Kakvu poruku šalje američka administracija odlukom da povuče nominaciju Marka Brnovića za ambasadora u Srbiji?

Da podsetimo, američki predsednik Donald Tramp nominovao je Brnovića, republikanca iz Arizone, za mesto ambasadora u Srbiji krajem marta, a mesec dana kasnije na sajtu Kongresa objavljeno je da je Komitet za spoljne poslove Senata zvanično primio nominaciju na potvrđivanje. Međutim proces odlučivanja nije ni počeo, pa je 2. oktobra objavljena informacija da predsednik SAD povlači njegovu kandidaturu. Bez navođenja razloga povlačenja Brnovićeve nominacije.

*Verski bekgraund i duboka država

Sam Brnović je u kratkoj izjavi za neke beogradske medije naveo da kako se proces odugovlačio, postalo je jasno da birokrate duboke države ne žele da bilo ko sa političkim, etičkim i verskim bekgraundom poput njegovog obavlja ambasadorsku dužnost u Srbiji.

„Kada se sve sagleda, verujem da je to što ću biti blizu porodici i prijateljima u Arizoni i pronalaziti mogućnosti za ostvarenje bitnije uloge na domaćem planu najbolji put za mene u ovom trenutku – kazao je Brnović za Kurir.

*Šamar i poruka Vučiču i ekipi

Međutim, kako Danas nezvanično saznaje, jedan od razloga zbog koga je Brnović povukao kandidaturu je njegovo neposredno i posredno saznanje o Vučičevoj vlasti i namere da se možda ponovo kandiduje na izborima za Senat.

„Njegova odluka svedoči o njegovom političkom i ljudskom integritetu. Retki ljudi u poltici povlače potez, poput ovog. To jeste šamar i poruka Vučiču i ekipi“, kaže Nebojša Vujović, bivši ambasador za Danas, a bivša ambasadorka Latinović objašnjava da kada vlada jedne zemlje uputi parlamentu, odnosno Kongresu zvanican zahtev za razmatranje i davanja odobrenja za imenovanje predloženog kandidata, to podrazumeva da su predhodne procedure okončane.

*Poruka SAD je da će se odnosi sa Srbijom održavati na nivou otpravnika poslova do daljnjeg

U tradiciji američke politike je, kako naša sagovornica kaže, da ceni odlučnost i jasno definisan stav o važnim međunaodnim događajima.

„Kada jedna vlada ne žuri da pošalje svog ambasadora u odnosnu državu, onda je to jasna poruka da u tim odnosima nešto ne valja i ne funkcioniše kako bi trebalo. U ovom slučaju do povlačenja predloženog kandidata za ambasadora u Beogradu, dolazi samo par dana nakog razgovora Rubio-Vučić, do kojeg je došlo na zahtev Rubia. Očigledno da Rubio nije bio zadovoljan odgovorima, objašnjenjima koje je dobio od Predsednika Vućića. Otuda i ova odluka o povlačenju nominacije i jasna poruka da će se odnosi sa Srbijom održavati na nivou otpravnika poslova do daljnjeg“, navodi naša sagovornica .

To do daljeg, kako kaže, prvenstveno zavisi od nas i ispunjenja onoga što se od nas očekuje.

„Američka strana je bila strpljiva i odlagala je uvođenje sankcija NIS, sedam meseci u očekivanju da ćemo predložiti rešenje za promenu vlasničke strukture NIS, jer rešavanje tog pitanja nije stvar samo ruske i američke strane, već pre svega naše, zbog činjenice da Srbija ima preko 37 odsto vlasništva u toj kompaniji. Nerešavanje tog pitanja, Srbija dovodi sebe u situaciju da bude „poligon“ za odmeravanje uticaja velikih u regionu, a koju je trebala da izbegne“, navodi Latinovićeva.

Ona podseća i da SAD još nisu imenovale ambasadore u BiH, Albaniji i Pristini, što može biti najava da one nisu zadovoljne stanjem u regionu u koji su tako puno uložili, pre svega preko mirovnih snaga i drugih aktivnosti na planu bezbednosti.

*Srpskom režimu, nikako ne ide sa Trampovim režimom

„Zar zaista neko treba da pomisli da Tramp nije mogao da progura „nesrećnog“ Brnovića za ambasadora u jednu Srbiju? Taman posla. Lično mislim da se sam Brnović dobro preračunao, da je za to imao dovoljno vremena, i da mu je neki drugi posao korisniji. Mogu pretpostaviti da je došao do zaključka da on ovde ništa ne može da učini važno za svoju karijeru i za svoju zemlju SAD. Što neko u njemu vidi „velikog Srbina“ a ne Amerikanca, to je druga stvar“, primećuje za Danas Srećko Đukić, bivši diplomata.

On ocenjuje i da se nekako dolazi do zaključka da srpskom režimu, nikako ne ide sa Trampovim režimom.

