Kako Kfor određuje crvene linije na Kosovu?

Barduani je u intervjuu za Radio Kim naglasio da za problem Kosova ne postoji vojno, već samo političko rešenje.

U rizike koji mogu dovesti do iznendnog rasta tenzija Barduani je ubrojao stalne izazove u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, percepciju bezbednosti lokalnih zajednica, te sklonost ka upotrebi zapaljive retorike i rasprostranjene dezinformacije.

Imajući to u vidu, kao i povezanost bezbednosti na Kosovu sa stabilnošću celog regiona Zapadnog Balkana, on je rekao da je „osnovni zadatak Kfora i ujedno glavni izazov“ – stvaranje uslova za konkretan i delotvoran politički i diplomatski dijalog.

Prema njegovim rečima, nema neoborivih dokaza da na severu Kosova deluje civilna zaštita ili neka druga slična grupa.

Barduani je kazao i da Kfor nije primetio bilo kakve značajne promene u aktivnostima ili opštem držanju Vojske Srbije duž srpske strane administrativno-granične linije.

Barduani ne sumnja da će nerešena politička pitanja nastaviti da utiču na bezbednost na Kosovu i regionalnu stabilnost.

„Dijalog uz posredovanje Evropske unije ostaje jedini vredan okvir za rešavanje otvorenih pitanja i nalaženje rešenja u korist svih zajednica na Kosovu“, rekao je Barduani i dodao da će Kfor nastaviti da pruža podršku tom procesu.

Na pitanje postoje je li „crvene linije“ nakon kojih bi Kfor morao da interveniše, Barduani je rekao da je odgovor istovremeno i jednostavan i složen.

„’Crvena linija‘ za Kfor je svaka pretnja – stvarna ili percipirana – koja ugrožava bezbednost i sigurnost svih ljudi i zajednica koje žive na Kosovu, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, veru ili politička uverenja“, kazao je Barduani.