišljenje o njemu.
Nakon usvajanja zakona komesarka za proširenje EU Marta Kos čestitala je na tom potezu.

To advance towards the EU, Serbia needs a framework that ensures free and fair elections & enjoys the trust of citizens.

Congratulations on the adoption of the Law on the Unified Voting Register. This is an important step.

We look forward to seeing the law applied in practice.

— Marta Kos (@MartaKosEU) November 7, 2025

Kako je napisala na društvenoj mreži Iks, Srbiji je za napredak ka EU potreban okvir koji obezbeđuje slobodne i pošreten izbore i uživa poverenje građana.

„Čestitamo na usvajanju Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. To je važan korak“, istakla je, dodavši da se raduje primeni zakona u praksi.

Nestorović: U praksi birački spisak i dalje pod političkom kontrolom izvršne vlasti

Narodna poslanica Ekološkog ustanka i jedna od predstavnika opozicije u Radnoj grupi za unapređenje izbornog procesa za Danas kaže da Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, u obliku u kojem je usvojen, ne donosi suštinski pomak u otklanjanju ključnih problema izbornog procesa u Srbiji.

„I dalje ostaju neraščišćeni brojni sistemski propusti, od neažurnosti podataka, nejasne nadležnosti između MUP-a i Ministarstva državne uprave, pa do potpunog izostanka mehanizama nezavisne kontrole“, pojašnjava ona.

Kako kaže, u praksi, to znači da će birački spisak i dalje biti pod političkom kontrolom izvršne vlasti, što otvara prostor za zloupotrebe koje su se već mogle videti na prethodnim izborima.
Komentarišući čestitke evropske komesarke Marte Kos povodom usvajanja Zakona ona ističe da su one više diplomatski gest nego potvrda stvarnog napretka.

„EU, nažalost, često pokušava da ohrabri vlast u Beogradu makar i simboličnim pohvalama, kako bi održala utisak o “napretku” u dijalogu i reformama. Međutim, stvarnost na terenu pokazuje da se suštinski ništa nije promenilo — ni u transparentnosti, ni u poverenju građana, ni u mogućnosti opozicije da učestvuje pod ravnopravnim uslovima“, navodi Nestorović.

Zbog toga se, dodaje naša sagovornica, može reći da je vlast ovim zakonom pokušala da „kupi“ politički kredit u Briselu bez stvarne izborne prakse.

„Usvajanje zakona je forma bez suštine — još jedan pokušaj da se pokaže “volja za dijalogom”, dok se u realnosti birački spisak, mediji i institucije i dalje koriste kao alat za očuvanje apsolutne kontrole režima nad izbornim procesom“, zaključuje sagovornica Danasa.

Ivković: Problem što će mere biti primenjene tek za nekoliko meseci

Politikolog i saradnik Centra savremene politike Aleksandar Ivković pojašnjava za Danas da zakon donosi dve novine.

„Jedna novina je da će se objavljivati više podataka biračkog spiska javnosti, uključujući i broj glasača po domaćinstvima, što bi trebalo da onda pomogne da se vidi da li u nekim stanovima ima više prijavljenih glasača nego što je bilo logično, što je bio problem na prethodnim izborima“, kaže Ivković.

Kao drugu novinu navodi Komisiju za reviziju biračkog spiska koja će imati obavezu da dodatno pretraži sve podatke, te organizuje čak i terenske provere, sastavi izveštaj o stanju u biračkom spisku na osnovu koga bi trebalo da preporučuje kako on treba da se revidira, ukoliko je to potrebno.

„Problem je u tome što će sve te mere biti primenjene, ako uopšte budu primenjene, tek za nekoliko meseci. Dakle, i ove mere koje se odnose na objavljivanje više podataka izbiračkog spiska će krenuti da stupaju na snagu u narednih 3 do 6 meseci, kako je definisano u zakonu“, kaže naš sagovornik.

Sa druge strane, on ističe da će prva formacija Komisije biti formirana, ako se budu pratili rokovi zakona, početkom sledeće godine.

