Kandidatura teško pre novembra

Ministri spoljnih poslova EU već će u ponedeljak, 13. septembra razgovarati o srpskoj kandidaturi, ali minimalne su šanse da zvanična odluka o njenom prosleđivanju Komisiji bude doneta, saglasni su Danasovi sagovornici iz Brisela bliski EK i stručnjaci s kojima je naš list kontaktirao.

Iako se za hitno prosleđivanje aplikacije Beograda zalažu, između ostalih, Austrija, Italija, Slovenija, Mađarska, Švedska, sve odluke unutar EU donose se konsenzusom i stav koji trenutno dominira jeste da treba sačekati rezultate godišnjeg izveštaja EK o napretku u integracijama, ali i da je neophodno sačekati u kojoj meri će Beograd biti kooperativan u pripremama za direktne razgovora s Prištinom koji se ne bi doticali statusa Kosova.

Što se tiče dijaloga o kosovskim problemima, za sada ništa nije rečeno, takođe su saglasni Danasovi sagovornici. U ovom trenutku, zemlje članice Unije usklađuju svoje stavove s kabinetom visoke predstavnice za spoljnu politiku Ketrin Ešton, koji je u isto vreme „na vezi“ s Beogradom i Prištinom. Tek treba da se postigne dogovor o brojnim pitanjima, poput toga gde će se održavati razgovori, šta će biti konkretne teme, kakve će radne grupe biti formirane, da li će biti velikog plenarnog skupa ili ne… Zbog toga je kraj 2010. kao krajnji rok za početak dijaloga „Srbije i Kosova“ više želja pojedinih članica EU, nego deo dogovorene agende, rečeno je našem listu u Briselu.

Nikola Jovanović, urednik časopisa Izazovi evropskih integracija, kaže za Danas da treba očekivati prosleđivanje kandidature do kraja godine, ali da se ne treba nadati znatno bržoj integraciji, o kojoj se spekuliše u javnosti.

Prema njegovim rečima, nezavisno od ubrzavanja evropskih integracija, „svima je u interesu da pregovori Beograda i Prištine počnu“. On ocenjuje da se ni jedna strana neće usuditi da sabotira pregovore ili da ih odugovlači. Na pitanje Danasa da li bi kao sabotiranje pregovora bilo shvaćeno insistiranje Srbije na pitanju statusa Kosova, Jovanović navodi da u ovom trenutku debata o statusu ne dolazi u obzir.

– Treba krenuti u što otvorenije pregovore, bez uslovljavanja, što ne znači da ćemo tokom njih sve dati i ništa dobiti. Očekujem da pregovori počnu pre kraja ove godine, da budu teški i da će doći do bolnih kompromisa. Srbija je, usaglašavanjem rezolucije u GS UN, usaglasila stavove vezane za format i za sadržinu pregovora, a i modifikovala je svoju prvobitnu strategiju. U pregovorima očekujem ključnu ulogu EU, odnosno ne verujem da će pregovorima prisustvovati Rusija ili UN, što je bio cilj prve rezolucije – zaključuje Jovanović.

S druge strane, državni sekretar Ministarstva za KiM Oliver Ivanović smatra da je neophodno da, osim EU, u razgovore budu uključeni predstavnici UN, Rusije i SAD. „Dakle, četiri predstavnika međunarodne zajednice, i predstavnici Prištine i Beograda, to je format da se nekakav ozbiljniji pomak napravi“, rekao je Ivanović. On takođe ocenjuje da Srbija, „ako bi sad postavila pitanje statusa, ništa ne bi dobila, jer kosovski Albanci i njihovi veoma moćni sponzori to ne bi prihvatili“.

– Ni pod kakvim okolnostima ne možemo razgovarati o statusu ili teritorijalnom integritetu Kosova. Takve razgovore završili smo pre mnogo godina i nezavisnost Kosova je rezultat tih razgovora – izjavio je kosovski premijer Hašim Tači na kraju boravka u Njujorku. Tači je poručio da je potrebno da Srbija „prihvati ponudu mira, saradnje i partnerstva dve suverene države“ i da Priština i Beograd mogu da razgovaraju samo o tehničkim pitanjima.

Pozitivni signali

Ministri spoljnih poslova zemalja članica EU pozdravili su juče usvajanje rezolucije o Kosovu u Generalnoj skupštini UN, a pojedini među njima založili su se za „slanje pozitivnih signala“ Srbiji zbog njene saradnje. Šef nemačke diplomatije Gido Vestervele založio se za početak konsultacija o prosleđivanju zahteva Srbije za kandidaturu Evropskoj komisiji, prenosi Tanjug. “Sada treba poslati Srbiji signal da može da bude mnogo bliža Uniji”, istakao je šef austrijske diplomatije Mihael Špindeleger, iznoseći identičan stav.