Prištinski mediji prenose da će u naredna tri meseca kosovski predsednik Hašim Tači ponovo uputiti u skupštinsku proceduru predlog zakona o Kosovskim bezbednosnim snagama (BSK), kojim bi se izmenila misija BSK i one postale oružane snage Kosova.
Kako navodi list Koha ditore, to je Tačijev „rezervni plan“ za formiranje vojske ukoliko Srpska lista blokira stvaranje vojske ustavnim promenama.
Hašim Tači tvrdi da će vojska biti formirana do kraja godine, te da niko neće moći da blokira takav korak. Kosovski predsednik je, podsetimo, u martu parlamentu u Prištini dostavio predlog zakona o transformaciji BSK u oružane snage Kosova, čemu su se, pored Srpske liste, usprotivili i SAD, NATO i EU, nakon čega je Tači povukao svoj predlog „do ustavnih promena“.
Maja Bjeloš, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), komentariše za Danas da je glavni argument koji se navodi kao razlog za formiranje oružanih snaga Kosova „da je to nužno kako bi se odgovorilo na teritorijalne pretenzije Srbije, kao i na pokušaje političke destabilizacije i narušavanja bezbednosti unutar Kosova“.
– Smatram da se argumenti za formiranje oružanih snaga Kosova ne baziraju na stvarnoj utemeljenoj analizi i proceni unutrašnjih i spoljnih bezbednosnih pretnji, rizika i izazova po bezbednost građana i građanki na teritoriji Kosova, već da su razlozi isključivo politički. Na primer, formiranje vojske se opravdava političkim razlozima kao što je suzbijanje širenja uticaja Rusije na Kosovu kroz Srbiju. Smatram da živimo u društvima sa nasleđem militarizacije u kojem vlada mišljenje da ćemo unaprediti ličnu i nacionalnu bezbednost isključivo kroz jačanje bezbednosnih i odbrambenih snaga. Pored toga, stvaranje oružanih snaga Kosova se vidi kao jedan od simbola državnosti, koji je nužan kako bi se zaokružio teritorijalni integritet i suverenost. Uverenje da vojska treba da bude formirana kako bi reagovala u slučajevima političkih kriza i nestabilnosti suprotno je demokratskim principima upotrebe vojske u savremenim demokratskim društvima, navodi naša sagovornica.
Bjeloš ukazuje da je, da bi se izvršila potpuna transformacija BSK u vojsku, „potrebna izmena Ustava, odnosno usvajanje ustavnih amandmana za koje je potrebna dvotrećinska većina članova manjinskih zajednica“.
– U slučaju da ne dođe do izmena Ustava u ovom trenutku, plan „B“ je da se usvajanjem izmena zakona o BSK prošire njihove nadležnosti, odnosno da zadrže isto ime ali da im se dodeli vršenje vojnih zadataka. Iako su predstavnici Vlade najavili da je pokretanje procedure izmene zakona pitanje nekoliko nedelja ili meseci a da se nakon toga može očekivati brzo formiranje oružanih snaga, realno je očekivati da oružane snage neće biti formirane pre 2025. godine, ističe sagovornica Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
