foto FoNet/Instagram predsednika SrbijeU trenutku kada se u EU razmatra Nacrt izveštaja o Strategiji proširenja EU, kojim bi ubuduće moglo biti sprečeno da članica Unije blokira pristup neke zemlje kandidata, iz susedne Hrvatske stižu drugačiji signali. Poruka je da ako Beograd nastavi da to odbija dostavljanje podataka o nestalima, moguća je i blokada evropskog puta Srbije. Sagovornici Danasa ocenjuju da je blokada Srbije realan scenario, ali da je Srbija već dovoljno sebe blokirala na putu ka EU. Dodaju i da je pitanje nestalih humanitarno, a ne političko pitanje i da ga tako treba i posmatrati.
*Anušić ne isključuje blokiranje Srbije na putu ka EU
Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić izjavio je da će Hrvatska i dalje insistirati da od Srbije dobije podatke o nestalima, a ako Beograd nastavi da to odbija, moguća je i blokada evropskog puta Srbije.
„Hrvatska stvarno radi sve što može. Ministarstvo branitelja je svakodnevno na terenu. Pronalaze se posmrtni ostaci, ali nažalost ima ih još mnogo koje treba pronaći. Ključ je u informacijama koje ima Srbija – kazao je Anušić, a prenosi Hina.
Na pitanje da li postoji mogućnost blokiranja ulaska Srbije u EU ako ne dostavi potrebnu dokumentaciju o nestalima, Anušić pojašnjava da to još nije opcija.
„Ne dok ne sednemo za sto i pitamo ih imamo li mi te podatke od vas ili ne? Ako oni kažu da ne žele da ih daju ili da ih nemaju, naravno da će biti na stolu i njihov ulazak u EU – kazao je Anušić.
To ne bi bilo prvi put, jer je Hrvatska već jednom na kratko blokirala pregovore EU i Srbije 2016 godine. To je tada obustavljeno nakon pritiska Nemačke, a zatim i pada tadašnje desničarske vlade u Zagrebu.
Hrvatska je krajem prošle godine blokirala Crnoj Gori zatvaranje pregovaračkog poglavlja koje se tiče spoljne, bezbednosne i odbrambene politike. Prethodno je od Crne Gore zatražila rešavanje nekoliko otvorenih pitanja koja narušavaju odnos dve države. Među otvorenim pitanjima između Podgorice i Zagreba su, pored ostalog, rešavanje vlasništva nad školskim brodom “Jadran”, međusobno razgraničenje, procesuiranje ratnih zločina, pronalazak nestalih osoba, ali i pitanje imena gradskog bazena u Kotoru koji je nazvan po bivšem vaterpolistu Zoranu Gopčeviću, za kojeg Hrvatska tvrdi da je bio čuvar u logoru “Morinj”.
Time je Hrvatska prekršila izjavu koju je hrvatski Sabor usvojio 2013. godine, pre sopstvenog ulaska u EU i kojiom se obavezao da neće blokirati druge zemlje ex Jugoslavije prilikom ulaska u EU.
*Hrvatska ima mogućnost da uspori ili zaustavi napredak Srbije, kad god to proceni
Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, podseća da Zagreb već godinama signalizira tri ključna zahteva: rešavanje pitanja nestalih, razgraničenje na Dunavu i ukidanje domaće nadležnosti Srbije za ratne zločine.
„To nisu nove teme, ali sada imaju novu težinu jer se EU priprema za sledeći talas proširenja. Hrvatska vrlo dobro zna da je trenutak idealan da otvori sve stavke koje smatra nerešenim i da će, kao i mnoge države pre nje, iskoristiti institucionalni okvir EU da dobije ono što traži. To je realpolitika“, navodi naš sagovornik.
Prema njegovim rečima postoje realne šanse da Hrvatska blokira Srbiju, jer je to mehanizam koji svaka članica EU ima na raspolaganju. Hrvatska je punopravna članica Unije, a proširenje se odlučuje jednoglasno.
„To znači da Srbija ne pregovara samo s Evropskom komisijom, ne samo s Evropskim parlamentom, nego i sa svih 27 država članica, i svaka od njih mora da kaže „da“. U takvom sistemu, i stvarna i politička moć često leže upravo u bilateralnim pitanjima, bez obzira na to što se u Briselu stalno govori da se ona ne smeju koristiti kao alat za pritisak“, navodi direktor Instituta za evroske poslove.
On napominje da nacrt nove Strategije proširenja predviđa da se bilateralni sporovi više ne koriste kao blokade u procesu pristupanja. Ali dokle god te promene ne stupe na snagu, a za tako nešto opet treba jednoglasna podrška država članica, Hrvatska ima mogućnost da uspori ili zaustavi napredak Srbije kad god proceni da je to politički korisno.
„Dakle: šanse za blokadu postoje, i nisu male. Ali ishod će zavisiti od toga da li će Srbija pokazati spremnost da se ozbiljno uhvati u koštac s onim pitanjima koja Hrvatska smatra ključnim, i da li će EU zaista imati kapacitet da ograniči bilateralne uslovljavanja u trenutku kada joj proširenje postaje strateški prioritet. Podsećam da su to manji problemi od onih s kojima se Srbija suočava u poslednjih deset godina, korupcija, kriminal i ugrožavanje sloboda predstavljaju glavni razlog zašto Srbija nije u EU“, objašnjava Beširi.
