foto FoNet Milica VučkovićUloga izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju je teška i ozbiljna. Izbor Tonina Picule, političara iz Hrvatske i evropskog poslanika, po meni je bio dobar signal da evropski parlament počinje zaista da se interesuje za političke prilike u Srbiji – kaže za Danas Žarko Korać, potrpredsednik Vlade Srbije u vreme premijera Zorana Đinđića.
Podsetimo, nakon što je specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, na dan godišnjice akcije „Oluja“, kada je pre 30 godina iz te države proterano više stotina hiljada građana srpske nacionalnosti a više hiljada njh je ubijeno u ratnom zločinu ili se vodi kao nestalo, na društvenoj mreži „X“ objavio svoju fotografiju iz tog doba u vojničkoj uniformi i sa mitraljezom u ruci, predstavnici vlasti i opozicije uputili su oštre kritike na njegov račun.
Picula je, doduše, u toj objavi pozivao na mir i pomirenje dva naroda, ali slaveći ovu akciju kao ponosni vojni učesnik rata.
Žarko Korać kaže da „kao bivši hrvatski ministar spoljnih poslova i dugogodišnji poslanik u hrvatskom parlamentu, Picula je svakako bio u prilici da vrlo detaljno upozna Srbiju proteklih decenija“.
– Za to mu nije trebao nikakav posrednik jer mu jezik naravno nije problem, mogao je da prati medije, razgovara sa političarima iz Srbije i stvara svoje sopstveno mišljenje o svemu što se događalo – ističe Korać.
Prošlo je 30 godina od Oluje, vojno-redarstvene akcije ključne za oslobađanje okupiranih područja Hrvatske.
Zalaganje za mir, jačanje demokracije i ravnomjernog gospodarskog boljitka trebaju biti trajni putokazi u razvoju našeg društva, pogotovo danas kada su te vrijednosti pod… pic.twitter.com/7SKC587VhQ— Tonino Picula (@TPicula) August 5, 2025
Potom, sagovornik Danasa opisuje svoje iskustvo u vezi sa odnosom sa Piculom.
– Navešću samo svoje iskustvo. Neposredno posle ubistva premijera Đinđića, pozvao me je telefonom, a tada je bio ministar spoljnih poslova republike Hrvatske, i pitao kako Hrvatska može da pomogne Srbiji. Mogao sam samo da odgovorim da, nažalost, ne može i da policija u Srbiji već radi istragu atentata. To je bilo karakteristično za njegov pristup politici, uvek dosta brz i direktan. To će mu kasnije doneti dosta problema. Posebno kada je otišao za vreme dramatičnih događaja u Ukrajini da boravi na Majdanu – opisuje prošle događaje Žarko Korać.
Kao izvestilac za Srbiju iznosio je svoje kritičko mišljenje o stanju građanskih sloboda i stanju medija u Srbiji, priča dalje.
– Vlast u Srbiji je zato praktično od samog početka imala prema njemu kritički stav, da bi dosta brzo prešla na bojkot njegovog rada. Prilikom posete Beogradu, primila ga je isključivo protokolarno predsednica skupštine Srbije Ana Brnabić. Niko drugi iz vlasti. Naša vlast je vrlo uspešno uspela da pridobije za sebe gotovo sve međunarodne posrednike, od Lajčaka do Grenela. To je bilo više nego očigledno, jednom ćemo doznati kako je to postigla, bojim se da priča neće biti lepa – ističe Žarko Korać.
Za razliku od predhodnika, napominje, Picula je bio drugačiji, podržao je otvoreno studentske proteste i njihove zahteve, kritikovao je stanje u medijima i zalagao se za stvarnu demokratizaciju Srbije.
– Njegov ovogodišnji vrlo kritičan izveštaj o Srbiji, evropski parlament je usvojio velikom većinom glasova. To mu Vučićeva vlast nije oprostla. Ona se prvi put suočila za evropskim izvestiocem o Srbiji koje je otvoreno nabrojao sve činjenice koje pokazuju ozbiljno nazadovanje demokratskih sloboda u Srbiji – kaže sagovornik Danasa.
Zato je ona sa velikom zadovoljstvom napravila aferu sa fotografijom Picule u iniformi i sa oružjem povodom tridesetogodišnjice akcije Oluja, smatra on.
– Recimo za početak da u svim dostupnim biografijama Picule sasvom jasno stoji da je bio aktivan učesnik onoga što se u Hrvatskoj zove “domovinski rat”. Dakle vlast u Srbiji je to znala. Nisam primetio da su tako reagovale kada su u Srbiju zvanično dolazile ličnosti slične biografije. Ovo je prosto iskorišćeno da se verovatno i formalno prekine saradnja sa Piculom. Time Srbija dalje gura sebe u samoizolaciju – mišljenja je Žarko Korać.
Ono što je novo, kaže dalje, je da je većina opozicije u Srbiji isto reagovala.
– Ako bi ostala pri tome, Piculin dalji rad kao izvestioca EP bio bi onemogućen. Ali problem koji se krije u suštini ove političke afere je mnogo ozbiljniji, a to je odnos prema akciji Oluja. Nemam nikakve iluzije da će se dva suprotstavljena stava o toj akciji uskoro približiti – za Hrvatsku je to legitimna akcija uspostavljanja kontrole nad svim delovima države, a za Srbiju etničko čišćenje srpskog stanovništva. Objavljivanjem svoje slike u uniformi, Picula je samo ponovo demonstrirao nepomirljivost tih stanovišta – kaže Korać.
Da li je on bio svestan budućih reakcija u Srbiji i nije bitno, smatra.
– Ono što smo imali prilike da vidimo, nažalost, je koliko daleko su zvanična Srbija i Hrvatska od istinskog pomirenja. Ljudi slobodno putuju između država, postoje ozbiljne ekonomske i kulturne veze, postoje diplomatski odnosi. Ali političkim elitama u ove dve zemlje to nije dovoljno. Do god one budu zasnivale svoj politički legitimitet na obnavljanju ratnog narativa, Srbija i Hrvatska ostaće dva jedva pomirena suseda – zaključuje Žarko Korać.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
