Kako je dijalog Beograda i Prištine postao samo platforma za izjave Petkovića i Bisljimija?

U okviru dijaloga posredstvom Evropske unije, u četvrtak, 11. septembra, održan je drugi trilateralni sastanak od kako je na mestu specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine postavljen Piter Sorensen.

Kao i na prethodnom, ali i na onima koje je vodio Miroslav Lajčak, nije bilo značajnih pomaka.

Nakon sastanka direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petar Petković je istakao da je glavni zahtev srpske strane bio formiranje Zajednice srpskih opština.

„Ako nema zajednice, postavlja se pitanje opstanka Srba na Kosovu i Metohiji. To je za nas sada već humanitarno pitanje jer narod ne može da izdrži teror koji trpi od Kurtijeve policije i režima“, rekao je Petković, dodavši da je Bisljimi odbio da odgovori na pitanje da li Priština prihvata evropski nacrt statuta ZSO.

S druge strane, kosovski pregovarač, Besnik Bisljimi je optužio Beograd da blokira napredak u vezi sa komisijom za nestalie, tvrdeći da se Srbija povukla iz sporazuma o mandatu za zajedničku komisiju postignutog krajem decembra prošle godine.

„Ideja danas je bila da prvo ostvarimo napredak u osnivanju zajedničke komisije za nestale osobe, a zatim da imamo sastanak gde obe strane – Beograd i Priština – daju konkretne predloge, kako bi deseta verzija plana sekvenciranja mogla da postane prihvatljiv plan za obe strane“, rekao je Bisljimi.

Iako tehnički nije bilo nikakvog napretka nakon poslednjeg sastanka, i Petković i Bisljimi su iskoristili priliku da okrive drugu stranu za nesaradljivost.

Sa druge strane, sam dijalog ne daje rezultate već nekoliko godina, pa se postavlja i pitanje spremnosti same EU da doprinese i rukovodi procesom normalizacije Beograda i Prištine.

Mijačić: Nije realno očekivati značajnije pomake

Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) za Danas ističe da je dijalog godinama u zastoju.

“Sa dolaskom Kurtija na mesto premijera sve je teže bilo doći do bilo kakvog dogovora. I pored ogromnog pritiska Nemačke, Francuske i EU da se postigne Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov aneks u Ohridu, njihiva implementacija nikada nije zaživela”, kaže naš sagovornik.

U međuvremenu, dodaje on, često se nazadovalo i u realizaciji tehničkih sporazume.

“Kada bi i bili postignuti novi sporazumi to ne bi vodilo do rasta poverenja među stranama i do smirivanja situacije na terenu”, kaže Mijačić.

Naš sagovornik naglašava da su okolnosti nakon Ruske agresije na Ukrajinu i pozicija Srbije prema tom sukobu takve da je Srbija izgubila političku podršku moćnih zemalja sa Zapada, što je, dodaje on, Kurti iskoristio i promenio okolnosti života srpske zajednice na Kosovu uvodjenjem policijske i institucionalne represije.

“Takvo ponašanje Vlade Kosova niti EU, niti zemlje članice, pa ni SAD nisu našli načina da suzbiju i ograniče, tako da smo došli do toga da je dijalog izgubio smisao jer ne rešava probleme srpske zajednice, niti dovodi do normalizacije odnosa”, pojašnjava Mijačić.

Govoreći o sastanku koji je održan u četvrtak sagovornik Danasa kaže da se radi o tehničkoj rudni pregovora u kojoj se rešavaju pitanja od značaja za život ljudi.

“Ponekad se desi da dodje do nekog pomaka, u trenutnoj situaciji političke krize na Kosovu to nije realno očekivati. Evidentno postoji problem pripreme i formata ovih sastanaka, a dolazak Sorensen nije doneo novu energiju u dijalogu”, navodi on.

Mijačić zaključuje da nije realno očekivati značajnije pomake u dijalogu u narednom periodu, svakako – ne do kraja godine.

Biševac: Dijalog postao politički alat

Predsednik Srpskog narodnog pokreta Milija Biševac takođe isitče da se dijalog sprovodi samo formalno, dok nema nikakav efekat.

“On je postao talac šireg političkog konteksta – ni Beograd ni Priština trenutno nemaju realni interes da naprave ozbiljan kompromis. Beogradu odgovara status quo, jer Kosovo koristi kao unutrašnju političku temu, dok Priština pokušava da nametne svoju poziciju i ostvari priznanja bez ustupaka”, tvrdi naš sagovornik.

Sa druge strane on dodaje da i EU snosi deo odgovornosti jer nema “ni jedinstven pristup, ni mehanizme pritiska, pa često samo “održava proces u životu”, bez ikakvih posledica za neispunjavanje dogovora”.

“Na terenu, međutim, realnost je drugačija – vidljivo je sprovođenje Ohridskog sporazuma za koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da ga nije potpisao, a u praksi se on primenjuje. To se vidi kroz gašenje srpskih institucija na severu Kosova, što kod naroda stvara osećaj da posle svake runde dijaloga Srbi samo gube”, kaže on i dodaje da je sada najveći strah da će sledeći na udaru biti zdravstvo i prosveta, jer Priština do kraja godine planira da zatvori sve srpske institucije na Kosovu.

Biševac navodi da EU kao garant Briselskog sporazuma, ni u jednom trenutku nije preuzela ozbiljne mere ni prema Beogradu ni prema Prištini, te da se nije potrudila da obezbedi status normalnog života Srbima na Kosovu.

“Umesto toga, od početka rata u Ukrajini i pregovora o Ohridskom sporazumu, EU je proces praktično prepustila Prištini, jasno stavljajući do znanja da nema volje da obezbedi balans. A jasno je i da Priština ne želi Srbe na terenu, već upravo koristi takav prostor da sprovodi jednostrane poteze”, tvrdi sagovornik Danasa.

Zbog toga je, smatra on, dijalog postao više politički alat nego iskren proces normalizacije odnosa, dok na terenu ljudi svakodnevno gube institucije i osećaj sigurnosti.