Marko Đurić kao nekada Milošević: Ovakve „rezultate“ srpska diplomatija nije imala nikad u istoriji

Uspesi naše zemlje na međunarodnom planu u velikoj meri počivaju na ljudima koji stupaju u redove diplomatske službe i koji moraju da budu prvo, pravo i najbolje lice Srbije svakoga dana i u svemu što rade – i u profesionalnom delovanju i u privatnom životu, poručio je Marko Đurić, šef srpske diplomatije, na dodeli diploma polaznicima Diplomatske akademije.

Akademije, koja novu generaciju polaznika privlači opisom srpskog diplomate, što je, kako se navodi, više od profesije. To je misija.

“Predstavljati svoju zemlju sa ponosom, čuvati njene interese, graditi mostove u svetu diplomatije i negovati dijalog tamo gde je najpotrebniji. To je šansa da se lični kvaliteti pretvore u opšte dobro”, piše na Iksu Ministarstva spoljnih poslova.

Успеси наше земље на међународном плану у великој мери почивају на људима који ступају у редове дипломатске службе и који морају да буду прво, право и најбоље лице Србије свакога дана и у свему што раде – и у професионалном деловању и у приватном животу.

Дипломатски позив нам… pic.twitter.com/VGOubMy9qU

— Марко Ђурић (@markodjuric) December 22, 2025

Đurić onda ovu bajku pretvara u stvarnost u intervjuu za Politiku u kojem je ključna rečenica da je najveći izazov sada činjenica da se svet ubrzano pomera od jednopolarne ka multipolarnoj strukturi, te da se prostor za manevrisanje suzio, a od država se sve češće očekuje jasno i isključivo svrstavanje.

“Srbija, međutim, nastoji da gradi odnose pragmatično i racionalno – tamo gde postoji podudarnost interesa, uz jasno definisane crvene linije u pitanju suvereniteta, teritorijalnog integriteta i bezbednosti“, rekao je Đurić.

I nastavio za RTS rečima da se Srbija od početka rata u Ukrajini nalazi u „teškim okolnostima“ i da je pod „različitim pritiscima“, ali da je naša spoljna politika jasno profilisana, odnosno da ide čvrsto ka članstvu u EU, uz zahvalnost Rusiji na podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu.

U situaciji u kojoj odluke o spoljnoj politici donosi predsednik države, Aleksandar Vučić, ambasadori postavljaju po partijskoj, porodičnoj ili nekoj drugoj bliskoj vezi, bez adekvatnog znanja i diplomatskog iskustva, upečatljiva je razlika između onog što se zaista dešava i šta se očekuje od zemlje sa jasno definisanim spoljnopšolitičkim ciljevima i načina na koji Đurić, i mnogi pre njega, predstavljaju diplomate i diplomatiju neupućenoj javnosti.

Уверен сам да ће 2026. година, без обзира на потешкоће претходних седмица, бити добра година за српско позиционирање према свим кључним актерима у међународној заједници.

Србија има јасно профилисану спољну политику и јасно утврђен курс и правац. С једне стране, идемо чврсто ка… pic.twitter.com/T56FmFFRJU

— Марко Ђурић (@markodjuric) December 23, 2025

Sve konfuzno gotovo kao u Đurićevoj rečenici da Srbija ima svoj jasno utvrđen kurs i pravac i da smo još „od vremena Svetog Save govorili da je Srbija zapad na istoku i istok na zapadu i iznad podela na istok i zapad“. Da stvar bude još dinamičnija, Đurić kaže da je uveren da će 2026. biti dobra za srpsko pozicioniranje prema svim ključnim akterima u međunarodnoj zajednici.

Borko Stefanović, zamenik predsednika opozicone SSP, i nekadašnji politički direktor u MSP, za Danas kaže da Đurić daje izjave koje mogu biti tumačene jedino kao neverovatna iluzija i ozbiljna odvojenost od realnosti.

Diplomatija žrtva režima

– Naime, naprednjačka vlast je uspela ono što nikome u istoriji nije uspelo, osim (Slobdanu) Miloševiću, da Srbiju posvađa i izoluje i od našeg prirodnog cilja EU, ali i da uđe u problem i sukob sa SAD i Rusijom. Odnos sa Kinom takođe popušta i drži se još samo na naduvanim i tajnim ugovorima. Srbija pod Vucicem i SNS je postala država koju vode ljudi koji neće, ne znaju i ne vide kuda zemlja treba da ide i koji jedino gledaju kako da ostanu na vlasti i izbegnu odgovornost za enormnu represiju, nasilje, laži i krađu. Njihov štetni avanturizam nije prosto neznanje. Oni neće i ne smeju da vode Srbiju u EU jer bi to značilo vladavinu prava, slobodne izbore i ministre u zatvorima a ne u foteljama – opisuje on.

