Kolika je verovatnoća da predsednik Vučić prihvati mehanizam mirnog silaska sa vlasti?

* Vodeća mantra demokratije je da glasački listić zamenjuje metak

Janjić je sa grupom istomišljenika ovih dana sačinio takozvani Predlog za razmišljanje u nadi da će ga svi politički akteri, pa i predsednik Srbije, pročitati. Ovim dokumentom Janjić podseća da jedna od vodećih mantri demokratije glasi – glasački listić zamenjuje ispaljeni metak. Kad se pređe to pravilo, ostaje nasilje i to nije samo pitanje moralne, već i individualne odgovrnosti.

„Pred vlastima Srbije je da odluče da li će slediti ovu mantru. Dinamika krize opominje da je vreme za izgradnju većinske političke saglasnosti o mirnom izlasku iz krize“, kaže Janjić i dodaje da produženje nasilja ne donosi ništa dobro, ni za društvo, ali ni za političku opciju Vučića.

On primećuje da su nedavna događanja u Novom Sadu, kada je žandarmerija morala da čuva Vučićeve podržavaoce u kafiću, upravo pokazala da politička priča kada se kombinuje sa nasiljem stiže do besmisla u političkom smislu.

Upitan da li veruje da će predsednik Srbije čuti i razmisliti o nejgovoj poruci, Janjić kaže da veruje da on ne samo čuje, već i razmišlja o predloženoj opcji, jer da nije tako ne bi toliko „sedeo“ na svim televizijama.

*Mislim da Vučić nije čovek koji će ići u krvoproliće

„Jer ko je sada Aleksandar Vučić? On nije predsednik države, a posle svega što je urađeno, on ne može da kaže da je predsednik svih građana. Sam sebe je isključio kada je rekao da je ćacijevac. Potrošio je kartu da je predsednik svih građana. On u politici opciju kao predsednik države više nema, i to je razlog da da ostavku. Ja zaista mislim da on nije čovek koji će ići u krvoproliće i nema tu snagu i kad bi doneo takvu odluku. Dobro zna sa kim je okružen“, navodi Janjić, ocenjujući da on mora više da se boji ljudi koji su ga oružili, nego građana.

Naš sagovornik objašnjava da su ljudi koji komaduju Vučićem i (Miloradom) Dodikom zapravo ljudi iz rata, pljačke, duboke države i opakog biznisa droge. Toga, kako kaže, nije bilo u vreme (Slobodana) Miloševića i dodaje da sve govori da će se Vučić teško osloboditi politike koju voli, ali da ga on ne vidi kao čoveka koji živi izvan Srbije.

Prema Janjićevim rečima, Vučićeva situacija je nezavidna i on zato mora u ustavnim nadležnostima da traži neko mirno rešenje.

„Svi argumenti kažu da je on čovek koji naposletku donosi vrlo racionalne odluke, ali ih donosi uz vrlo skupu cenu, odlaganja, kalkulisanja, igranja na vreme. Iz njegovih javnih nastupa vidi se da on često sumnja u ono što sam govori i boli ga praznina autobusa i nepostojanje puteva kojim taj autobus ide. On nije Potemkin i nije svojom odlukom napravio sela koja se urušavaju, ali je pristao da bude isturen i da ne vlada svojim boljarima“, ocenjuje naš sagovrnik i dodaje da je fikcija u koju je Vučić poverovao, da može sve kontroliše.

*Politička sudbina rešavaće se na marginama nekih svetskih skupova

Janjić kaže i da se o sudbini Vučića pitaju i spoljni igrači, Vašington, Moskva, Peking. Realnost je, kako kaže da će se politička subina Vučića rešavati na marginama nekih skupova, a tek onda u direktnim razgovorima. Podseća da je sudbina Slobodana Miloševića plaćena sa dva odsto povećanja učešća Rusije i Gasproma u državnim rezervama Nemačke.

„Pozivam zato Vučića da donese racionalnu odluku, da ne čeka da stranci podvuku lniju. Niko od njih ne želi rat u Srbiji, a i Srbija nije najvažnija svetu. I ono što je važno, Vučić više nije važni igrač“, poručuje Janjić i dodaje da dokumentom koji je sačinio sa grupom ljudi smatra da je vreme za izgradnju većinske političke saglasnosti o mirnom izlasku iz krize.