*U sadašnjem političkom kontekstu Srbiju najviše u pregovorima sa EU blokira njena vlast
I Duško Lopandić, potpredsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, smatra da u sadašnjem političkom kontekstu Srbiju najviše u pregovorima sa EU blokira njena vlast, i to još od 2021 godine i da je zato pomalo teoretsk diskutovati o pretnjama iz Hrvatske. Iako ni te pretnje ne treba uzimati olako,
„Najnovije izjave vlasti iz Zagreba treba staviti u domaći kontekst rasta populizma i netrpeljivosti u Hrvatskoj, ali i nesposobnosti vlasti obe države da unapređuju odnose. umesto da koriste nerešene probleme radi podizanja tenzija. U sadašnjom momentu te izjave koje dolaze iz Zagreba možda dolaze kako bi „pomogle“ Vučiću da objasni dugogodišnji neuspeh u procesu integracije Srbije u EU. Prvi interes Hrvatske prema rečima njihovih pojedinih političara je da pomogne i olakša pristupanje zemalja regiona Uniji, a ne za zloupotrebu ovog procesa u cilju podgrevanja nacionalističkih emocija i politike revanšizma“, navodi Lopandić.
Podseća da, nažalost, Hrvatska koristi pregovore EU da uslovljava izvesne koncesije od Crne Gore, pa nema sumnje da se to može dešavati i u slučaju Srbije, ukoliko ne dodje do popravljanja bilateralnih odnosa.
*Pitanje nestalih je pre svega temeljno humanističko pitanje, a ne političko
Marko Vujačić, međunarodni sekretar ZLF, smatra da je Srbija pod ovom vlašću već faktički blokirana na evropskom putu. Ne samo zbog Hrvatske, već zato što je postala država-parija. U regionu i EU, kaže, gotovo niko više ozbiljno ne doživljava tzv. evropski put Srbije, jer ga ni sama vlast ne shvata ozbiljno.
„Na regionalnim sastancima, kada Srbija uzme reč, reakcije su od uzdržanog podsmeha i kolutanja očima – do nelagode, jer naš diskurs kopija je devedesetih godina prošlog veka“, navodi Vujačić i dodaje da ni Sbija ni Hrvatska u kojima su deničarse vade na vlasti ništa ne rade na izgradnji poverenja i partnerstva.
„Pitanje nestalih je pre svega temeljno humanističko pitanje – jesmo li ljudi, ili nismo. Ako smo ljudi, pomoći ćemo onima koji čekaju da znaju kakva je bila sudbina njihovih bližnjih u ratu. Nema troška koji je veći od prava porodica da dođu do istine i pravde. Nakon toga, rešavaju se i druga otvorena pitanja: od granice na Dunavu, preko pitanja tužbi za ratne zločine, do kulturnog nasleđa i ostalog. Ali to je moguće jedino u atmosferi poverenja, partnerstva i prijateljstva. Jer sve drugo biće mučenje i natezanje i stvoriće lošu atmosferu“, objašnjava Vujačić za Danas.
*Hrvati se bave zamenom teza, sami ništa ne rade na pitanju nestalih osoba
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta smatra, međitim da se Hrvatska bavi zamenom teza, iako sama ništa ne radi na rešavanju pitanja nestaih lica.
„Hrvatska vlast krije istinu da od 1740 lica nestalih lica u građanskom ratu njih više od 1.000 su Srbi, a manje od 700 su Hrvati. Zbog toga Vlada Andreja Plenkovića uporno odbija da objavi nacionalnu pripadnost nestalih lica. U pitanju je smišljena strategija hrvatske vlasti da sakrije masovne zločine počinjene nad Srbima od 1991. do 1995. godine“, navodi Linta.
On dodaje da pored toga, Hrvatska više od 12 godina odbija da na svoj zvanični spisak nestalih lica doda 630 nestalih Srba koje je 2013. godine hrvatskoj strani predala Komisija za nestala lica Vlade Srbije. Radi se o nestalim Srbima čiji nestanak članovi njihovih porodica nisu prijavili Crvenom krstu Hrvatske ili Međunarodnom komitetu Crvenog krsta već su prijavili Crvenom krstu Srbije. Spisak sa 630 nestalih Srba sadrži imena i prezimena i druge podatke.
„U Hrvatskoj postoji više od 30 poznatih grobnih mjesta tj. masovnih i pojedinačnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci više od 200 Srba čiji tela nisu ekshumirana isključivo zbog opstrukcije hrvatske vlasti. U Zavodu za sudsku medicinu u Zagrebu se nalaze posmrtni ostaci oko 900 ekshumiranih tela čiju identifikaciju opstruiše hrvatska strana iz razloga jer više od 500 tela su stradali Srbi.“
Linta dodaje da Hrvatska godinama optužuje Srbiju da blokira rešavanje pitanja nestalih iako ona to sama čini.
„Za hrvatsku vlast pitanje nestalih lica nije humanitarno i civilizacijsko pitanje, već pre svega političko pitanje“, zaključuje Miodrag Linta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
