Kakva će biti reakcija SAD na beg kineskih špijuna sa poternice FBI iz kućnog pritvora u Srbiji?

Sve što su do sada otkrili istraživački novinari i ono što tvrde pravnici i poznavaoci, udaljava nas od ideje da se radi o slučajnosti i propustu, počevši od utvrđivanja kućnog pritvora pod elektronskim nadzorom umesto zatvorskog, sinhronizovanog bekstva sa različitih adresa a da to sofisticirani sistem elektronske narukvice ne zabeleži na vreme, činjenica da je za takvu akciju bila potrebna pomoć spolja, o čemu je pisao BIRN, pa do juče objavljene informacije do koje je došao Insajder, da je poternicu za špijunskim dvojcem nadležni sud raspisao tek 11 dana nakon njihovog bekstva iz pritvora.

SAD i dalje ćuti o ovom skandalu, ali su zato kineske vlasti od trenutka hapšenja imale vrlo jasno šta da kažu. Prema pisanju BIRN-a, odmah nakon hapšenja agenta Guanghaja i njegovog saradnika Milera, ambasador Kine u Beogradu sastao se sa Aleksandrom Vučićem i oštro negodovao zbog hapšenja Guanghaja, za koga je kazao da je „naš agent, dobar agent“. Vučić je sa ambasadorom imao još nekoliko susreta, u sklopu pripreme za posetu Kini i razgovore sa predsednikom Sijem, i pre i posle bekstva agenata.

U istom pravcu vode i nezvanične priče upućenih izvora Danasa, da su obojica odmah po bekstvu, avionom otputovala za Kinu, a da im je dokumente sa lažnim podacima dostavila upravo Ambasada NRK.

Advokat Božo Prelević je uveren da tu „nikakvog bekstva nije bilo“, te da se radi o „jednostavnoj trgovini“, što potvrđuje i poseta Aleksandra Vučića Pekingu.

„Vučić je čovek koji svaki put kad se pojavi kaže neistinu a mi sada razmišljamo da li je bilo bekstvo ili nije. To može da se proda pasioniranom gledaoci Informea, ali bilo kom razumnom čoveku ne. Ako pravite budale od sopstvenih građana, za takve stvari ne možete Amerikance praviti budalama. Jasno je šta se tu desilo, i što su jedni zadovoljni a drugi ne, jasno je i ko je to uradio, jasno je to kretanje Srbije ka Kini. Nije to jedina stvar koja je besmislena, mi smo nažalost postali taoci jednog ucenjenog čoveka, koji neće ustuknuti da cela Srbija plati njegove abnormalne poteze. Ali, ja mislim da se on opet preračunao, on je čini mi se video da neće biti ustupaka njemu lično od strane američke administracije, štagod da je uradio da ne bi bilo ustupaka. Pošto je njegova pozicija takva da se odlučuje na represiju, onda je sasvim logično što je učinio uslugu Kinezima i sasvim logično to što on sebe u budućnosti ne vidi uz SAD nego tamo gde mu garantuju bezbednost. Dakle, on je samo istrgovao na račun svih Srba, a u svoju korist“, eksplicitan je Prelević.

On dodaje i da je samo nepoznanica kakva će biti reakcija američke administracije u odnosu na njegov potez.

„A ja se nadam da će SAD promeniti svoju katastrofalnu politiku da kažnjava narod za bezobrazluk njihovog predsednika“, zaključuje Prelević.

Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku napominje da koju god verziju uzmemo kao izvesniju, bilo da se radi o nemaru institucija ili o pomaganju u bekstvu, obe govore da je stanje u našim državnim institucijama veoma loše.

„Najpre, bekstvo je izvedeno sa dve različite lokacije, gotovo istovremeno, a pre toga imamo preinačenje pritvora u kućni pritvor, za osobe koje su vrsni obaveštajci i za koje može da se pretpostavi da to mogu da izvedu. Dakle, državne institucije su u samom startu olakšale, ako ne omogućile, da se to bekstvo desi. Skloniji sam verziji da se radi o nekoj vrsti olakšavanja bekstva, iz vrha vlasti pa kroz institucije, s obzirom da su one pod direktnom komandom političkog vrha“, smatra Petrović.

Iako, kako navodi, Vašington još uvek vaga kako će da reaguje, on navodi da odgovor može da se kreće od najblažih, poput protestne note, te da se sve to završi u nekoj polutajnosti.

