Kakav je politički odjek radnog ručka Vučića i Makrona?

Emanul Makron i ja smo se videli 26 puta. Doneo sam mu šest litara vina i prokupac čaše. On je meni doneo vina za koje zna da ih ja poštujem i volim…, mi smo prijatelji, ostali smo nekoliko puta do 3,4 ujutru… Mi smo obični ljudi, nismo mašine… Mene poštuju u EU jer govorim istinu, jer govorim drugačije od mejnstrima u EU…, rekao je Vučić, neposredno nakon radnog ručka sa predsednikom Francuske.

U trenutku kada srpski studenti protestvuju mesecima i dok deo njih biciklima putuje ka EU institucijama zahtevajući zaštitu demokratskih vrednosti, ovaka Makronov doček Vučića, može se protumačiti kao ignorisanje krize u kojoj se Srbija trenutno nalazi.

Insistiranje na velikom prijateljstvu sa francuskim predsednikom je „kec iz rukava“ koji se Vučić ne libi da izvuče kad god mu je potrebna prividna podrška Zapada.

Prema oceni naših sagovornika, ovaj susret predstavlja više simboličan nego suštinski diplomatski gest, koji služi ličnim ili strateškim interesima, ali ne donosi stvarne političke koristi niti podršku demokratiji u Srbiji.

Bivši diplomata Srećko Đukić za Danas ocenjuje da su Vučić, njegovi mediji i pristalice „od iznuđenog Jelisejskog ručka napravili senzacionalan uspeh“.

On navodi da je predsednik Republike radni ručak s Emanuelom Makronom nazvao posetom, što predstavlja ne samo diplomatsko preterivanje, već i odstupanje od uobičajene prakse, s obzirom na to da se ovakvi susreti najčešće ni ne objavljuju, ili se samo šturo zabeleže.

– Makron je spreman da javno igra ulogu Vučićevog, „glavnog oslonca“, to jest njegove politike objektivno gurnute na same margine EU do same (samo)suspenzije. Sada će od toga rucka rezimska taština ziveti dan dva i istopice se kao grudva snega. Onda će tražiti da nešto novo „pumpa“- poručuje Đukić. ističući da ovaj susret ima isključivo ličnu konotaciju.

On ističe da će režim sada „dva dana živeti na jelisejskoj euforiji“, ali da će i to brzo splasnuti.

– Potom će se tražiti neka nova tema za ‘pumpanje’. Jer, objektivno gledano, dometi ovog ekskluziviteta iz Pariza imaju pre svega ličnu, a ne državnu dimenziju. Ulozi Srbije u Makronove javne manifestacije podrške Vučiću su ogromni i netransparentni. Od nabavke Rafala i promene vojne avijacije iz temelja, preko raznih aranžmana u toku, do mogućih francuskih nuklearki u Srbiji – sve su to poslovi koji dostižu vrednosti od 20 milijardi evra. A o tome odlučuju nenadležni, dok Narodna skupština ćuti – upozorava Đukić.

Dodaje da je jasno zašto Makron podržava Vučića: „Ko ne bi podržavao jednog takvog ‘državnika’ koji mu obezbeđuje decenijske poslove i strateške pozicije? Ali građanima Srbije će, kao i u slučaju Kine, Rusije, Nemačke i Arapa, ostati samo obaveze.“ Đukić zaključuje da političkih koristi od ručka u Parizu nije bilo.

– To je i bio glavni smisao samopozivanja – da se stvori privid međunarodne podrške. Ali uz skupa arhivska vina, ne dolazi i politička legitimacija. Nema podrške samovolji, nema prečica ka EU bez slobodnih medija, demokratije i izbora – poručio je Đukić.

– Poseta predsednika Vučića Parizu i radni ručak sa predsednikom Emanuelom Makronom jasno su signalizirali da se u evropskoj politici trenutno vodi realpolitička agenda, gde su ekonomski i bezbednosni interesi ispred demokratskih vrednosti – izjavio je za Danas Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove.

Beširi smatra da izostanak formalnog saopštenja Jelisejske palate, kao i prilično tiha diplomatska atmosfera oko posete, ne može da sakrije suštinu poruke koju je Francuska poslala.

„U trenutku kada studenti iz Srbije bicikliraju ka Briselu tražeći podršku za demokratiju, Makron prima Vučića bez ijedne reči kritike. To je poraz evropskih vrednosti koje bi trebalo da se štite, a ne da se odlažu zarad stabilokratskih aranžmana“, ocenjuje Beširi.

Francuski predsednik, prema njegovim rečima, očigledno računa na „dugu igru“.

– Makron ne ulaže u Vučića, već u poziciju Francuske na Balkanu. Rafali i nuklearna saradnja nisu samo poslovni dogovori, već pokušaj da se Srbija veže za Zapad uprkos autokratskim tendencijama vlasti. Problem je što se u tom procesu potpuno zanemaruju građani i njihova borba za slobodne institucije – ističe Beširi.

Upitan o potencijalnim posledicama ovakvog pristupa, Beširi upozorava da EU time rizikuje da izgubi podršku onih koji u nju još uvek veruju.

– Ako EU šalje poruku da je autokratija prihvatljiva sve dok ispunjava geostrateške ciljeve, onda više ne govorimo o Uniji vrednosti, već o klubu pragmatista. To je opasno, ne samo za Srbiju, već i za budućnost evropskog projekta – zaključuje Beširi.