Kako su protesti postali jedan od glavnih problema društva?

Rezultati istraživanja mnogo zavise od toga kako ste postavili pitanje, a teško se može očekivati da pitanje bilo otvoreno, odosno da su građani pitani šta mislite da je največi problem u Srbji, pa su oni sami od sebe naveli proteste, kažu sagovornici Danasa komentarišući kako se protesti u istraživanju javnog mnjenja našli visko na listi problema.

Prvo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da su građani, prema podacima poslednjeg istraživanja u koje je imao uvid, kao jedan od glavnih problema u državi naveli nasilne proteste, a onad je to isto potvrdio i konsultant agencije za istraživanje javnog mnjenja IPSOS-a Srđan Bogosavljević.

Bogosavljević je gostujući na RTS naveo da istraživanja ukazuju na promenu prioriteta među građanima kada su u pitanju najveći društveni problemi.

– Dok je nezaposlenost nekada bila dominantna briga, sada je gotovo nestala sa liste – navodi on.
Međutim, Kosovo i Metohija i dalje je među glavnim temama, dok je sustižu korupcija i protesti.

– Protesti su u novembru ove godine dospeli među tri najveća problema, sa 10 odsto građana koji ih vide kao ključni izazov. Ovi stavovi zavise i od političke opredeljenosti – proopozicioni glasači ističu korupciju, dok provladini glasači kritikuju proteste“, pojasnio je Bogosavljvić.

S obzirom na to da se u Srbiji protestuje već dugo, postavlja se pitanje otkud baš sada i da baš ovi protesti toliko budu važni građanima, odnosno da ih vide kao veliki problem, ili su bili i prethodni ali je tu informaciju Vučić ranije zadržavao za sebe, a sada želi da time postigne pozitivan efekekat za sebe.

Pitanje je i da li je toj “važnosti” doprinelo i to što su pojedini mediji bliski vlasti uživo prenosili proteste, pogotovo one na kojima su se pojavilljivale grupe maldića u crnom koji su na tim medijima predstavljani kao zabrinuti građani kojima demonstranti onemogućavaju kretanje.

Dejan Bursać, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, za Danas kaže da su dve mogućnosti za to kao su protestu dospeli visoko na listu prioriteta građana.

– Jedna se odnosi na političku strategiju odnosno komunikacionu strategiju SNS. Kad pogledate medije kroz koje SNS komunicira primarno sa svojim glasačima (jer je SNS razvio strategiju u poslednih nekoliko godina da se primarno obraća svojima (oko dva miliona njih) i pokušava da svoje biračko telo održe mobilisano), tu se protesti zasta predstavljaju kao ogroman problem. I to zbog nekih ljudi koji iz čista mira blokiraju Srbiju i hoće da tako unesu nestabilnost, zamenjujući teze i zanemarujući potpuno šta se desilo u Novom Sadu gde je 15 ljudi izgubilo život. Delom to verovatno i jeste posledica te medisjek presije funkcionera SNS i njima bliskih medija – ukazuje on.

Kada je reč o drugoj mogućnosti, Bursać navodi da mnogo zavisi od toga kako ste postavili to pitanje.

– Ne verijem da je pitanje bilo otvoreno, odosno da su građani pitani šta mislite da je največi problem u Srbji, pa su oni, eto tako, sami od sebe naveli proteste. Pretpostavljam da je verovatno bilo poludirigovano pitanje, gde vam anketar navede nekoliko opcija, a ta opcija protesti je verovatno ciljano navedena među prvima, kako bi se ljudi koji odgovaraju na upitnik uhvatili za nju i kako bi Vučić onda to mogao da prenese u svojim javnim obraćanjima – kaže on.

Dok urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović dodaje još jedan aspekt.

On skreće pažnju na to da izjave Vučića i Bogosavljevića ne treba tretirati kao dva različita, a pogotovo ne nezavisna pola i izvora, već kao deo jedne i jedinstvene medijsko-političke strategije odbrane i zaštite Vučićevog rejtinga i apsolutne vlasti.

– I u tom smislu se treba podsetiti da poluistine često mogu biti gore i opasnije od laži – konstatuje on za Danas.

Prema njegovom rečima, u konkretnom slučaju, ovakvo fokusiranje na temu protesta u drugi plan baca ono što je te proteste izazvalo, odnosno što im je bio povod i uzrok.

– A taj povod su poslednjih meseci, tj. poslednjih godinu dana, bile izborne nepravilnosti, obnovljeni pokušaj otvaranja rudnika litijuma i pad nadstrešnice u Novom Sadu – u i svim tim slučajevima evidentna je i očita umešanost i odgovornost vlasti. Što se isturanjem u prvi plan samih protesta (koji inače imaju različite oblike i povode širom Srbije), a pogotovo njihovim tematizovanjem na način na koji to rade režimski mediji i analitičari, pomera kao tema i zamenjuju uzrok i posledica. Drugim rečima, vlasti je u direktnom interesu da tema javnosti budu protesti, a ne ono što ih je izazvalo – zaključuje Vukadinović.

Podsetimo, deo građana Srbije predvođen neformalnim grupama i opozicijom već mesec dana izražavaju nezadovoljstvo zbog tragedije u Novom Sadu, ali i izbog namere vlasti da sruši Stari savski most.