„Reakcija može da bude i oštrija, da američki zvaničnici javno istupe i ukažu na propuste ako ne i na namerno pomaganje vlasti u Beogradu u bekstvu dvojice špijuna. Od ozbiljnijih mera može da bude ograničavanje vojno-bezbednosne saradnje, mogu da zahtevaju istragu i utvrđivanje odgovornosti pojedinaca iz državnih institucija koji su omogućili ili pomogli, a mogu da traže da u toj istrazi učestvuje FBI ili neka druga državna agencija i da nadzire kako se to istraga odvija. Krajnja mera je primena takozvanog „Magnitski akta“, koji omogućava da strani zvaničnici, pojedinci koji su umešani, budu stavljeni na listu sankcija. Nisam siguran da će SAD ići tako daleko, jer još uvek vlada mišljenje da ukoliko ovu vlast previše pritisnu da će ona u potpunosti da se okrene istočnim despotijama, autokratijama poput Kine i Rusije. Mislim da će naći neku srednju meru“, navodi Petrović, kao i mogućnost da SAD zahteva od EU da izvrši neku vrstu pritiska na Srbiju.

Međutim, naš sagovornik naglašava da je Americi dosta stalo, jer Kinu vidi kao velikog rivala, mnogo većeg nego Rusiju, tako da ovo može biti važan slučaj.

„Jer iako je na mikro nivou, šalje se signal da se Srbija više svrstava uz Kinu a ne uz zapad. Mikroslučajevi, dakle mogu biti značajni u vreme velikih geopolitičkih rivalstava. Srbiji nikada na zapadu nisu verovali, posebno njenim bezbednosno- obaveštajnim službama, uvek su sumnjičavi da li Srbija poštuje pravilo treće strane. Ova vlast je pokušala sa Trampovom administracijom da ojača te odnose SAD i Srbije, ali nakon onog Vučićevog fijaska, kada je pokušao gotovo nelegalno da uđe na skup, i posebno nakon skandala sa Generalštabom, kada je američka štampa pisala da se radi o korupcionaškoj aferi, to nije uspelo. Ovo sada samo doliva ulje na vatru, i sada može samo dodatno da poremeti te odnose, posebno u oblasti saradnje i razmene obaveštajno-bezbednosnih podataka, u borbi protiv organizovanog kriminala. To sve pokazuje da se Srbiji definitivno ne može verovati i da ona nije pouzdan partner u toj vrsti saradnje, a u toj vrsti saradnje poverenje je izuzetno važno, jer se dosta toga odvija neformalno uz veliku dozu poverenja“, zaključuje Petrović.

Trgovac uticajem

„Po nas, kada pokušavate da se pozicionirate kao trgovac uticajem i kada ste dobri sa svima, niste dobri ni sa kim i drugi vas percipiraju tako. Imate države koje su pokušavaju slično, kao Emirati ili Katar. U trenutku kada je Srbija dosta radila na ostvarivanju tog strateškog partnerstva sa SAD, ovo može biti klip u tim zupčanicima koji će sve to usporiti“, napominje Dragoslav Rašeta.

Agenti – kradljivci tehnologija

Slično je shvatanje i Dragoslava Rašete iz Novog trećeg puta, koji napominje da, iako se radi o individualnom slučaju koji ne izgleda mnogo bitan na krupnijem strateškom planu, SAD, a naročito Trampova administracija (ali i ostale u 21. veku) veliki značaj pridaju intelektualnim krađama i krađama tehnologija koja se odvijaju od strane Kine.

„Time su se bavila i ova dva agenta, ne samo ono za šta ih tereti kineska vlada, a to su skulpture koje su pogrdne po suprugu Si Đinpinga, nego su pokušavali da kupe i različite radarske sisteme, projektile na vrnom tržištu. Imali smo nedavno veliku sagu u američkoj mornarici koja se završila tako što je običan vojnik za sumu od 2.000 dolara prodao poverljiva dokumenta kineskom agentu. Tako da su to veliki problemi za SAD, ali i za Srbiju koja pokušava da balansira i da bude dobra sa obe strane, pa smo, nakon hapšenja i zahteva za izručenjem, imali veliki pritisak i ambasadora i kineskog predsednika, kada se Vučić sreo sa njim.To stavlja Srbiju u nepovoljan položaj i pokazuje koliko je ta strategija, pokušaj da se održi ista distanca između SAD i Kine koje se neminovno kreću ka intenziviranju sukoba u svim sferama, od ekonomije, vojne, diplomatije, kritičnih sirovina, gde imate Stejt department koji se ne libi da bude agresivan kada kažnjava u svom diplomatskom delovanju, ovo može proizvesti neke posledice“, objašnjava Rašeta.