„Ona će moći da objavi prvi izveštaj u procesu revizije tek u drugoj polovini sledeće godine. Tako da, ako bi se oba aspeketa odradila kako treba, to bi bilo poboljšanje situacije, posebno ako članovi komisije, makar iz civilnog društva, budu kredibilne osobe kojima će se moći verovati“, ističe Ivković.

Ipak, dodaje on, ostaje da se vidi hoće li se to desiti, jer vlast uvek može naći izgovor da odloži neke od tih ili ih protumači na neki način koji neće biti u duhu cilja koji treba da se postigne da bi se povećalo poverenje u birački spisak.

„Mi smo to videli, naravno, više puta da vlast, čak i kada postoji neki dobar zakon, pokuša da pronađe načine da ga ne primeni, tako da može sebe politički da ošteti. Tako da, ovaj zakon pruža teorijsku mogućnost da se neke stvari poprave, ali moramo da vidimo kako će vlast pristupiti tome“, kaže sagovornik Danasa.

I EU poručuje da je bitna primena

Ivković u tom ključi čita i poruku Marte Kos, tačnije poslednju rečenicu tvita u kojoj navodi se raduje primeni tog zakona u praksi.

„EU to poručuje. I to je jedna od novih poruka koja je krenula da dolazi ove godine, od nekog proleća kada su i Marte Kosa i Kaja Kalas i drugi zvaničnici koji dolaze u Srbiju, pa na kraju krajeva i Ursula fon der Lajen krenuli da poručuju – lepo što dolazite sa zakonima, ali treba nam i da vidimo primenu tih zakona“, tvrdi naš sagovornik, te dodaje da je to priznanje problema koji postoji mnogo godina i koji se ranije ignorisao.

Kako ističe, to priznanje se ogleda u tome što će EU biti malo oštrija u ocenjivanju napretka Srbije, jer nije više dovoljno samo uzvojiti zakon i tako štiklirati neku reformu, već je potrebno i primeniti taj zakon da bi se situacija promenila u praksi.

„Ja sam ubeđen opet da će vlast, ako bude imala bilo kakvog političkog prostora, gledati da razvodni primenu ovog zakona u biračkom spisku i mislim da to onda neće naići na dobre ocene Evropske komisije“, navodi Ivković.

Mali korak napravljen pod pritiskom EU, opozicije i civilnog društva

Ivković ističe da je i sama Kos naglasila da usvajanje zakona nije kraj reforme biračkog spiska.

„Ovo je tek početak, neki minimalni korak napred koji je vlast napravila pod velikim pritiskom EU i neodustajanjem opozicije i civilnog društva od pokušaja da tekst zakona bude što je bolje moguće“, pojašnajva on, te dodaje da je tekst zakona koji je usvojen daleko bolji od onoga što je vlast prvobitno predložila prošle godine.

„Ipak sve je sada u primeni i to će pratiti naravno i građani Srbije i civilno društvo društvo koji su najzainteresovaniji za taj proces, ali mislim i EU“, navodi on.

Komentarišući samu čestitiku Kos naš sagovornik navodi da je to prosto manir EU da kada postoje neke reformske korekcije koje EU označi kao prioritetne, poput revizije biračkog spiska u Srbiji, i kada se naprave neki koraci u tom pravcu, EU čestita ili prizna da se to desilo kao pokazatelj da će, ukoliko se reforma sprovede, biti i nagrade.

On podseća i da je Kos čestitala i usvajanje medijskih zakona u junu prošle godine.

„Isto je bila tvit čestitka, pa to nije promenilo dalji tok postavljanja EU prema vlastima. Odnosno, nakon toga smo imali I kritičnije izveštaje Europske komisije, i kritičnije nastupe evropskih zvaničnika“, navodi Ivković.

Stoga, zaključuje on, ne treba preuveličavati ove pohvale, niti tumačiti tvit kao da EU sada ponovo podržava vlast.

„Ovo je samo jedan mali korak u širem procesu koji ćemo videti i kako će se završiti“, dodaje Ivković.