Mehanizam za mirno prevazilaženje krize trebalo bi da bude određen političkim dogovorom najvažnijih aktera tog procesa, a cilj je postizanje političkog dogovora o stvaranju uslova za slobodne i fer izbore.

*Vučić i miran silazak sa vlasti oksimoron

Nebojša Vujović, nekadašnji ambasador, šef misije SRJ pri SAD, smatra da su Aleksandar Vučić i miran silazak sa vlasti oksimoron, odnosno dvojstvo koje jedno sa drugim ne ide.

„Uz ime Aleksandar Vućić idu upotreba policijske i parapolicijske sile, gaženje ljudi, polupane glave i vilice, pritvori, otpuštanja sa posla, uskraćivanje plata profesorima i nastavnicima, brutalna represija njegovih legionara iz tužilaštva i pravosuđa, otrovne strele iz tabloidnih sredstava, širenja mržnje i blaćenja ljudi. Vučić će i dalje stiskati gas, on nema samosvesnu kočnicu, ili kap morala koji bi ga zaustavio u spustu uništenja svega što mu stoji na putu, finalno i Srbije“, navodi Vujović.

Dodaje da je predsednik Srbije odavno krenuo na sve (frazu ili na ništa njegov um ne prepoznaje), bez obzira na cenu. Dakle, nama u susret velikom brzinom ide voz bez kočnica sa mašinovođom koji je spreman zgaziti sve ispred sebe.

„Raspoloživa intelektualna zajednica u Srbiji jednostavno ne želi da vidi kakav će biti rasplet i koja cena se valja ka nama. Ona beži od zaključaka koji su kristalno čisto vidljivi i „veruje“ da naše telo ne boluje od raka, već od blažeg oblika gripa. Ne, našem telu je neophodna hemoterapija i izbacivanje zla i bolesti iz organizma. Da li stvarno verujemo da će se ovo promeniti okruglim stolovima (sa ili bez čoveka iz Trstenika/plastenika) ili  tviter/Iks politikom? Teško, nemoguće“, smatra naš sagvrnik.

*Kada bi se sutra pokatoličio i tada bi ga podržali njegovi pretorijanci

Prema njegovim rečima ovde se radi o čoveku koji sve pred i pod sobom ruši bez obzira na svetinje, osim jedne da bez obzira po koju cenu ostane na vlasti.

„Mi smo odgovrni, jer očekujemo da on progleda, umesto da mi širom otvorimo oči i shvatimo da Kaligula hoće da nas pretvori u ljude niže vrednosti. Samo jedna rečenica o njegovim pretorijancima, njegovom poslednjem zidu odbrane. Kada bi se Aleksandar Vučić sutra pokatoličio i tada bi ga podržali. Toliko o očekivanjima da bismo radi njegove smene mogli i žabu da progutamo“, smatra Vujović.

*Predsednik se svojim glupostima svrstao na margine Vašingtona i Moskve

Upitan mogu li dva najmoćnija svetska centra Vašington i Moskva da okrenu leđa predsedniku Srbije, nekadašnji ambasado i šef misije SRJ pri SAD, ocenjuje da se ova dva globalna svetska centra bave mnogo ozbiljnijom matematikom, planetarnom nacrtnom geometrijom, složenijom od pesme „Amer i Rus ko minus i plus „.

„Malo vremena imaju da se bave Vučićem. On se i sam svojim glupostima svrstava na njihove margine. Treba im samo pomalo koliko nešto da dosole, izbace ga sa Floride, tresnu mu 30 posto carine jer nije uveo sankcije Rusiji, ili ih isterao iz NIS-a, ili ga odalami Putinov mislilac Dugin zbog isporuka oružja Ukrajini. Naučio je on i na te šamare i projektuje ih kod kuće pre svega na studente i profesore, pa onda i na one koji mu padnu pod Santoni patiku“, primećuje sagovornik Danasa .

Vujović ocenjuje i da se Vašington i Moskva još neće jako baviti Vučićem, jer imaju preča posla.

„Ali, srećom po nas, on se bavi sam sobom tako što sebe sapliće i faulira na svakom koraku, pa im kao onaj čupavac stalno iskače iz kutije. Ovim tempom jednog dana ili trena postaće faktor nestabilnosti. Put od dobrog ka lošem momku u gradu i nije tako dalek. Ali ne treba samo čekati šerife i maršale iz velikih gradova, i mi treba da se potrudimo da ga isedlamo“, zaključuje Vujović.