Predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Mađarske Laslo Šoljom juče su u Novom Sadu još jednom potvrdili izuzetno visok nivo bilateralne saradnje dve države, ističući, pre svega, značaj ekonomske saradnje u uslovima svetske ekonomske krize.
Predsednik Tadić je, posle susreta sa Šoljomom, koji u Vojvodini boravi u višednevnoj privatnoj poseti i sa mađarskom nacionalnom zajednicom proslavlja godišnjicu revolucije 1848. godine, istakao da dve države uspešno odolevaju udarima ekonomske krize. „Govorili smo o izgradnji infrastrukture između Beograda i Budimpešte. Tokom 2010. Srbija će završiti kompletan autoput od Beograda do Horgoša, a tokom sledeće godine verovatno i krak ka Kelebiji“, rekao je Tadić. Izgradnja saobraćajne infrastrukture u Srbiji, prema Tadićevim rečima, doprinosi ne samo srpskoj već i mađarskoj ekonomiji, a obeležavanje završetka radova biće, kako je rekao, prilika da se predsednici dve države ponovo sastanu. „Rekao sam građanima Srbije da neću učestvovati u otvaranju radova autoputa prema mađarskoj granici, već samo u zatvaranju, jer prečesto su političari u Srbiji otvarali radove, a nisu ih završavali“, rekao je Tadić.
Tadić i Šoljom dogovorili su se, u restoranu „Alaska barka“ na Ribarskoj adi u Novom Sadu, da predsednik Srbije sledeće godine na Svetog Savu poseti srpsku nacionalnu zajednicu u Mađarskoj. Šoljom je ukazao na veliki značaj novog Statuta Vojvodine, posebno na Zakon o nacionalnim savetima, koji praktično omogućava, kako je rekao, „punu kulturnu autonomiju“ manjinskih zajednica, uključujući i vojvođanske Mađare. Mađarska zajednica u Vojvodini doprinosi približavanju Srbije EU, a zvanična Budimpešta će učiniti sve što je u njenoj moći da se u Briselu što pre stavi na dnevni red prihvatanje kandidature Srbije u EU, rekao je Šoljom. On je podsetio da se veoma često sreće s Tadićem, što ukazuje ne samo na njihovo lično prijateljstvo već i na veoma dobre bilateralne odnose Beograda i Budimpešte.
Tokom trodnevne posete Srbiji, Laslo Šoljom je ovog vikenda posetio Banatsku biskupiju u Zrenjaninu i obišao nekoliko okolnih sela u kojima žive Mađari. Šoljom je izjavio da nije slučajno došao u Zrenjanin, jer je poznato da Katolička crkva ima važnu ulogu u očuvanju mađarske nacije, jezika i obrazovanja. Šoljom je rekao da je sa pažnjom pratio proevropski nastup novog srpskog patrijarha Irineja i napomenuo da je važno nastaviti saradnju dve crkve. Predsednik Mađarske je posebno ukazao na potrebu očuvanja i negovanja mađarskog jezika.
On je izrazio očekivanja da će ovdašnji Mađari biti ravnomernije zastupljeni u institucijama države Srbije. Gost iz Mađarske posetio je i sunarodnike u obližnjem selu Mihajlovu, gde mu je domaćin bila republički poslanik Elvira Kovač. Posetio je i Lukino Selo i Belo Blato, gde složno žive Mađari, Slovaci, Bugari i Srbi.
Insistiramo na principima UN
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da će Srbija učestvovati na regionalnom forumu na Brdu kod Kranja ako predstavnici Albanaca sa Kosova i Metohije na tom skupu budu učestvovali u skladu sa principima UN, odnosno Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Tadić je poručio da integritet Srbije ne sme biti dovođen u pitanje na međunarodnim forumima ni na implicitan ni na eksplicitan način. Prema njegovim rečima, Srbija želi prisustvo kosovskih Albanaca na međunarodnim forumima, ali to učešće mora biti organizovano na način koji ne dovodi u pitanje teritorijalni integritet Srbije. „Ako na Brdu kod Kranja budu ispoštovani ovi principi, mi ćemo učestvovati“, rekao je predsednik Tadić.
Ganiću može da se sudi u BiH
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da se Srbija ne protivi da član ratnog predsedništva BiH Ejub Ganić bude izručen sudskim organima BiH. „Za Srbiju uopšte nije centralno pitanje da Ganić bude izručen Srbiji. Za Srbiju je glavno pitanje da se dogodi sudski proces“, rekao je predsednik Srbije u Beogradu. Ganića Srbija tereti za ratni zločin u u Sarajevu nad pripadnicima ondašnje JNA 1992. godine. On je 1. marta uhapšen u Londonu po zahtevu vlasti Srbije, a iz ekstradicionog pritvora je pušten, uz kauciju, na privremenu slobodu. Njegovo izručenje traže i Srbija i BiH.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
