Vlast tehničku preporuku za famozni klaster 3 proglašava za uspeh, ali istina je drugačija

Oni već nekoliko godina izjavljuju da je u redu da se otvori klaster 3, ali znaju da to ne zavisi od članica EU i Saveta EU koji su jasno stavili do znanja da je svaki napredak uslovljen pitanjem vladavine prava.

Vlast, međutim, pokušava da ovu tehničku preporuku prikaže kao politički uspeh i time ublaži utisak najnegativnijeg izveštaja do sada.

To kažu sagovornici Danasa odgovarajući na Danasovo pitanje dana o tome da je Evropska komisija u svom vrlo kritičnom Izveštaju o napretku na putu evropskih integracija, ipak preporučila zemljama članicama otvaranje klastera 3.

Nakon vrlo oštre rezolucije Evrospkog parlamenta, očekivao se i takav izveštaj Komisije, pa je bilo i pretpostavki da bi Komisija, zbog jako lošeg stanja u ključnim oblastima reformi, mogla čak i da ne ponovi svoje prethodne preporuke za otvaranje klastera koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast.

To se nije dogodilo, a mediji bliski vlati su požurili da to istaknu u prvi plan, budući da najave funkcionera o njegovom otvaranju javnost sluša od 2021.

Natan Albahari, međunarodni sekretar PSG, kaže da Izveštaj EK jeste najkritičniji do sada i po prvi put konstatuje nazadovanje u oblasti slobode izražavanja, što je direktna posledica gaženja političkih prava građana i brutalne upotrebe sile tokom protekle godine.

– Istovremeno, Komisija želi da zadrži perspektivu članstva Srbije u EU i ostavi prostor za sprovođenje neophodnih reformi, pa se preporuka za otvaranje klastera 3 može tumačiti pre kao politički signal, nego kao potvrda da je stvarni napredak ostvaren – pojašnjava on za Danas.

I dodaje da je vrlo dobro poznato da države članice u ovom trenutku neće otvoriti taj klaster, jer Srbija nije ispunila sopstvena obećanja iz decembarskog “white papera”, uključujući obezbeđivanje fer izbornih uslova i izbor nezavisnog REM-a do februara ove godine.

– Ništa od toga se nije dogodilo, a kašnjenje sa tim reformama je počelo da se rešava tek pod snažnim pritiskom EU, civilnog društva i proevropske opozicije. Zato je potpuno jasno da će otvaranje svih klastera, kao i stvarni put Srbije ka EU, biti moguće tek posle političke promene i povratka države na kurs reformi, vladavine prava i slobode medija – ukazuje Albahari.

Slično misli i Robert Kozma, poslanik ZLF. On kosntatuje da je manir delovanja EK ipak diplomatski.

– Ne može se od njih očekivati da izađu izvan okvira sopstvene metodologije kojom ocenjuju situaciju u Srbiji. Oni su na svoj način jasno rekli da je Srbija zaglavljena u procesu evropskih integracija, da suštinski ne postoji vladavina prava, nezavisno pravosuđe, sloboda medija, kao i da su novinari izloženi napadima i tužbama od strane vladajućeg naprednjačkog režima – navodi on za Danas.

I podseća da oni već nekoliko godina izjavljuju da je u redu da se otvori klaster 3, ali znaju da to ne zavisi od njih nego od zemalja članica EU i Saveta EU koji su jasno stavili do znanja da je svaki napredak uslovljen pitanjem vladavine prava.

Za Naima Lea Beširija, direktora Instituta za evropske poslove, preporuka EK da se tehnički otvori klaster 3 ne znači i političku odluku o njegovom otvaranju, već samo potvrđuje da su tehnički kriterijumi ispunjeni još ranije.

– Komisija jasno navodi da će tempo pregovora zavisiti od reformi u oblasti vladavine prava i odnosa sa Prištinom, gde je zabeleženo ozbiljno nazadovanje. U samom izveštaju čak 26 puta se ponavlja da nema napretka u različitim politikama, a prvi put se dva puta konstatuje nazadovanje, u oblasti Kosova i građanskih sloboda. Vlast, međutim, pokušava da ovu tehničku preporuku prikaže kao politički uspeh i time ublaži utisak najnegativnijeg izveštaja do sada – sreće pažnju Beširi.

On za Danas zaključuje da u stvarnosti, bez stvarnog napretka u reformama i primeni sporazuma sa Prištinom, klaster 3 ostaje formalno spreman, ali suštinski zatvoren.

Podsetimo, Srbija je spreman za otvaranje klastera 3 od 2021., ali prema tumačenju Ane Brnabić, predsednice Skupštine, njegovo otvaranje je političko pitanje unutar EU u kojoj postoje dupli standardi.