Austrijski protivnik „islamizacije“, Vulinov prijatelj i mađarski ministar: Koje strane političare je Vučić odlikovao na Dan državnosti?

Vučić je ove godine dodelio 68 odlikovanja, od kojih su sedam dobili strani preduzetnici, političari i državni funkcioneri.

Među njima se našlo tri političara, iz Mađarske, Austrije i Republike Srpske.

Ordenom srpske zastave prvog stepena Vučić je odlikovao ministra kulture i inovacija Mađarske Balaž Hanka “za unapređivanje odnosa dve zemlje, posebno u oblasti kulture”.

Šefa poslaničke grupe Slobodarske partije Austrije u bečkom pokrajinskom parlamentu Maksimilijan Kraus odlikovan je Ordenom srpske zastave drugog stepena, dok je Goran Selak, ministar pravde Republike Srpske odlikovan Sretenjskim ordenom prvog stepena.

Ostali ordeni koji se dodeljuju u oblasti međunarodne saradnje uručeni su direktoru austrijske policije Mihailu Takaču i preduzetnicima Ju Jongu, Čen Đingheu i Rajneru Bekeru.

Maksimilijan Kraus – protivnik “islamizacije” i ljubitelj šnicli

Najkontroverznija ličnost kojoj je Vučić dodelio orden ove godine je Maksimilijan Kraus, austrijski krajnji desničar, šef bečkog ogranka Slobodarske partije Austrije (FPO) u bečkom pokrajinskom parlamentu.

Ovaj mladi političar je u austrijskoj javnosti poznat po svojim ekstremnim desničarskim stavovima, protivljenju migraciji i islamofobiji.

Tako je navodno, od gradonačelnika Beča Mihaela Hojpla, kojeg je nazvao “turskim gradonačelnikom” tražio da u školama uvede obavezu pričanja nemačkog na odmoru. Van granica Austrije postao je poznat zbog svog zahteva da školske kantine ne obraćaju pažnju na potrebe učenika koji, iz verskih razloga, poput muslimana i jevreja, ne smeju da jedu svinjsko meso.

“Tim povodom je u Fejsbuk objavi napisao da “svako dete treba da ima pravo da uživa u šnicli“”, uz fotografiju sveže ispržene šnicle sa prilozima.

Kasnije se ispostavilo da je na slici koju je objavio bio prženi riblji file i pomfrit sa povrćem, a ne šnicla.

U izjavi za srpske medije često je naglašavao dobar odnos srpskog i austrijskog naroda, kao i zajedničke vrednosti hrišćanstva koje imigranti iz Srbije dele sa Austrijancima, za razliku od imigranata “pojedinih drugih grupa iz islamskih zemalja”.

Na toj liniji je kritikovao i napredak Albanije na evropskom putu.

“Rekao bih da Albanija treba da ima najslabiju evropsku perspektivu. U toj zemlji vidimo da postoji islamizam, korupcija, i sistem u mnogim oblastima organizovanog kriminala. Nema mesta takvoj zemlji u EU”, rekao je on, te dodao da su Srbija i Crna Gora napravile napredak u procesu pristupanja.

Svoju podršku pružio je i mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, a izbore na kojima je učestvovao kao posmatrač 2022. godine ocenio je pravednim.

Podsetimo, Kraus nije prvi član ove partije kojeg je Vučić odlikovao. Prošle godine, Ordenom srpske zastave prvog stepena odlikovao je i šefa FPO u Evropskom parlamentu Haralda Vilimiskog.

FPO je najpoznatija po svojim anti-imigrantskim stavovima i suprotstavljanju “islamizaciji” i povećavanju broju muslimana u Austriji. Prema pisanju Ekonomista, takva politika je odjeknula i među srpskim glasačima, na koje se FPO usredsedila.

Goran Selak – Vulinov prijatelj iz Republike Srpske

Selak je jedini političar iz regiona koji je odlikovan ove godine.

On se ovom prilikom zahvalio Vučiću, te dodao da orden za njega predstavlja veliku obavezu i podstrek da nastavi da radim “još odlučnije, još odgovornije i još snažnije u interesu srpskog naroda, u interesu stabilnosti i snage institucija, i u interesu trajne povezanosti Srbije i Republike Srpske”.

Zanimljivo je da je Selak u decembru prošle godine odlikovan istim ordenom kojim je Vučić odlikovan pre nekoliko nedelja – Ordenom novomučenika bihaćko-petrovačkih.

O Selaku se najviše govorilo u javnosti uoči glasanja za predlog da postane ministar bezbednosti Bosne i Hercegovine početkom 2025. godine.

Tada se pokrenulo pitanje njegovog obrazovanja, ali i bliskih veza sa Aleksandrom Vulinom.

Iako su mediji osporavali njegovo obrazovanje i akademska zvanja zbog nedostatka javno dostupne zvanične biografije, Selak je za Radio slobodna Evropa tada rekao da ga to ne brine.

Kako je tada rekao, školovao se najpre u Banjaluci, nakon čega je stekao doktorat na Univerzitetu Privredna akademija u Novom Sadu, a 2024. godine završio je „Visoke studije bezbednosti i odbrane“ u Školi nacionalne odbrane u Srbiji.

Kao jedna od prepreka za njegovo imenovanje na mesto ministra bezbednosti, navodile su se i njegove privatne i političke veze sa Aleksandrom Vulinom.

Reagujući na te navode Selak je rekao da sa Vulinom ima korektan odnos, te dodao da ga ceni “kao čoveka koji je poreklom iz okoline Banjaluke“.

Međutim, kako je pisao RSE, fotografije sa Selakovih društvenih mreža prikazuju Vulina u krugu porodice Selak, na rođendanskoj proslavi Selakovog sina. Uz fotografiju je Selakova objava u kojoj Vulina naziva „iskrenim prijateljem i bratom“.

Selak je na kraju povukao svoju kandidaturu za ministra bezbednosti BiH, ali je krajem 2025. godine došao na funkciju ministra pravde RS.

Balaž Hanko – Svedok zlatnog doba mađarsko-srpskih odnosa

Među inostranim političarima našao se i mađarski ministar kulture i inovacija Balaž Hanko.

On je prilikom dodele ordena izjavio da “smo svedoci zlatnog doba mađarsko-srpskih odnosa.

“Kako je predsednik Vučić naglasio u svom govoru, Evropi su potrebni snažni narodi — narodi koji kažu ‘ne’ ratu, koji se zalažu za mir i koji su suvereni, jačajući svoju naciju kroz kulturu, ekonomiju i obrazovanje. Mađarski i srpski narodi upravo takvi i jesu, a ovo odlikovanje to potvrđuje, kao i činjenicu da su zahvaljujući Ištvanu Pastoru mađarsko-srpski odnosi prerasli u prijateljstvo, te da dve zemlje zajednički rade na izgradnji snažne Evrope”, rekao je mađarski ministar.

Hanko je na funkciju ministra kulture i inovacija došao 1. aprila 2024. godine na poziv premijera Viktora Orbana.

Pre dolaska na poziciju ministra uglavnom se bavio problemima visokog obrazovanja i farmacije priministarstvima ljudskih resursa i inovacija i tehnologije

Diplomirao je i doktorirao farmaciju, a 2023. godine dobio je zvanje univerzitetskog profesora.