I dodaje da je diplomatija žrtva ovog režima jer su je, kako navodi, ispunili Ćacijima, služe kao taksi služba i ne dobijaju bilo kakve instrukcije osim izvoda iz Informera i Pinka.

Шта заиста значи бити српски дипломата?

То је више од професије, то је мисија. Представљати своју земљу са поносом, чувати њене интересе, градити мостове у свету дипломатије и неговати дијалог тамо где је најпотребнији. То је шанса да се лични квалитети претворе у опште добро.… pic.twitter.com/mfuG3rWQCC

— MFA Serbia (@MFASerbia) December 16, 2025

I bivši diplomara Milovan Božinović slično misli. On za Danas kaže da država Srbija, od kad je, što de fakto, što formalno pravno, samostalna, ne uspeva da konsoliduje i koherentno uobliči svoju spoljnu politiku.

– To praktično znači da ne uspeva da odgovori na izazov koje joj je mesto u svetu i, ono što se od svake države natočito očekuje, u užem i širem susedstvu. Danas su posledice tog lutanja jedna sve dramatičnija tema ne samo u kritičklm delu naše javnosti, nego smo po tom kapitalnom deficitu sve više prepoznati kod međunarodnih faktora. Sve u svemu, naša spoljna politika, a time i međunarodna pozicija je u krizi, sa izgledima da donese nove nevolje – upozorava Božinović.

Prema njegovim rečima, diplomatska služba je segment složenog mozaika državnih organa, ustanova i drugih činilaca preko kojih se oblikuje naš imidž u svetu.

Gubitak kredibiliteta

– Da bismo iz aktuelnih, zaista ozbiljnih nevolja izašli, potrebno je najpre da država razjasni šta hoće u aktuelnom međunarodnom kontekstu i da se potvrdi kao lojalan i kredibilan partner onima sa kojima želi da bude u društvu. To bi onda dalo šansu i doplomatskoj službi da uradi svoj deo posla. To, na žalost, Srbija danas nije – konstatuje on.

Ako vam je cilj članstvo u EU, navodi primer, a ne odete na najvazniji sastanak EU posvećen vašem regionu, onda to nikakva „patriotska“, „profesionalna“ diplomatija ne može nadoknaditi.

– Taj gubitak kredibiliteta je kardinalan i nenadoknadiv. Taj udarac srpskim perspektivama u EU je nešto s čime naša diplomatska služba nema ni tradiciju ni snage da se nosi u duhu kompetentne kritičke otvorenosti. Umesto toga, ministar je, tipično u prazničnom, predbožićnom raspoloženju, ponudio jednu diplomatsku bajku o srećnim vremenima u kojima živimo – opisuje Božinović.

Đurić prihvatio nepostojeću politiku

Dok Miljan Mladenović, istraživački analitičar, podseća da je tokom mandata ambasadora u SAD, Đurić napravio kontakte sa pojedinim donosiocima odluka i intenzivnije radio na poboljšanju odnosa Srbije i SAD nego što su to radili pojedini njegovi prethodnici, ali da po povratku u Srbiju i prilikom stupanja na poziciju ministra deluje da je prihvatio da zastupa istu onu nepostojeću spoljnu politiku koju ova vlast zastupa.

– Floskule o zahvalnosti Rusiji za podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu dok ta Rusija otima teritoriju Ukrajini, o zalaganju za mir i protivljenju oružanim sukobima dok se zauzima neutralna pozicija o ratu u Ukrajini i istovremeno naoružavaju zemlje u ratu, o napretku u odnosu sa EU zbog velike robne razmene dok se istovremeno ne čini apsolutno ništa u realnosti da se toj EU približi… Sve to su pokazatelji jedne pogubne spoljne politike. U doba relativnog mira koje je bilo na snazi do pre nekoliko godina, sedenje na više stolica bilo je izvodljivo. Danas to nije slučaj, i što pre se to shvati, to će biti bolje po Srbiju – ističe Mladenović.

Dodajući da spoljnopolitičko opredeljenje ne mora i ne treba da znači zaoštravanje odnosa sa onima od kojih se udaljava.

– Stvar je krajnje jednostavna: ako smo odabrali za cilj ulazak u EU, onda radimo kontinuirano da do tog cilja stignemo, čak iako će to podrazumevati stajanje nasuprot “vekovnim prijateljima”. Nastavak sedenja između četiri vatre dovešće do gubitka poverenja svih strana i Srbija neće imati benefite ni od jedne “stolice” – zaključuje Mladenović.

Podsetimo, Ministarstvo spoljnih poslova organizuje Ambasadorsku konferenciju koja okuplja ambasadore, šefove misija Srbije pri međunarodnim organizacijama i generalne konzule, u sredu i četvrtak, 24. i 25. decembra u Palati Srbije.