Mrdićevi zakoni su neoprostiva greška režima: Zašto više niko u Briselu ne veruje Vučiću?

Ovo nije prvi put da predsednik sebe predstavlja kao garant ostanka Srbije na evropskom kursu, međutim, postupci aktuelnog režima govore drugačije. Poslednji Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu evrointegracija zabeležio je najgore rezultate u poslednjoj deceniji, a napredak nije zabeležen ni u jednoj sferi koju izveštaj obrađuje.

Na teret aktuelnom režimu najviše se stavlja nespremnost da se distancira od Rusije i uskladi sa spoljnom politikom EU, dok su duboku zabrinutost izrazili i po pitanju vladavine prava, stepena demokratije i slobode medija. Aktuelnom režimu, Brisel je zamerio i pojačanu antievropsku retoriku, koju vlast koristi u obraćanjima domaćoj javnosti.

Set pravosudnih zakona koje predložio poslanik SNS Uglješa Mrdić predstavlja najnoviji primer distanciranja režima od evropskih standards budući da, prema oceni stručnjaka, pravosuđe dovodi pod direktnu kontrolu aktuelnog režima u cilju izbegavanja odgovornosti funkcionera vlasti u sudskim procesima poput slučaja Generalštab i slučaja pada nadstrešnice.

Uz sve ovo, nezaobilazna je i činjenica da je proces evrointegracija za Srbiju u poslenjih nekoliko godina faktički zamrznut, budući da nije otvoren ni jedan novi klaster pregovora u okviru ovog procesa već više od pet godina, te se izjave zvaničnika mogu uzeti samo kao deklarativne budući da nikakvog konkretnog napretka nema. U ovom kontekstu, nejasno je zašto predsednik sebe predstavlja kao garant evrointegracija Srbije.

Maja Stojanović iz Građankih inicijativa ocenjue da je izjava predsednika da je on lično garant evropskog puta Srbije problematična je iz više razloga. Ona ističe da evropske integracije ne zavise od volje jednog čoveka, već od funkcionisanja institucija, vladavine prava i usklađivanja sa evropskim standardima.

Prema njenim rečima, upravo su poslednji potezi vlasti, uključujući usvajanje takozvanih Mrdićevih zakona i kontinuirane pritiske na nezavisne institucije, medije i civilno društvo, u suprotnosti sa tim principima.

– Ovu izjavu pre svega vidim kao poruku namenjenu međunarodnoj zajednici, kojom se pokušava održati narativ stabilokratije, odnodno ideja da je aktuelna vlast jedini garant stabilnosti i da bez nje nema evropskog puta, odnosno da politička alternativa koja podržava ulazak u EU ne postoji. To jednostavno nije tačno, kaže naša sagovornica.

Stojanović ocenjuje da su građani koji danas protestuju, kao i većina opozicionih aktera, jasno proevropski orijentisani i traže upravo ono što EU podrazumeva: vladavinu prava, odgovorne institucije i borbu protiv korupcije. Nasuprot tome, kako kaže, vlast evropske integracije koristi pre svega deklarativno, dok konkretnim potezima urušava demokratske standarde.

Što se tiče navoda da organizacije civilnog društva koče evrointegracije, ona poručuje da je to zamena teza dodajući da upravo nevladin sektor insistira na reformama koje su deo evropskih obaveza Srbije – nezavisno pravosuđe, slobodni mediji, borba protiv korupcije i transparentnost institucija.

– Ukazivanje na probleme ne usporava evropski put, već je preduslov da on bude stvaran, a ne samo deklarativan, dodaje Maja Stojanović.

Međunarodni sekretar Pokreta slobodnih građana Natan Albahari kaže da je više nego očigledno da je Vučić pod ogromnim pritiskom da dokaže da se zalaže za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, pogotovo nakon što su poslednji potezi njegove vlasti otišli u potpuno suprotnom pravcu, međutim, kako navodi, njegove izjave više nemaju nikakvu težinu.

– U Briselu i evropskim institucijama, gde se trenutno nalazim, ne postoji poverenje u njega i svima je ovde jasno da Srbija sa Vučićem nikada neće postati članica Evropske unije – poručuje naš sagovornik.

