Beograd i Priština bi na jesen mogli da uspostave direktni kanal saradnje, odnosno neku vrstu oficijalnih „crvenih telefona“ ili „bek čenela“ kao podršku praćenju i primeni dogovorenog u Briselu. O tome se već vode razgovori i očekujem da Priština prva izađe sa svojim predlogom, jer je jasno da ima puno problema u primeni postignutih dogovora, kaže za Danas analitičar Dušan Janjić.
p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }
U Kancelariji za KiM ni od Edite Tahiri, kosovske ministarke za dijalog, juče nismo dobili odgovor na pitanja da li im odgovara postojeći model dijaloga i rešavanja problema i da li ga i kako treba promeniti.
Prema Janjićevim rečima, poslednja kriza oko upotrebe srpskih ličnih karata na prelazima s Kosovom, dolascima srpskih zvaničnika i transportu opasnih materija je pokazala da je potrebno promeniti i format pregovaranja Beograda i Prištine. Kako kaže, koncept normalizacije neće biti napušten, uloga Brisela se neće brisati, ali se mora naći rešenje za neposrednije i efikasnije delovanje. On navodi da su identifikovani problemi.
– Obe strane na razgovore vode ogromne timove među kojima su predstavnici ministarstava, eksperti, zainteresovane kompanije, što dovodi do haosa u nadležnostima i različitim tumačenjima razgovora. Priština ima Editu Tahiri, koja je zadužena i za pregovore, koordinaciju primene dogovorenog, kao i za pregovore Kosova sa EU. Beograd ima i Marka Đurića, šefa Kancelarije za KiM, i Dragana Vladisavljevića, v. d. direktora Kancelarije za koordinaciju u pregovorima s Prištinom, a za pregovore sa EU tu je i Tanja Miščević i njen tim. Beograd nema glavnog pregovarača za poglavlje 35 koje je najvažnije. S druge strane, posle preuzimanja vođenja pregovora Federike Mogerini, ukinuta je kancelarija koja je organizovala tehničke sastanke dijaloga i pratila primenu. U situacijama kada dođe do problema, na sastanak i njihovo rešavanje mora se čekati slobodan termin Mogerinijeve – objašnjava Janjić.
Kako kaže, kada se stvari zakoče, potrebna je neka vrsta „crvenog telefona“ ili bek čenela i za to ima više ideja.
– Postoji ideja, kojoj je Priština bliža, a to je stvaranje užih, operativnih radnih grupa koje bi pregovarale i pratile primenu. Ili da Beograd i Priština imaju po jednu osobu zaduženu za praćenje i intervenisanje kada dođe do problema, kako sve ne bi zavisilo od Mogerinijeve i Brisela. Amerika i Brisel bi mogle da se slože oko oficijelnog bek čenela, odnosno specijalnih izaslanika ovlašćenih od obe vlade koji bi međusobno komunicirali i intervenisali – kaže Janjić. On dodaje da to ne mogu biti oficiri za vezu jer su oni zaduženi za konzularne i slične poslove. Kako Janjić objašnjava, te osobe bi imale i širi mandat koji bi podrazumevao pripreme za teme koje nisu na dnevnom redu kao i za bezbednosni paket pitanja o kojem niko u Beogradu ne govori jer, kako kaže, Srbija zvanično nije na putu u NATO, a bez garancija bezbednosti se ne može stvoriti atmosfera za primenu sporazuma.
Janjić navodi i da ovakva rešenja neće biti bez otpora i to briselske birokratije koja od tehničkih problema pravi politička. Kako je naveo, Mogerini nije razumela da kada se neko prihvati prava na intervenciju, on ima obavezu da uvek interveniše. Osim toga, prema njegovim rečima, biće otpora i od lobija sa obe strane zainteresovanih za svoje interese vezane za oblasti oko kojih se pregovara. Janjić očekuje da će Priština prva izaći s predlogom jer joj je u interesu da pokazuje da radi na svojoj državnosti, a da Beograd nema razloga da bude protiv poboljšanja vođenja dijaloga i rešavanja spornih situacija.
Vizna liberalizacija za Kosovo
Liberalizacija viznog režima za građane Kosova prilikom putovanja u EU se ne pominje mnogo u Briselu ovih dana, pisala je juče Koha ditore. Ona je prenela izjave neimenovanih funkcionera EU da „još čekaju“ i da ne žele da komentarišu tvrdnje iz Prištine da je Kosovo ispunilo sve kriterijume za ukidanje viza.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
