Delegacija evropskog parlamanta/ Tonino Picula: Foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)U izveštaju misije Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) ističe se solidarnost sa protestantima, poziv na istragu i podrška “narodu i institucijama u sprovođenju reformi”. S obzirom da je odlučeno da se o ovom izveštaju ne raspravlja zasebno, nije jasno u kojoj će meri zaključci ove misije imati realne posledice.
U izveštaju se navodi da su sastanci sa različitim akterima, od predstavnika vlasti i opozicije do predstavnika civilnog sektora i medija, potvrdili da je u Srbiji izuzetno polarizovan politički pejzaž.
Evroposlanici su izrazili solidarnost sa “građanima Srbije, studentima i predstavnicima civilnog društva koji ostvaruju svoja demokratska prava i pozivaju na odgovornost, transparentnost i institucionalnu odgovornost”.
Sa druge strane, kao što je šefica ove misije Marta Temido naglasila i na konferenciji prilikom posete, vlast su pozvali da „obezbede hitnu, nepristrasnu i transparentnu istragu svih navoda o nepotrebnoj i nesrazmernoj upotrebi sile i ilegalnom nadzoru demonstranata“.
Takođe, napominje se da su poslanici EP dobili uznemirujuće izveštaje o “finansijskom, administrativnom i fizičkom pritisku na profesorsko-nastavničko osoblje i ograničenjima slobode medija”.
Svoju podršku evroposlanici su potvrdili i “srpskom narodu i institucijama u sprovođenju reformi”, ali, dodaje se pod uslovom da se obaveze ostvare uz opipljiv i održiv napredak, naročito u domenu vladavine prava.
U zaključku ovog izveštaja navodi se da će AFET „nastaviti pažljivo da prati političke događaje u Srbiji, uključujući probleme sa osnovnim slobodama i civilnim prostorom, koji će, zajedno sa informacijama dobijenim tokom posete, poslužiti kao osnova za rad na predstojećem godišnjem izveštaju EK o Srbiji“.
S obzirom da se o ovom izveštaju neće raspravljati posebno, već će biti uključen u godišnji izveštaj EP o Srbiji, pitanje je da li će i na koji način uspeti da utiče na vlasti u Srbiji, bilo da se radi o konkretnim potezima poput pokretanja istrage na koju je pozvala Temido, bilo o mehanizmima koji EK stoje na raspolaganju poput povlačenja sredstava iz Plana rasta.
Đurica: Materijal za sledeću političku rundu
Dragana Đurica, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS), za Danas ističe da se mora imati u vidu da ad hoc misija Evropskog parlamenta nema izvršni karakter, te dodaje da njen zadatak nije da presuđuje ili propisuje kazne, već da utvrdi činjenice na terenu i ukaže na ozbiljne probleme koji zahtevaju političku odgovornost i, tamo gde postoje navodi o zloupotrebama, nepristrasnu istragu.
“U tom smislu, neposredna posledica posete jeste politički poziv na hitnu i transparentnu istragu navoda o prekomernoj upotrebi sile i nezakonitom nadzoru. Ali to je politička poruka bez mehanizma prinude”, navodi naša sagovrnica.
Ona dodaje da to znači da je lopta sada kod vlasti i da sve zavisi od toga da li će institucije reagovati ozbiljno ili će ovaj poziv ignorisati.
“Iako Evropski parlament nema direktne instrumente pritiska, postoji indirektan politički i finansijski okvir i ovaj izveštaj će imati svoj dalji politički život”, kaže Đurica.
Naša sagovornica ističe da će se izveštaj pojaviti u martovskom izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji.
“Ako do tada ne bude vidljivog i transparentnog postupanja, formulacije će sigurno postati znatno oštrije. Takođe će sigurno biti uzet u obzir kada se do leta bude objavlijvao novi Izveštaj Evropske komisije o vladavini prava i na jesen Izveštaj o napretku”, pojašnjava Đurica.
Dodaje i da martovski izveštaj EP može uticati na stav država članica i dalji ton prema Srbiji, konkretno po pitanju odluka o daljem napretku i (ne)ovaranju ovih poglavlja i klastera.
