Kredibilitet Evropske unije na Zapadnom Balkanu podriva sama EU: Upozorava novi izveštaj Grupe za savetodavnu politiku Balkana

Autorka izveštaja, Jovana Marović, tvrdi da EU, dok javno hvali formalni napredak ka pristupanju, često zatvara oči pred demokratskim nazadovanjem, šaljući time dvosmislene poruke koje omogućavaju ukorenjenim elitama da dodatno učvrste svoju vlast, piše BNE Intellinews, a prenosi N1.

„EU je u ključnim momentima trgovala svojim osnovnim vrednostima – demokratijom, vladavinom prava i ljudskim pravima – zarad pragmatičnih i strateških interesa“, navodi se u izveštaju.

„Ovakav pristup proizveo je paradoksalnu dinamiku: dok je formalna integracija napredovala, kvalitet i kredibilitet reformi nije.“

U izveštaju se ističe veliki raskorak između optimističke javne poruke EU i njenih internih, znatno kritičnijih izveštaja o stanju u državama kandidatima, uz upozorenje da ova nedoslednost „narušava transformativni potencijal procesa proširenja“ i ostavlja građane razočaranim.

U Crnoj Gori, gde je Evropska komisija usvojila mapu puta za zatvaranje svih poglavlja do 2026. godine, BiEPAG postavlja pitanje da li to predstavlja stvarni napredak ili samo puko željno razmišljanje, ukazujući na neusklađenost između optimizma Komisije i opreznog stava država članica koje imaju pravo veta.

U izveštaju se analizira i brz napredak Albanije u otvaranju klastera pregovora, što, kako se navodi, „postavlja pitanja o spuštanju standarda“, dok se slučaj Bosne i Hercegovine opisuje kao „proširenje po izuzetku, a ne po uzoru“, budući da su skromne reforme nagrađene uprkos trajnoj disfunkcionalnosti.

Nedosledan pristup EU posebno je vidljiv u tretmanu Kosova, koje se, prema izveštaju, i dalje tretira kao bezbednosni rizik, a ne kao partner – iako se Kosovo usklađuje sa spoljnom politikom EU. Nakon tenzija na severu, Kosovo je sankcionisano, dok Srbija nije bila izložena uporedivom pritisku, uprkos uverljivim dokazima o ulogama Beograda u destabilizaciji.

Izveštaj opisuje Srbiju kao „strateškog partnera, ali demokratski izuzetak“, uz ukazivanje na to da EU nastavlja da je hvali i finansijski podržava, uprkos zabrinutostima u vezi sa nezavisnošću pravosuđa, slobodom medija i neusaglašenošću sa politikom EU.

„Naizmenično dodeljujući velikodušne pohvale i primenjujući slabe uslove, tolerišući bilateralna veta i dajući prednost kratkoročnim geopolitičkim dogovorima nad vladavinom prava, EU je omogućila domaćim elitama da zarobe proces, dok reformistički akteri gube poverenje“, navodi se u izveštaju.

Upozorava se da „kada se nazadovanje ne kažnjava, vlastodršci na Balkanu mogu ubedljivo tvrditi da Brisel nagrađuje geopolitičko svrstavanje i makroekonomske projekte, a ne dobro upravljanje“.

Zaključno, izveštaj poziva EU da uskladi retoriku sa delovanjem i usvoji jasan plan integracije, uz upozorenje da bi bez „rebalansa“, EU mogla dodatno izgubiti uticaj u regionu, dok geopolitički konkurenti spremno popunjavaju vakuum.

„Zapadni Balkan je danas više nego ikada uključen u EU programe, ali javna podrška procesu pristupanja slabi“, zaključuje izveštaj, dodajući da pohvale EU koje nisu praćene stvarnim reformama ne samo da podrivaju njen normativni uticaj, već i guše prostor za unutrašnju kritiku.