Nacrt zakona o biračkom spisku je samo novi SNS blef, „fantomi“ ostaju tu: Kada bi htela, vlast bi sve mogla da reši u dva koraka

Probleme sa građanima koji su prijavljeni na adresama su pre, tokom i nakon izbora otkrivali i građani i opozicija, dok su građani često prijavljivali po nekoliko prijavljenih birača na njihove adrese, političari su objavljivali i slučajeve prijavljivanja više desetina, pa i preko stotinu građana na jednoj adresi.

Tako je opozicija isticala i primere prijavljivanja 13 birača na adresu objekta telefonske centrale na autoputu Beograd-Zagreb, kao i 211 birača na adresi JKP Vodovod.

S obzirom da je Radna grupa za unapređenje izbornog procesa formirana kako bi se između ostalog rešio i problem fantomskih birača, pitanje je u kojoj je meri prihvaćeni Nacrt zakona o jedinstvenom biračkom spisku to uzeo u obzir i pružio adekvatan okvir.

Mandić: O inicijativi Komisije državni organ ne mora da odluči

Aktivistkinja i pravnica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Sofija Mandić za Danas kaže da Nacrt u pogledu problema fantomskih birača ne donosi nikakvu promenu.

“Predlaže se da Komisija može da inicira terensku kontrolu birača, ali ta inicijativa, kao ni svaka druga inicijativa, nije obavezujuća za MUP. Uprkos tome, čak i za tu neobavezujuću inicijativu traži se dvotrećinska većina u Komisiji za reviziju, gde najmanje dva člana izabrana na predlog SNS moraju da se sa njom saglase”, pojašnjava naša sagovornica.

Ona tvrdi da je za onog ko želi da pokuša pasiviziranje adrese „fantomskog birača“ i dalje praktičnije da to uradi u skladu sa Zakonom o prebivalištu i boravištu građana jer za inicijativu nije potrebna dvotrećinska odluka Komisije, nego pojedinačni zahtev, o kome, dodaje ona, državni organ mora da odluči, dok o inicijativi Komisije to ne mora.

“Problem je što MUP u oba slučaja, bilo da je reč o inicijativi Komisije ili „starom“ zahtevu za pasiviziranje donosi odluku u opštem roku u upravnom postupku, roku od 60 dana. Dakle, takva jedna odluka je uglavnom zakasnela i ne omogućava brisanje fantoma za izbore koji predstoje”, navodi Mandić.

Ona ističe da se to moglo videti i u prethodnim izbornim ciklusima.

“Više puta se insistiralo da se ovaj rok skrati na osam dana ili tri dana tokom izborne kampanje. Taj rok može da skrati čak i ministar podzakonskim aktom, nije potrebno menjati zakon. MUP je do sada takve predloge odbijao. Zašto, neka čitaoci sami zaključe”, poručuje Mandić.

Govoreći o konkretnim promenama koje bi mogle da poprave situaciju sa fantomskim biračima, naša sagovornica tvrdi da bi se morale sastojati iz dva koraka.

“Najpre mogućnost da svi birači vide koliko je osoba upisano na adresama u biračkom spisku, a da zatim u roku koji je adekvatan, od nekoliko dana, MUP mora da sprovede terensku kontrolu i brisanje birača koji ne stanuje na adresi na kojoj je prijavljen”, kaže ona, te dodaje da aktuelni nacrt zakona ne donosi takvu promenu.

Ona naglašava i da je pitanje fantomskih birača poseban problem na lokalnim izborima jer krive sliku izborne volje građana, omogućavanjem građanima iz drugih opština, gradova i država, da odlučuju o lokalnom vlasti u mestu u kom inače ne bi smeli da imaju izborno pravo.

“Prijava i upisivanje lažnih adresa predstavlja i krivično delo, ali nije poznato da je do danas iko iz MUP za njega odgovarao”, navodi ona.

Komentarišući sam Nacrt, ona tvrdi da nema nikakvog pomaka po pitanju sređivanja biračkog spiska jer SNS-u daje mogućnost da zakoči odluke Komisije sa svoja dva predstavnika, a ukoliko do odluke dođe, dodaje, ona se upućuje ministarstvima na naknadno razmatranje.

“Uostalom, ministarka državne uprave je sama rekla da ona ulogu Komisije vidi kao savetodavnu. Tako je zaista i definisana Nacrtom, tu ministarka ne greši”, kaže Mandić.

Ona ističe da se ne traži savršeni Nacrt zakona, već da je potreban odgovor na pitanje – da li je ta Komisije mačka koja lovi miševe ili ne.

“Ova mačka, nažalost ne lovi miševe, odnosno nije u stanju da utiče na značajnu reviziju biračkog spiska, što je međunarodna obaveza Srbije, kako bi ispunila jedan od minimalnih uslova za sprovođenje slobodnih i fer izbora”, zaključuje naša sagovornica.

Nestorović: Nacrt stvara privid reforme

Narodna poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović, koja je učestvovala u radu Radne grupe do napuštanja opozicije, za Danas takođe ističe da se trenutnim Nacrtom ništa suštinski ne menja u načinu na koji MUP proverava fantomske birače.

“I dalje imamo zatvorenu proceduru, bez rokova i bez stvarne kontrole javnosti. U praksi to znači da građanin može da prijavi problem, ali da će čekati mesecima — ako uopšte ikada dobije odgovor”, navoi ona

Nestorović dodaje i da je MUP je do sada bio glavni instrument za prikrivanje, a ne otkrivanje fantomskih birača.

“I ovaj Nacrt, nažalost, zadržava taj model. Dakle, problem nije samo u dužini procedure, već u potpunom odsustvu poverenja u instituciju koja bi trebalo da je sprovodi”, tvrdi naša sagovornica.

Na pitanje da li Nacrt adekvatno rešava problem fantomskih birača, Nestorović tvrdi da on nije nikakav iskorak, već pokušaj da se stvori privid reforme.

“Ne postoji mehanizam stvarne provere prebivališta, niti mogućnost nezavisnog nadzora nad radom MUP-a. Ključni podaci i dalje su zatvoreni, a građani i posmatrači nemaju uvid u to ko i na koji način upisuje birače na određene adrese”, pojašnjava ona.

Ona dodaje da se u priči o fantomskim biračima mora govoriti i o političkoj odgovornosti jer, dodaje ona, fantomski birači ne nastaju slučajno, već kao deo sistema koji održava vlast.

“Dakle, dok god institucije ostaju pod partijskom kontrolom, nijedan nacrt, ma kako ga nazvali, neće rešiti problem”, navodi Nestorović.

Na tvrdnju da je trenutni Nacrt “jedino realno rešenje”, te da ne treba čekati savršeno, sagovornica Danasa tvrdi je to uvek argument vlasti kada želi da zadrži postojeće stanje.

“Naravno da ne treba čekati savršen zakon, ali ne smemo pristajati na rešenja koja su unapred projektovana da ne donesu promenu”, kaže ona.

Nestorović dodaje da Nacrt ne menja ništa suštinski u pogledu biračkog spiska — ne uvodi transparentnost, ne omogućava nezavisnu kontrolu i ne obezbeđuje odgovornost onih koji manipulišu podacima.

“Ako se pomak meri u milimetrima, a problemi su sistemski, to nije napredak, to je zavaravanje javnosti”, zaključuje naša sagovornica.