Latinović: Nema podrške za zatvaranje UNMIK-a

„Podsetilo se i na potrebu da se razjasne slučajevi Banjska, kanal Lepenac i zgrade pošte u Zvečanu. To je bio pokušaj da se uspostavi mali balans u smislu da kritika nije samo na strani Prištine, mada je pitanje Zajednice srpskih opština dominiralo. To je nešto što i postojeća vlada Kurtija i buduća vlada u Prištini ne može da izbegne“, navela je Latinović, prenosi Kosovo online.

Ona ističe da je nastup američkog predstavnika u UN bio izuzetno kratak i fokusiran samo na jedno pitanje u vezi sa zatvaranjem misije Unmik.

„Oni su to i ranije navodili, ali ovoga puta to je praktično bila glavna tema kratkog izlaganja – da treba raditi na njegovom zatvaranju. Ukazano je da Unmik ima vrlo malog osoblja i da se više od 80 odsto prihoda troši na plate. Američki predstavnik je zatvaranje definisano onako kako se to radi u međunarodnim organizacijama, kroz uspostavljanje tranzicionog perioda, a što znači da se odrede faze zatvaranja Unmika. To je, međutim, naišlo na manju podršku, odnosno podršku predstavnika Velike Britanije, od stalnih članica Saveta bezbednosti, dok su Francuska, Rusija i Kina bile protiv toga i za nastavak rada Unmika“, kaže Latinović.

Imajući u vidu da je američki predstavnik zatražio i da sednice o Kosovu ubuduće budu zatvorene za javnost, naša sagovornica kaže da to mora da bude stvar dogovora.

Povodom kritika koje je predstavnica Prištine na sednici Donika Gervala iznela i na račun Unmika i izveštaja koji se razmatrao na sednici a koji je predstavila Karolin Zijade, specijalna predstavnica generalnog sekretara UN, Latinović kaže da to samo odmaže Prištini.

„Šefica Unmika je istovremeno i lični predstavnik generalnog sekretara, znači neko u kog on ima poverenja i svoje izveštaje zasniva na osnovu onoga što su njeni izveštaji, odnosno izveštaji Unmika i ona na sednici Saveta bezbednosti istupa u njegovo ime. Ali mislim da je to bio rezultat dogovora sa američkom stranom i da je to bio pokušaj da se ovo pitanje otvori ponovo kako bi se ta misija zatvorila, jer njeno prisustvo slabi njihove napore da se afirmiše državnost Kosova. Jer ako imate misiju Unmika sa mandatom kakav ona ima, to znači da vlasti nisu sposobne da same obavljaju tu vlast, nego da su tu Ujedinjene nacije koje vrše tu kontrolu i pomažu“, kaže naša sagovornica.

Izveštaj Unmika, kako ocenjuje, bio je uravnotežen i korektan.

„Ne vidim čemu ta ljutnja. Ona se samo zadržila na faktografskom prikazu i puno je insistirala na povretku poverenja, dijalogu i afirmisala je projekte koje Unmik radi u cilju zbližavanja mladih, upoznavanja i prevazilaženja razlika i međusobnog nepoverenja. Mislim da se u najvećem broju izlaganja posebno apostrofiralo pitanje poverenja, kao ključnog osnova za bilo kakav napredak, kako u međuljudskim odnosima, tako i političkim i da je to nešto na čemu će se dalje raditi“, kaže Latinović.

Konstatuje i da je izlaganje šefa delegacije Evropske unije pri UN bio vrlo direktan i vezi sa obavezama Prištine oko osnivanja Zajednice srpskih opština.

„On je istakao, a što je vrlo važno, da predstavnici Srba na Kosovu treba da se bez dodatnih uslova i usporavanja vrate u sve institucije iz kojih su izašli iz 2022. godine, da nema novog odugovlačenja, otvaranja nekih novih procedura i uslova, nego da se uspostavi multietnički karakter institucija što je u stvari projekat međunarodne zajednice. Oni su na tome puno radili, ulagali i naravno da ne žele da im to propadne“, zaključuje Latinović.