Kosovski institut za pravosuđe bez akreditacije za posmatranje izbornog procesa

U saopštenju organizacije se pojašnjava da, prema Zakonu o upravnom postupku i standardima koje treba da primenjuje u svom delovanju, svaka upravna odluka CIK-a mora biti obrazložena i transparentna i mora garantovati pravo na korišćenje pravnih lekova za prigovor.

Ukazuju da u njihovom slučaju odluka o odbijanju zahteva ne sadrži jasno i detaljno obrazloženje, što onemogućava proveru pravnog osnova odluke, a nedostaje i pravo na informacije u vezi sa pravnim savetom za prigovor na ovu odluku.

„Ovo krši princip zakonitosti, transparentnosti i pravo na pravnu zaštitu i stvara prostor za proizvoljnost i politizaciju u donošenju odluka“, poručuju iz Instituta.

Štaviše, dodaju da odluka Kancelarije za registraciju, sertifikaciju i finansijsku kontrolu političkih subjekata CIK-a krši pravo nevladinih organizacija da prate tok izbornog procesa, kao važan mehanizam transparentnosti i odgovornosti.

„Slično tome, tumačenje koje je predstavljeno da Institut ’ne ispunjava kriterijume’ za akreditaciju je neosnovano, proizvoljno i selektivno, odstupajući od duha i svrhe Zakona o opštim izborima“, dodaje se u saopštenju.

Podsećaju da Institut u delovanju promoviše vladavinu prava, transparentnost i odgovornost kao suštinske elemente izbornih procesa.

„Tvrdnja da organizacija poput Instituta za pravosuđe, koja radi na vladavini prava, institucionalnom integritetu, praćenju javnih institucija, obrazovanju i pravnoj pomoći, nema nikakve veze sa ljudskim pravima predstavlja neprihvatljivo i iracionalno obrazloženje. Ljudska prava su ustavna kategorija, pravni i društveni koncept, sastavljen od velikog broja komponenti, koje se ne mogu ograničiti samo na jezički termin ’ljudska prava’“, ukazuju iz ove organizacije.

Zato navode da odluka ne samo da pogrešno tumači Zakon o izborima, već i krši međunarodne standarde.

Napominju i da prakse Oebsa, Saveta Evrope i standardi zapadnih demokratija priznaju ulogu organizacija civilnog društva u posmatranju izbora na osnovu njihove misije transparentnosti, odgovornosti i javnog interesa, ne samo ako u svom statutu imaju reč „izbori“ ili „ljudska prava“.

„Ovakav formalni i restriktivni zahtev je bez presedana na Kosovu i u suprotnosti je sa praktičnim pristupom CIK-a. Ova akcija izaziva ozbiljne sumnje u politizaciju i mešanje u izborni proces. Kršenje uloge organizacija civilnog društva u izbornom procesu je napad na demokratiju, transparentnost i integritet izbora“, upozorava Institut.

Sa druge strane, ističu da se u obaveštenju Kancelarije koje su dobili naglašava da se „zahtev odbija“.

„Kancelarija za registraciju, sertifikaciju i finansijsku kontrolu političkih subjekata nema pravo da odbije zahtev nevladine organizacije. Izborna uredba br. 08/2024 navodi da ’CIK odobrava ili odbija zahteve’. U tom smislu, Kancelarija ima pravo da pruži preporuku CIK-u za odobravanje ili odbijanje zahteva, a ne da sama donosi ovu odluku“, konstatuje Institut.

Zato će koristiti sve administrativne i pravne mehanizme kako bi se suprotstavili takvom donošenju odluke, garantovao svoje pravo, ali i pravo bilo koje nevladine organizacije da doprinese izbornom procesu i zaštiti demokratske standarde.

Pozivaju CIK da preispita svoje prakse i poradi na profesionalizmu u okviru svojih mehanizama, kako bi se zaustavile sve prakse koje nisu zasnovane na zakonu.