Ako bude primoran, za kada će Vučić raspisati izbore?

To kažu sagovornici Danasa, razrešavajući dilemu kada bi vladajućoj SNS a kad studentima u blokadi odgovaralo da se izbori održe, budući da se politička i društvena atmosfera ponovo uzburkala i iznove preti stabilnosti vlasti posle vidosvdanskog protesta studenata u glavnom gradu.

Ukoliko Vučić, glavni čovek vlasti, ne uspe da na nenasilan ili nasilan način obuzda građanski protesti započet 29. juna, a uz to dođe i do ozbiljnije građanske neposlušnosti i većih demonstracija koje neće prestati tokom letnjih meseci, on bi možda mogao i da poklekne i ispuni zahtev o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, iako ih je planirao za kraj 2026. ili pak početak 2027.

Bez obzira što će mu to poremetiti planove, on će to uraditi kada njemu, odnosno njegovoj vladajućoj SNS, bude najviše odgovaralo. Ekonomska podloga za eventualne izbore na jesen ili krajem godine se već sprema u vidu povećanja penzija već od novembra i povećenje minimalne cene rada od 1. januara.

Studentima u blokadi, kako se može pretpostaviti, održavanje izbora odgovara uvek, budući da su još 5. maja tražili njihovo momentalno raspisivanje i ne odustaju od toga. Izborna lista njihovoh kandidata, kako se može saznati, već je sastavljena, a osnove programa pročitane su na protestu 28 juna u Beogradu.

Oni samo moraju da urade jednu veliku i tešku stvar, a to je da uz građne, za koje se proteklih godina pokazalo da odustaju od protesta posle izvesnog vremena, održe što veći pritisak na vlast tokom letnjeg perioda.

Milomir Mandić, istraživač Demostata, za Danas kaže da ukoliko bi samo zavisilo od Vučića on bi verovatno najradije išao na izbore što kasnije tj. zajedno sa predsedničkim izborima 2027.

– Međutim, odluka o tome kada će se ići na izbore suštinski ne zavisi samo od Vučića, već tu imamo još najmanje dva faktora, a to su: dinamika društvene i političke krize koja se manifestuje kroz masovne proteste građana i drugi faktor je faktor međunarodne zajednice, pre svega mislim na Evropsku uniju – navodi on.

Ali, kako kaže, ukoliko bude primoran da ipak raspiše izbore ove godine, Vučiću bi najviše odgovaralo da oni budu što kanije ove godine, odnosno da se održe kao i oni 2023. u decembru .

Prema njegovim rečima, kada je reč o studentskom pokretu i opoziciji, njima bi više odgovaralo da izbori budu ranije, na primer, na jesen uz uslov da uspeju da okupe jedinstveni front zajedno sa političkim partijama opozicije, lokalnim grupama građana i ostalim aktivistickim udruženjima radi zajedničkog nastupa, zajedničke koordinacije i jedinstvene organizacije za te izbore.

– U suprotnom, teže će veliko nezadovoljstvo vlašću koje postoji moći da pretvore u pobedu na izborima.

Profesor Univerziteta u Novom Sadu, Bojan Pajtić, pak kaže da su izbori morali biti juče i da smo u fazi da god god oni bili donose pad režima.

– Društvo je u toliko velikoj krizi, da više čak i nije tema šta kome odgovara. Izbori su morali biti juče. Režim nema nikakav legitimitet, ne upravlja procesima u društvu. Vladajuća klika trenutno samo pljačka građane, razara institucije i čini sve da uništi univerzitet i uguši pobunu – kaže Pajtić.

Kako dodaje, od predsednika države su digli ruke i međunarodni činioci. On navodi primer toga što se Evropska komisija ogradila od njegovih laži da je imao sastanak sa Ursulom fon der Lajen.

– A do Trampa ne može da dođe ni lažno se predstavljajući na donatorskim konferencijama. U fazi smo u kojoj izbori, kad god bili, donose pad režima i oni će nastojati da izbori budu što kasnije, da bi što više opljačkali – zaključuje Pajtić.

Podsetimo, zakonski rokovi predviđaju da od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može da prođe manje od 45 ni više od 60 dana.