Kako blokada institucija na Kosovu utiče na Srbe?

Institucionalna kriza na Kosovu traje od parlamentarnih izbora koji su održani fenruara ove godine. Nakon objavljivanja rezultata bilo je jasno da će biti teško formirati bilo kakvu većinu za formiranje Vlade jer vladajuće Samoopredeljenje ovog puta nije dobilo apsolutnu većinu u parlamentu.

Ipak problem se pojavio već po pokušaju formiranja same Skupštine, jer opozicija nije želela da podrži kandidata Samoopredeljenja za predsednicu Skupštine Aljbuljenu Hadžiju.

Sedam meseci kasnije, u avgustu Dimalj Baša je izabran za predsednika Skupštine, ali se javio novi problem, a to je odabir potpredsednika parlamenta iz redova srpske zajednice.

Kako niko od predstavnika albanskih stranaka nije glasao za kandidate Srpske liste, postalo je nejasno da li je Skupština konstituisana, prema mišljenju Samoopredeljenja – jeste, dok je opozicija smatrala suprotno.

Ipak, vladajuća stranka našla je način da taj problem zaobiđe korišćenjem žreba i obezbeđivanjem većine za jedinog predstavnika srpske zajednice koji nije iz redova srpske liste i do tada ministra u tehničkom mandatu Nenada Rašića.

Time je početkom oktobra Skupština zvanično konstituisana, ali se nije napravio nikakav pomak u formiranju nove Vlade Kosova.

Cela ova kriza institucija traje oko devet meseci, a za to vreme državu vodi Aljbin Kurti kao premijer u tehničkom mandatu, sa dosadašnjim ministrima.

Za to vreme održani su i lokalni izbori koji su za Srbe na severu Kosova imali poseban značaj jer su doveli do povratka njihovih predstavnika na vlast u svim opštinama sa srpskom većinom.

Ipak, kako nema formirane vlade, a još uvek nije došlo ni do preuzimanja funkcija od strane novih gradonačelnika, pitanje je da li je i na koji način ova kriza uticala na srpsku zajednicu na Kosovu.

Andrić Rakić: Od vlade bez Samoopredeljenja se može očekivati zdraviji odnos prema Srbima

Projektna menadžerka NVO Nova društvena inicijativa Milica Andrić Rakić za Danas kaže da je odlaganje formiranja institucija štetno za sve zajednice na Kosovu.

„Ugrožene su plate i javne investicije, a ukoliko se budžet ne usvoji do kraja decembra, ugrožene su milijarde inostranih programa razvoja čiji sporazumi čekaju na verifikaciju kao i funkcionisanje desetine nezavisnih institucija koje čekaju na imenovanja ili budžete“, poašnjava naša sagovornica.

Ona ističe da je istovremeno većina odluka tehničke vlade i pravno upitno, posebno nakon odluke Vrhovnog suda koji je potvrdio da ministri u tehničkom mandatu ne mogu da proglašavaju podzakonske akte.

Govoreći konkretno o srpskoj zajednici Andrić Rakić navodi da je u procesu formiranja Skupštine bilo pokušaja da se načine presedani koji bi ugrozili prava većine srpskih poslanika da dobiju funkcije u parlamentu ili imenuju kandidate za funkcije u parlamentu.

„Jedan od tih pokušaja je sprečen, kada je Ustavni sud presudio da Skupština nije konstituisana bez potpredsednika iz srpske zajednice, dok se na drugu presudu, o pravu imenovanja kandidata za potpredsednika u situacijama kada nijedan kandidat koji predlože srpski poslanici nije prihvatljiv skupštinskoj većini, još uvek čeka“, kaže sagovornica Danasa.

Ona naglašava i da pored posledica u vezi sa budžetom koje pogađaju sve, drugih specifičnih problema nema za srpsku zajednicu nema, osim što bi, dodaje, ukoliko dođe do formiranje vlade bez Samoopredeljenja potencijalno mogao da se očekuje nešto zdraviji odnos prema srpskoj zajednici.

Biševac: Blokada usporila dijalog Beograda i Prištine

Predsednik Srpskog narodnog pokreta Milija Biševac za Danas navodi da je dugotrajna blokada institucija direktno usporila dijalog između Beograda i Prištine i dodatno pogoršala položaj Srpskog stanovništva na Kosovu.

„U vakuumu koji je nastao, Vlada u tehničkom mandatu nastavila je da sprovodi politike represije, pre svega zarad unutrašnjih političkih poena, a ne zbog stvarnog interesa građana“, kaže naš sagovornik, te dodaje da su Srbi prvi na udaru takvog pristupa – bez jasnih garancija, bez institucionalne zaštite i bez mogućnosti da se njihovi problemi artikulišu kroz stabilne mehanizme vlasti.

On smatra da poseban problem predstavlja i nefunkcionalnost Srpske liste, koja je, umesto da bude faktor stabilnosti i politička prekretnica u formiranju vlade, postala deo blokade.

„Ona je imala realnu šansu da stvori bolju pregovaračku poziciju za svoj narod, ali je zbog nedostatka poverenja i odbijanja drugih političkih aktera da sa njima sarađuju – pre svega zbog čestog povezivanja sa kriminalnim krugovima – potpuno izgubila političku težinu. Rezultat njihove politike je potpuna izolacija, a posledice te izolacije snose obični ljudi“, kaže Biševac.

Zbog svega toga, dodaje on, Srbima su potrebni novi politički predstavnici – ljudi koji će se stvarno boriti za srpske interese, kako u institucijama u Prištini, tako i pred međunarodnim predstavnicima. To treba da budu, tvrdi on, predstavnici koji će razgovarati, a ne samo naređivati, koji će graditi poverenje, a ne strah, koji će donositi rezultate, a ne izgovore.

„Jedinstvo koje Srpska lista često pominje postoji samo na papiru. U stvarnosti, nema dijaloga ni među samim Srbima, a kamoli zajedničke strategije. Bez otvorene rasprave, bez uključivanja različitih glasova i bez stvarnog jedinstva zasnovanog na poverenju – nema političkog napretka“, tvrdi sagovornik Danasa.

Biševac naglašava da je vreme je da se otvori prostor za novu politiku i nove ljude koji će moći da povrate dostojanstvo srpskoj zajednici na Kosovu.