Nazvati komemoraciju debaklom, to može samo „ktitor Ćacilenda“

Naši sagovornici ukazuju i da je za postojeće i buduće incidente odgovorna politika vlasti koja stvari podele i tenzije u Srbiji i drži kamp u Pionirskom parku gde su se često nalazili i lica iz kriminogene sredine.

U noći skupa u Beogradom kod Ćacilenda, gde su se u nedelju okupili građani koji daju podršku Dijani Hrki, majci Stefana Hrke, preminulog pri padu nadstrešnice u Novom Sadu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić uključio se u program režimske TV Informer.

Izjavio je da su incidenti na skupu podrške Hrki očekivani, nakon, kako je rekao, debakla dan ranije u Novom Sadu, gde je održan komemorativni skup u organizaciji „Studenata u blokadi“. Na godišnjicu pada nadstrešnice kada je život izgubilo 16 ljudi.

„To je očekivano posle jučerašnjeg debakla u Novom Sadu, sa višestruko manjim brojem ljudi od očekivanog“, naveo je Vučić.

Prema njegovim rečima, okupljeni kod Ćacilenda su rešili da napadnu simbol otpora, simbol postojanja Srbije, a to jeste Pionirski park, ali ih je nazvao i kukavica.

Vukas: Skup u Novom Sadu nije bio fudbalska utakmica, pa da bude debakl

Slobodan Vukas, zamenik šefa odborničke grupe Kreni-Promeni u Skupštini grada Novog Sada, navodi za naš list da je Vučićeva izjava o “debaklu”, primerenija fudbalskoj utakmici, a ne komemorativnom skupu kakav je bio onaj u subotu.

Takav rečnik pokazuje njegov odnos prema ljudima, kao da su građani navijači, a ne slobodni i saosećajni ljudi koji osećaju bol i traže pravdu, smatra on. Vukas kaže da onaj ko u komemorativnom skupu vidi debakl pokazuje da nema empatije.

“Komemorativni skup nije bio ni utakmica ni politički duel. To je bio trenutak sećanja, tuge i solidarnosti. Onaj ko u tome vidi “debakl“ pokazuje da nema empatije, ni svesti o odgovornosti, ni razumevanja za patnju ljudi”, ukazuje.

On podseća i da se Vučić u petak, dan pred skup u Novom Sadu, izvinio studentima i protestantima na svim ružnim rečima.

Vučićeve ponovno uvrede na račun protestanata, Vukas naziva posebno licemernim, ali i pokazateljom da predsednik nije mogao da pobegne od svog karaktera i da se vartio starom maniru uvreda, pretnji, ali i teorija zavere.

„To nije samo politički problem, to je sramota za čoveka koji obavlja funkciju predsednika države.
Zabrinjavajuće je što ni posle godinu dana nema pomaka u preuzimanju odgovornosti, nema spremnosti da se zaustavi korupcija i promeni sistem koji proizvodi tragedije“, ukazuje Vukas.

Vukas Vučiča naziva „v.d. predsednikom“ i kaže da on nema ni podršku narodu, ni autoritet da vodi državu.

„Kada jednog dana bude imao hrabrosti da raspiše izbore, tada će zaista doživeti onaj debakl o kome toliko govori, ali ne na komemoraciji, već na izborima. Građani Srbije, i Novog Sada posebno, pokazali su da su solidarni, dostojanstveni i da pamte. Videli smo mnogo tuge, ali i mnogo snage, jedinstva i mladosti. To je prava moć, narod koji traži pravdu i ne odustaje“, poručuje Vukas.

Mitrović: Samo „ktitor Ćacilenda“ ovo može da kaže

Peđa Mitrović, narodni poslanik Stranke slobode i pravde, smatra da je su ovo izjave kakve samo Šešeljev i Miloševićev ministar informisanja i „ktitor Ćacilenda“ može da da.

„I kada neko pomisli da su naprednjaci nešto shvatili i da nešto dobro za ovo društvo hoće – samo neka se seti ove izjave. Njom je sve rečeno“, zaključuje Mitrović.

Dobrosavljević: Vučić ubeđuje sebe i svoje birače da vlast nije u defanzivi

Vladimir Dobrosavljević, politički konsultant, za Danas navodi da sam razlog zbog kojeg su se građani u Novom Sadu okupili diskredituje, kako kaže, vrstu kvalifikacije koju je predsednik Srbije upotrebio. On napominje da to nije bio poličtiki skup, već komemoracija za jednu od najvećih tragedija sa kojom su se država i društvo u Srbiji suočili u poslednjih nekoliko decenija.