“Evropska komisija može pitanje istrage povezati sa poglavljima 23 i 24 i ukupnom procenom stanja vladavine prava, a u krajnjoj liniji sve ovo može negativno uticati na dinamiku finansijske podrške kroz IPA fondove i Plan rasta”, kaže ona.
Navodi da je jasno da EU sada funkcioniše po principu “prvo rezultati”, te dodaje da “smo videli umanjenje iznosa finansijske podrške u nedostatku rezultata”, kao što je slučaj sa prvom tranšom Plana rasta.
“Dakle, misija sama po sebi ne uvodi sankcije, ali će njen politički efekat imati posledice. Drugim rečima, ništa nije automatski, ali ništa više nije ni bez političke cene”, zaključuje Đurica.
Podsetimo, ova poseta je bila organizovana u skladu sa rezolucijom Evropskog parlamenta o polarizaciji i pojačanoj represiji u Srbiji usvojenoj oktobra 2025. godine kojom se tražilo „da se na terenu proceni stanje demokratije, aktuelni protesti, napadi na demonstrante i represija protiv studenata, naučnih radnika, fakulteta i zaposlenih u javnom sektoru“.
U okviru redovnih procedura koje se tiču Srbije, nacrt godišnjeg izveštaja koji priprema izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula će biti predstavljen na proleće, dok će se pred EP naći juna.
Osim toga, EK na leto treba da odluči i da li će zaustaviti sredstva opredeljena za Srbiju u okviru Plana rasta, kako je prošle nedelje nagovestila evropska komesarka za proširenje Marta Kos.
Govoreći o mogućim narednim koracima same misije, sagovornica Danasa ističe da ona nema nastavak niti proizvodi automatske odluke ili sankcije.
„Formalno je završena. Međutim, politički proces tek počinje“, navodi ona.
Podseća da članovi delegacije mogu uticati na martovski izveštaj Evropskog parlamenta kroz amandmane i oštrije formulacije, pokrenuti raspravu na plenumu, postaviti pitanja Evropskoj komisiji ili čak inicirati novu rezoluciju ukoliko situacija eskalira.
„Drugim rečima, misija nije kraj, već materijal za sledeću političku rundu“, kaže Đurica.
Kao ključno pitanje navodi – šta vlast u Srbiji realno računa?
„Računa na to da Evropski parlament nema izvršnu moć, da Evropska komisija tradicionalno koristi oprezniji jezik i da će države članice u Savetu dati prednost stabilnosti i geopolitičkoj logici nad oštrim institucionalnim prelomom. Drugim rečima, računa na to da će EU kalkulisati“, ističe naša sagovornica.
Ipak, dodaje, treba imati u vidu da je odnos snaga unutar EU podeljen, te da deo država želi čvršći pristup, dok deo daje prednost stabilnosti.
„Zato ništa nije automatsko. Kratkoročno su moguće ograničene posledice, srednjoročno oštriji ton i reputacioni pritisak, a dugoročno: ili institucionalna korekcija u Srbiji ili dalja erozija kredibiliteta EU ukoliko pristanu na transakcije i žrtvuju vladavinu prava“, zaključuje Đurica.
Miletić: Iza ovih zaključaka stoje sve političke grupe u EP
Osnivač i izvršni direktor Balkans Forward fondacije Goran Miletić za Danas ističe da izveštaj i dalje ne koristi najteže kvalifikacije iako je to bilo moguće posle svih događaja tokom 2025. godine.
“Međutim, ono što je najveća vrednost je činjenica da iza ovih zaključaka stoje predstavnici svih političkih grupa u EP i sve što su naveli će morati da uđe u izveštaj o Srbiji bez uobičajenih formularcija i ublažavanja koje su posledica pregovora u kojima uglavnom EPP traži da se te formulacije ublaže”, navodi naš sagovornik.
Kako dodaje, kada ceo izveštaj bude usvojen, on će postati jasan putokaz za Evropsku komisiju i bice permanentan pritisak prema vlastima u Srbiji.
“Sa druge strane, ovo je bila prva ovakva misija i moguće je da će ih biti još, pa je odluka vlasti da se ne sastanu sa misijom bila potpuno nerazumna i kontraproduktivna i po samu vlast”, kaže Miletić
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