On navodi da su za Evropu danas ključna dela, a ne reči, a novi st pravosudnih zakona, koje ocenjuje kao napad na i sistematsko urušavanje pravosuđa, predstavlja ozbiljan korak unazad i nešto što se neće lako prevazići.

Albahari napominje da ovome treba dodati i sabotiranje procesa izbora novog REM-a, odlaganje revizije biračkog spiska, kao i konstantne napade na civilno društvo, Evropski parlament i evroparlamentarce.

– Sve to dodatno potvrđuje donosiocima odluka u Briselu da kozmetičke izjave i formiranje raznih koordinacionih tela ne znače apsolutno ništa. Jedini pravi garant da Srbija ostane na evropskom putu i postane članica Evropske unije jeste smena ovog režima i formiranje jasno proevropske vlade nakon izbora – zaključuje Albahari.

Bivša ambasadorka Branka Latinović ocenjuje da je ova izjava predsednika očekivana, budući da smo takve stvari od njega imali prilike da čujemo i u prošlosti, u sličnim kriznim situacijama vezanim za naš evropski put. Ona poručuje da je ova izjava dvosmerna: upućena je domaćoj javnosti sa porukom da je nezamislivo da se do tog cilja može doći bez njega, da samo on može da dovede Srbiju ka tom cilju, a istovremeno, i poruka Briselu da on jedini može da završi i izvede Srbiju na put ka EU.

To, međutim, prema njenim rečima, nije dovoljno i ne znači puno, jer nije propraćeno konkretnim, očekivanim i prepoznatljivim rezultatima.

– Umesto toga, dobili smo tzv. Mrdićeve zakone, koji slabe pravosudni sistem, posebno razgrađuju tužilaštvo i vladavinu prava kao temeljnog principa na osnovu kojeg se vrednuju svi reformski procesi u okviru reformske agende EU. Sve to što proizilazi iz Mrdićevih zakona imaće za posledicu razgradnju vladavine prava i ekstremnu politizaciju pravosudnog sistema, uključujući i Ustavni sud – objašnjava Latinović

Ona napominje da se ovako nešto nije dešavalo u prošlosti, dodajući da su ranije sam Ustavni sud i njegov predsednik uspevali da, ipak, u sličnim situacijama zadrže integritet Suda na zadovoljavajućem nivou.

Podseća da evropski put ima svoje kriterijume, principe, obaveze i rokove u kojima se one moraju sprovesti, što se naziva otvaranje i zatvaranje poglavlja i klastera, dodajući da se Srbija na tom putu zaglavila, “kao loš student koji ne može da položi godinu”. Ona objašnjava da je uravo to slučaj sa Klasterom III, čije je otvaranje upitno upravo zbog nezadovoljavajućeg stanja u oblasti vladavine prava.

– I onda Skupština usvoji, predsednik potpiše Mrdićeve zakone, za koje autor zakona u jednom TV gostovanju izjavljuje da su doneti upravo da bi se sprečilo moguće hapšenje pojedinih SNS ministara! A britanska vlada i njen premijer Starmer, uzdrmani, trpe prozivke opozicije, medija i javnosti zbog pominjanja imena britanskog ambasadora u SAD u fajlovima Epstina. Britanski premijer se izvinio naciji što je poverovao u objašnjenje koje je dobio od ambasadora kojeg je on imenovao na dužnost u Vašingtonu. Velika Britanija je izašla iz EU, ali nikome ne pada na pamet da dovede u pitanje vladavinu prava nekakvim njihovim „Mrdićem“. Slovački premijer Fico je odmah prihvatio ostavku svog savetnika M. Lajčaka zbog istog takvog pominjanja u fajlovima, zbog čijeg se objavljivanja trese pola planete – kaže Latinović.

Ona dodaje da se postavlja pitanje da li ćemo mi u Srbiji doživeti da nam se neko izvini i prizna da su Mrdićevi zakoni bili neoprostiva greška, dodajući da tek kada se to desi, moći ćemo da kažemo, bez ustezanja – “koračamo, žurimo velikim koracima ka Briselu, blizu smo cilja”.

– I dalje čekamo da se to desi, jer Srbija je oduvek gledala ka Evropi. Nekada su to bili Beč i Pariz, danas je to Brisel – zaključuje naša sagovornica.