„Sa druge strane, čak i kad bismo zanemarili razloge okupljanja građana, po izveštajima respektabilnih agencija i stranih dopisništava radi se o skupu koji je okupio preko 100.000 ljudi, što je najveći skup u istoriji Novog Sada, a jedan od najvećih skupova od kako su počeli protesti širom zemlje zbog tragedije koja se dogodila pre godinu dana. S toga, upotreba termina „katastrofa“, „propast“ ili „debakl“ je zaista neprimerena i zapravo više pokušaj hrabrenja samog sebe da stvari ne idu tako loše po vas kao što zapravo idu“, smatra on.

Dobrosavljević ukazuje i da incidenti u Beogradu, tokom skupa podrške Dijani Hrki, nisu posledica komemorativnog skupa u Novom Sadu, već posledica načina, tehnologije i metodologije vladavine Vučićevog režima već 13 godina.

Režim, ocenjuje on, indukuje međusobne podele, stvaranje tenzije unutar društva, targetovanje političkih protivnika, dehumanizaciju političkih protivnika sa jedne strane, a zatim, napominje, stvara jednu vrstu anksioznosti i napetosti unutar samog društva koja funkcioniše na podelama.

„Produkt svega toga ne može da bude jedna vrsta harmonije, niti staloženosti unutar samog društva, nego samo pojačani sukobi i pojačana agresija. Dakle, to je sa jedne strane, utilitarno u tehnologiji vladanja samog režima, jer mu je do sada omogućavalo da mobilizuje i homogenizuje svoje pristalice. Na bazi priče – ugroženi ste od strane političkih onih koji ne žele dobro našoj zemlji ili našoj naciji ili našem društvu. Ali tako ne možete da vladate večno. To dođe po naplatu. Dakle, takav model ili takav način vladavine mora da ima svoju veoma skupu cenu koju će nažalost plaćati celo društvo onog trenutka kada jednog dana bude ovaj režim promenjen“, navodi naš sagovornik.

Komentarišući Vučićeve navode da su demonstranti koji su došli da podrže Hrku „kukavice“ Dobrosavljević navodi da to je opet pokušaj režima da pokažem svom tvrdom biračkom telu da je vlast i dalje snažna i da nije u jednoj vrsti defanzive zbog pritisaka koji dolazi spolja.

Ključna je stvar, napominje ovaj politički konsultant, da je posle dužeg vremenskog perioda spoljašnji faktor počeo da vrši određenu vrstu pritiska na režim u Beogradu, a taj pritisak ne dolazi samo od EU.

„Režim očigledno ima probleme već duže vreme, pogotovo nakon incidenta na Floridi sa novom republikanskom administracijom u Vašingtonu. Sa Rusima očigledno, odnosno sa Moskom ima problem, u tom savezništvo do kog im je očigledno stalo, zbog izvoza oružja u Ukrajinu. I to isto takođe već neko duže vreme“, navodi.

Dobrosavljević ukazuje da je Vučić od politike sedenja na četiri stolice u međunarodnoj politici danas ostao bez ijedne stolice i da je pod pritiskom svih strana koje realno utiću na procese na ovim prostorima.

Odatle proizilazi njegov pokušaj da se pred sopstvenim biračima pokaže da vlast nije u defanzivi, nego da i dalje kontroliše stvari, iako Brisel, Vašington i Moskva imaju distanciran stav od vlasti u Beogradu.

„Kada pričamo o kukavičluku i kada pričamo o provokacijama i incidentima, ne treba zaboraviti da u takozvanom Ćacilandu, ne mali broj puta su se nalazili ljudi iz kriminogenih struktura, viđeni su i to kako stoje pored snaga javnog reda i mira, bez da je bilo ko intervenisao. Razne kriminogene grupacije koje su na neki način od ovog režima legalizovane, pa čak mnoge od njih i dobile vrlo bitne poslove plaćene iz državnog budžeta. Tu zapravo leže najveći bezbednosni rizici za stanje u čitavom društvu i za potencijalne nerede, uslovno rečeno, koje su ovde mogući već i duži vremenski period“, ukazuje Dobrosavljević.