„A toliko su se nadali, u zvezde kovali Trampa, pa je i Vučić tvrdio kako je u njegovoj Srbiji Tramp najpopularniji u svetu. Ali mu nikako ne ide sa tramizmom. Beše Florida, NIS, Njujork, Brnović,… od nemila do nedraga, i nikako drugačije ne može ni biti“, ocenjuje Đukić i dodaje da se dešavaju povlačenja kandidature za amasadora, ali dosta retko, a naročito je nemoguće da kandidat za ambsadora ne prođe kada iza njega stoji šef države.

*Jedan od razloga može biti privatna poseta predsednika Vučića Floridi

Mihajlo Brkić, potpredsednik Srbija centra i bivši ambasador, tvrdi da je od samog početka bilo jasno da nešto škripi sa dolaskom Marka Brnovića u Beograd, jer se on, iako je predložen još krajem marta za ambasadora SAD u Srbiji nije pojavio pred spoljnopolitičkim odborom Senata sve do septembra.

„Pošto se radi o neubičajeno dugom periodu, povlačenje njegove nominacije predstavlja logičan korak. Cela ta, svakako neobična, situacija može da bude uzrokovana i unutrašnje političkim razlozima u SAD, kao i razlozima koji su u vezi sa samim predloženim ambasadorom, ali može da reflektuje i trenutno stanje ukupnih bilateralnih odnosa SAD i Srbije. Unutrašnje politički razlozi u SAD bi se mogli ticati želje Trampove administracije da u potpunosti ovlada strukturama Stejt Departmenta koje su, nije tajna, bile jedna od ključnih tačaka otpora demokratske administracije povratku Republikanaca i Trampa u Belu kuću“, primećuje Brkić.

Ċinjenica da nema ambasadora SAD ni u Srbiji ni u BiH već više od pola godine, kako dodaje naš sagovornik, može da bude posledica želje Trampove administracije da korenito promeni politiku bivše demokratske administracije prema, u zapadne strukture neintegrisanim državama Zapadnog Balkana, BiH i Srbiji.

„Možda, američka administracija želi da bolje pripremi svoje nove ambasadore za ove dve zemlje. Razlog povlačenja Brnovića bi se mogao ticati i ličnosti samog predloženog ambasadora. Možda on nije prošao neke bezbednosne provere, ili, budući da je srpskog porekla, možda je u Stejt Departmentu procenjeno da bi pokazao previše naklonosti prema našoj strani. Međutim, uvek postoji i mogućnost da je i naša strana sugerisala američkoj da iz nekog razloga ne bi prihvatila novog ambasadora, ili da je sam g. Brnović odustao od nominacije, jer ga taj angažman remeti u profesionalnom, ili privatnom životu, budući da on nije karijerni diplomata“, navodi Brkić.

Prema njegovim rečima treći razlog povlačenja nominacije Brnovića za ambasadora SAD u Srbiji je svakako politički najizazovniji za našu stranu, a to je da je kvalitet naših bilateralnih odnosa umanjen neuspelom, navodno privatnom, posetom predsednika Vučića Floridi u maju mesecu.

*Ukoliko SAD ubrzo ne predloži novog kandidata, to će ukazivati na pogoršanje bilateralnih odnosa

„Dodatno je primetno i to da šef naše delegacije nije prisustvovao svečanoj večeri sa državnim sekretarom SAD Markom Rubijom u septembru, tokom zasedanja GS UN u Njujorku, kako god da je naša strana objašnjavala razloge za taj izostanak. Ukoliko ne bude ubrzo novog predloga za ambasadora SAD u Srbiji, to će svakako ukazivati na pogoršanje bilateralnih odnosa. Ličnost predloženog novog ambasadora, kada dođe do te nominacije, će sa druge strane odražavati i smer kretanja i kvalitet odnosa administracije predsednika Trampa prema predsedniku Vučiću“, ocenjune potpredsedik Srbija centra.

*Trampovo očekivanje od diplomatske službe je i Nobelova nagrada

Milovan Božinović, bivši ambasador, smatra da u ovom trenutku ne postoje potrebne informacije za kvalifikivano tumačenje ove odluke američke vlade.

On, ipak, primećuje da Srbiji decenijama nedostaju stabilno dobri odnosi sa SAD i da je to izazov sa kojim sve naše vladajuće garniture nisu znale da se nose.

„Uloga Amerike tokom raspada SFRJ, ali i jedno dublje ukorenjeno antizapadnjaštvo, poništavalo je određene pomake kojih je povremeno bilo. Valja primetiti da sadašnja vlast očigledno manevriše da bi sugerisala nekakvu novu blizinu sa SAD, ali sve se to gubi u kontradikcijama jedne spoljne politike koja sistemski petlja da stabilizuje svoj kurs – na primer članstvo u EU – i da na tom kursu bude delotvorna. Od toga smo daleko“, ocenjuje Božinović.

Sagovornik Danasa napominje i da američki predsednik ima velike planove i velika očekivanja od diplomatske službe, uključujući i Nobelovu nagradu.

„Pa i to može biti u pozadini ove odluke o kojoj do daljeg nije umesno ispredati dalekosežne konsideracije“, zaključuje bivši ambasado Božinović.