Na Odboru za evropske integracije najviše se govorilo o „Mrdićevim zakonima“

Nakon usvajanua dnevnog reda u celini, ministra za evropske integracije Nemanja Starović obratio se Odbrou čime je počela rasprava o objedinjenom dnevnom redu.

Po pitanju prve tačke dnevnog reda koja se tiče informisanja Odbora o Zaključku o prihvatanju Izveštaja o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA) za treće tromesečje 2025. godine, koji je donela Vlada na sednici održanoj 18. decembra 2025. godine, poručivši da u periodu obuhvaćenom ovim izveštajem nisu zabeležen aktivnosti u devet oblasti, dodajući da to i nije bilo ni planirano, a da je kompletan učinak Srbije 49 odsto.

Prema njegoivm rečima usvojeno je 3 od 23 predviđena propisa, što je ocenio kao nezadovoljavajući učinak. On je međutim dodao, da je postignut značajan učinak, ako se u razmatranje uzme period od trećeg tromesečja 2024. do trećeg tromesečja 2025. godine.

Starović je podsetio da je formiran operativni tim za pristupanje Srbije EU, dodajući da ga čini deset članova iz relevantnih ministratsava čiji resori se najviše tiču pristupnog procesa.

Operativni tim je u stalnom zasedanju, a njegov domet biće vidljiv svima, kako je vidljiv sada nama koji u radu operativnog tima učestvuijemo, rekao je Straović.

Kroz rad opeativnog tima, kao primer uzimajući usvajanje Zakona o koheziji, starović je poručio da Srbija na ovaj način stvara prostor da , pri otklanjanju političkih prepreka za članstvo, ubrza ostatk pristupnog procesa i otvaranje novih klastera.

Starović je ovom prilikom podsetio da je Srbije još sredinom prošle godina podnela zahtev za isplatu druge tranše iz Fonda plana rasta, a da su je zahtev za isplatu treće tranše podnet u januaru.

Ministar je poručio da nije slučaj da Srbija kasni za zemljama regiona, dodajući da u nekim sferama čak i prednjači u odnosu na neke druge zemlje koje se takođe nalaze u statusu kandidata.

Robert Kozma (ZLF) porčio je da nema mnogo smisla govoriti o uspešnosti ovog procesa samo u kontekstu brojki i ststistike, već da je važno govoriti o suštini.

On se osvrnuo na izjavu ministra da je ispunjeno 49 odsto planiranih aktivnosti, ističući da to na fakultetu ne bi bila prelzna ocena. Osvrno se i na pohvalu ministra upućenu Ministarstvu za brigu o porodici, za koje je naveo da je uspešno ispunilo ešto manje od 50 odsto predviđenih obaveza, ističući da se pred ovim ministrastvom nalazio samo jedan zahtev.

– Nema napretka u evrointegracijama ukoliko nema napretka u vladavini prava. To su vam svi rekli. Pogotovo ne može imati napredak nakon usvajanja Mrdićevih zakona – rekao je Kozma, ističući da novousvojii pravosudni zakoni predstavljaju pretnju po vladavinu prava u zemlji kao i jasan udar na samostalnost pravosuđa.

Kozma je poručio da se vlast oglušila na zamerke ispostavljene u izveštaju EK, ističući da je po pitanju korupcije Srbijia daleko ispod proseka i daleko iza zemalja regiona. On je dodao da će ZLF podneti predlog antikorupcijskih mera kako bi ovome stali na put.

– Pitjte bilo kog građanina Srbije kako bi se proveo da na svom poslu kaže da je u narednih 30 dana planirao da ispuni jednu obaveyu, a onda na kraju ne ispuni ni 50 odsto te jedne obaveze – zaključio je kozma.

Slobodan Cvejić (SRCE) uputio je predsedavaću zašto saziva sednicu sa ovakvim dnevnim redm i poručio da smo daleko od zadovoljavajuće ocene kada su u pitanju obaveze predviđenje pristupnim porcesom.

– Mi fingiramo jedan proces koji služi da u budžet Srbije stižu sredstav. Evropa je prepoznala da nema napretka, zato je i tu vrstu pomoći obustavila – rekao je narodni poslanik.

On je poručio da ni povlačenjem Mrdiševih zakona, koje je ocenio kao suprotnost svim preporukma koje su upućivale evropske institucije, ne bi ostvarilli nikakav pomak na putu evrointegracija već bi se samo stvorio privid napretka.

Milan Radin, zamenik predsednika odbopra, porčio je da žali što velik broj polanika opozicije odbija da učestvuje u radu ovog Odbora, dodajući da na osnovu toga može samo zaključiti da se radi o neinteresovanju.

On je poručio da je i vlasti ali i međunarodnim partnerima jasno da deo opozicije samo simulira svoju proevropsku orijentaciju, navodeći da je aktuelna vlast značajno doprinela pristupnom procesu.

On je istakao da mu sporenje oko Mrdićevih zakona nije jasno, budući da podrazumevaju praksu koja je prisutna u drugim zemljama EU i u skladu sa praksom Venecijanske komisije, poručujući da svi govore o problemima a niko zapravo ne ume da kaže koji su konkretni problemi kada je u pitanju ovaj set pravosudnih zakona.

Radin je tokom svog izlaganja kritikovao i predstavnike civilnog društva insinuirajući sukob interesa i njihovu direktnu povezanost sa predstavnicima opozicije u pitanje stavljajući njihovu nepristrasnost i kredibilitet njihovih istraživanja.

Predsedavajuća Elvira Kovač takođe se obratila članovim Odbora poručivši da je opozicija pogrešno tumačila Izveštaj evropske komisije i tokom plenarne sednice paramenta, dodajući da to uopšte nije tema sednice Odbora.

Ona je poručila da joj se čini da nikome sa strane opozicije i opoziciono nastrojenih medija nije cilj da Srbija napreduje na putu evrointegracija i da se sve radi u cilju da se napredovanje Srbije u pristupnom procesu pokaže na što gori način. Ona je predstavnicima opozicije poručila da ukoliko su već u tolikoj meri proevropski nastrojeni, treba da pomognu a ne da odmažu u ovom procesu.

Po pitanju Mrdićevih zakona, Kovač je poručila da nije bilo potrebe da se predlog ovog zaklona nađe i pred odobrom za evrointegracije, dodajući da Venecijanska komisija trenutno vrši uvid u ovr zakone i da ukoliko bude zamerki stoji pri stvau da će se njihove zamerke uzeti u obzir.